„Гаспром“ попустио пред захтевима Бугарске

Влада Бугарске је званично објавила да је „Гаспром“ прошле недеље потписао протокол, према којем ће и други дистрибутери гаса имати приступ „Јужном току“. Извор: Press Photo.

Влада Бугарске је званично објавила да је „Гаспром“ прошле недеље потписао протокол, према којем ће и други дистрибутери гаса имати приступ „Јужном току“. Извор: Press Photo.

„Гаспром“ је званично започео изградњу копненог дела гасовода „Јужни ток“, и то на најпроблематичнијој, бугарској деоници. У ту сврху енергетски гигант је Бугарској морао да одобри попуст на гас и да учини озбиљне уступке у вези са кредитом који је Бугарска добила. И то није све.

„Гаспром“ је 31. октобра започео изградњу најдуже и најпроблематичније деонице гасовода „Јужни ток“ преко територије Бугарске. Софија је почетком 2008. била једна од првих земаља која је потписала међудржавни споразум о изградњи гасовода, али затим су преговори у вези са бугарском деоницом, дужине 540 km, за „Гаспром“ постали и најкомпликованији.

Бугарска најпре није хтела да земљиште преко којег пролази гасовод преда у власништво заједничке компаније која реализује изградњу ове деонице и инсистирала је да компанија „Бугарски енергетски холдинг“ буде власник контролног пакета акција. Крајем 2011. стране су се споразумеле око равноправног учешћа у подухвату (по 50% акција), а Бугарска је успела да издејствује попуст на гас. Међутим, 2012. Софија поново није била задовољна профитом који јој доносе пројекат и такса на транзит. „Гаспром“ се одлучио на још један попуст, тако да је Бугарској омогућено, према речима председника УО „Гаспрома“ Алексеја Милера, да гас набавља по „једној од најнижих цена у Европи“. Осим тога, „Гаспром“ се сложио да „Бугарском енергетском холдингу“ одобри кредит за изградњу цевовода. Бугарска је заузврат потписала инвестициону одлуку о реализацији своје деонице „Јужног тока“, с тим што је то учинила последња међу земљама транзита.

Уступци у ширем контексту

Осим уступака у погледу цене гаса и услова кредитирања, у уговор са Бугарском унесена је одредба која омогућава да „Јужни ток“ користе и други дистрибутери гаса, на чему инсистира Европска унија и што „Гаспром“ није учинио ни у једном од својих досадашњих пројеката. Међутим, у ситуацији у којој се односи Русије са Украјином заоштравају постаје све значајније да „Јужни ток“ буде успешно реализован као пут транспорта гаса којим се заобилази Украјина.

„Јужни ток“ ће по дну Црног мора проћи у Бугарску, а затим кроз Србију, Мађарску, Словенију и Италију. Цена изградње се процењује на 16,5 милијарди евра, од којих ће на црноморску деоницу бити утрошено око 10 милијарди евра. Планирано је да гасовод буде пуштен у рад у децембру 2015. са почетним капацитетом од 15,75 милијарди метара кубних годишње, док ће пун капацитет од 63 милијарде кубних метара достићи 2018.

У априлу ове године план финансирања изградње бугарске деонице је доживео нову ревизију. Софија је, наиме, била незадовољна тиме што због враћања кредита неће моћи да наплаћује транзитне таксе. Сада ће, према речима представника „Гаспрома“, половина уплате за транзит, која припада „Бугарском енергетском холдингу“, делимично бити уплаћивана буџету Бугарске, а делимично „Гаспрому“ као рата за отплату кредита. Период отплате ће се продужити на 22 године од почетка експлоатације гасовода (према ранијем договору кредит је требало да буде враћен до 2030). Према речима министра економије и енергетике Бугарске Драгомира Стојнева, кредит који је „Бугарски енергетски холдинг“ добио од „Гаспрома“ износи 620 милиона евра са годишњом каматом од 4,25% (уместо раније спомињаних 8%), а приход Бугарске у току следећих 30 година биће 2,8 милијарди евра. Цена изградње бугарске деонице гасовода је 3,5 милијарди евра, подсетио је Алексеј Милер.

Кредит који је „Бугарски енергетски холдинг“ добио од „Гаспрома“ износи 620 милиона евра са годишњом каматом од 4,25% (уместо раније спомињаних 8%), а приход Бугарске у току следећих 30 година биће 2,8 милијарди евра.

Осим тога, Влада Бугарске је званично објавила да је „Гаспром“ прошле недеље потписао протокол, према којем ће и други дистрибутери гаса имати приступ „Јужном току“. Ово саопштење руска компанија није коментарисала. Од почетка радова на пројекту поставља се питање да ли ће „Гаспром“ за „Јужни ток“ успети да издејствује ослобађање од захтева које поставља „трећи енергетски пакет ЕУ“, тј. нови сет прописа Европске уније о енергетском тржишту. Ако у томе не успе, компанија ће бити принуђена да део гасовода „резервише“ за друге дистрибутере гаса, што ће јој донети сигурне губитке. „Гаспром“ је саопштио само да „могућности постоје“ и да ће преговори са Бриселом бити настављени. „Правила трећег пакета енергетских прописа подразумевају да половина капацитета ‘Јужног тока’ буде продата на аукцији, што ће ‘Гаспром’ довести у ситуацију да се такмичи са азербејџанским конзорцијумом ‘Шах-Дениз’“, сматра директор консултантске компаније „East European Gas Analysis“ Михаил Корчемкин.

Правила трећег пакета енергетских прописа ЕУ подразумевају да половина капацитета „Јужног тока“ буде продата на аукцији, што ће „Гаспром“ довести у ситуацију да се такмичи са азербејџанским конзорцијумом „Шах-Дениз“.

Михаил Корчемкин, East European Gas Analysis

Сам „Гаспром“ не крије да је у ситуацији у којој потражња гаса у Европи стагнира главни циљ „Јужног тока“ да заобиђе Украјину. „Изградњом ‘Јужног тока’ ризици транзита нестају заувек“, изјавио је Алексеј Милер приликом заоштравања преговора о плаћању гаса између „Гаспрома“ и Националне акционарске компаније „Нафогаз Украјине“. У току девет месеци ове године преко Украјине је прешла 61 милијарда кубних метара гаса, а 2012. овим путем су транспортоване 84,2 милијарде кубних метара. Када „Северни ток“ проради пуним капацитетом од 55 милијарди кубних метара (засад се користи само делимично), а „Јужни ток“ буде пуштен у рад, „Гаспром“ ће моћи у потпуности да избегне транзит кроз Украјину.

Међутим, док је „Гаспром“ некада очекивао да ће до 2020. доћи до наглог пораста извоза гаса у Европу и био спреман на коришћење пуних капацитета испоруке, данас већ признаје да су се ове прогнозе показале као нетачне. „Тренутна ситуација на тржишту нам омогућава да привремено обуставимо ширење“, изјавио је заменик председника управе „Гаспрома“ Валериј Голубјев, говорећи о перспективама ширења гасовода „Јамал-Европа“ и „Северног тока“. Неименовани извор из „Гаспрома“ је за „Комерсант“ потврдио да „у том погледу нема журбе“.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.