Универзијада као катализатор економије Татарстана

Рустаме Нургалијевичу, по Вашем личном мишљењу, колико је Татарстан био познат у иностранству пре Универзијаде? Шта се променило пошто је она одржана?

Универзијада вишег нивоа
Универзијада у Казању је завршена величанственом церемонијом, каквом би се могле отворити и олимпијске игре. Она је оборила многе рекорде: била је то највећа универзијада у историји, најскупља, најгледанија - али и најуспешнија за руске спортисте. А према речима међународних званичника, била је и најбоља која је икада одржана. Град-домаћин се подмладио и пролепшао. Шта се то догодило?

Ми већ дуго радимо на томе да Казањ и Татарстан постану препознатљиви у свету. То је суштински неопходно како би се у Републику привукле инвестиције, јер за инвеститора је важно да зна што је могуће више о месту где планира да уложи свој новац. Још пре неколико година већина странаца је у Русији познавала само два града - Москву и Санкт Петербург. Ми смо се, међутим, приликом наших посета иностранству трудили да Татарстан представимо као један од региона Русије који се веома интензивно развија.

Сматрам да нам је Универзијада у томе помогла. Угостили смо око 12 хиљада учесника из 160 земаља и велики број гостију. Такмичења су преносили водећи светски спортски ТВ канали.

У свету се све чешће могу чути аргументи против великих спортских манифестација - да су оне превелики луксуз за градове и земље. Какви су финансијски резултати Универзијаде? Какав дугорочан економски ефекат очекујете?

Ја не делим ту тачку гледишта. Приликом великих спортских догађаја, без сумње, потребно је улагати не само у организацију, него и у изградњу спортских објеката и инфраструктуре. Међутим, нови спортски објекти, путеви и саобраћајне петље после такмичења неће нестати. Они остају да служе људима.

Припрема манифестације трајала је пет година. Радови су се одвијали у следећим сегментима: изградња спортских објеката и објеката Универзитетског села, унапређење саобраћајне градске мреже, изградња метроа, уређење зграда у градским зонама којима пролазе маршруте Универзијаде, радови на јачању насипа и бедема на речним обалама, изградња новог терминала за међународни саобраћај на аеродрому „Казањ“, реализација мера заштите животне средине и других  инфраструктурних мера, унапређење мера здравствене заштите.

Графикон: Универзијада у Казању 2013.

После Универзијаде Казањ је постао бољи град, много комфорнији и пријатнији за живот грађана. Решен је велики број питања које бисмо без студентских игара решавали деценијама.

Какав бисте савет понудили Сочију и Рију де Жанеиру, градовима који ће организовати наредне Зимске и Летње олимпијске игре? Сочи се већ припрема за старт, до почетка Олимпијаде остало је веома мало времена.

Пре свега бих им препоручио да не обраћају пажњу на разне оптужбе, него да систематски реализују своје планове. У нашем случају такође многи нису веровали да ћемо успети да завршимо све припреме за Универзијаду на време, али ја сам на такве сумње одговарао да ће ујутро 6. јула, на дан отварања Игара, све бити спремно. Тако се и догодило. Успели смо све да изградимо, припремимо и организујемо. Сигуран сам да ће и организатори Олимпијаде у Сочију, као и организациони комитет у Рију де Жанеиру, успети да реализују све планове на време. Ми смо свакако спремни да им понудимо своје искуство у организовању и реализацији великих спортских догађаја.

Страни предузетници сада доста добро познају Татарстан. Шта у Татарстану привлачи највише пажње страних инвеститора?

Нудимо велики број различитих могућности за инвестирање. Између осталог, за стране компаније је веома привлачно хотелијерство, посебно после Универзијаде, јер у Казањ сада долази много више туриста. Све у свему, отворени смо за сваку врсту предлога и инвеститори могу бити сигурни да ће руководство Републике срдачно подржати сваки њихов пројекат.

Татарстан, на пример, технолошким компанијама може да понуди развијену инфраструктуру и квалификоване стручњаке.

Многи велики инвестициони пројекти у Татарстан су стигли из Европе. Да ли постоји интересовање за улагања у Татарстан и на тржиштима земаља у развоју?

Ми се трудимо да привучемо инвеститоре из различитих земаља и не правимо разлику између европских и азијских пројеката. Имамо примере сарадње, између осталог, и са компанијама из Малезије које учествују у реализацији пројекта „Смарт Сити“. Одличну сарадњу остварујемо са арапским земљама, јер инвеститори из тих земаља располажу новцем који желе да уложе на ефикасан начин.

Некада сте као примере земаља са снажним упливом државе у развој привреде и истовремено развијеном тржишном економијом наводили Сингапур и Кину. Да ли њихово искуство за Вас као политичара има практичан значај?

Не сматрам да Русија треба слепо да следи пример Кине и Сингапура. Међутим, ми у Татарстану смо желели да проучимо искуство земаља које остварују висок привредни раст.

Искуство Сингапура проучавамо већ неколико година. Сви наши министри и руководиоци локалних самоуправа прошли су обуку у овој земљи како би се упознали са њиховим системом државне управе. Данас у Татарстан доводимо стручњаке из Сингапура како бисмо модернизовали наше школство. Што се тиче Кине, занима нас искуство које ова земља има у креирању посебних економских зона и индустријских паркова, посебно на локалном нивоу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.