Г-20: Русија резимирала резултате свог председавања

Учесници руског самита Г-20 кажу да је проблем незапослености „први пут разматран“, и то „не као последица економског раста, него као његов узрок“. Извор: ИТАР-ТАСС.

Учесници руског самита Г-20 кажу да је проблем незапослености „први пут разматран“, и то „не као последица економског раста, него као његов узрок“. Извор: ИТАР-ТАСС.

Русија је 1. септембра званично предала Аустралији улогу председавајућег у Г-20, клубу двадесет најјачих економија света. Пре годину дана Русија је одредила три основна приоритета свог председавања и сматра да их је све спровела у дело. Реч је о развоју односа према инвестицијама као извору економског раста, повећању запослености и стварању радних места, као и о ефикасном регулисању раста економије.

Пошто је првог децембра била недеља, „штафета“ је формално предата неколико дана раније, тако да је Светлана Лукаш, руски емисар у Г-20, још у петак честитала амбасадору Аустралије Полу Мајлеру у информативном центру РИА „Новости“ у Москви.

Лукашева је пре овог симболичног руковања наступила пред новинарима заједно са својом претходницом Ксенијом Јудајевом (која се пре извесног времена вратила на своје радно место у Централну банку) и замеником министра финансија Русије Сергејем Сторчаком. Они су објаснили која су по њиховом мишљењу главна достигнућа председавања Русије у Г-20.

Све троје су свесни да се ради о историјском тренутку, с обзиром да ће Русија поново председавати отприлике за 20 година, тако да нису штедели речи похвале.

Померање тежишта дискусије

Као најважнију своју заслугу и заслугу партнера из „тројке“ руски тим истиче померање тежишта дискусије са антикризног програма на програм стратешког развоја.

Успели смо да пројектујемо слику света која ће обезбедити раст запослености и смањење незапослености.

Светлана Лукаш, руски емисар у Г-20

„Главни проблем којим се бавио клуб Г-20 [протеклих неколико година] биле су антикризне мере у овом или оном облику. Мислим да ће Г-20, почев од нашег председавања, више пажње посветити питањима развоја и питањима изласка из антикризних мера“, рекла је Јудајева.

По речима Сергеја Сторчака, Русија је „учинила први корак у правцу структурних реформи, а Аустралија ће се као председавајући постарати да од тог корака направи читав покрет“.

У разговору је истакнуто да је таквих покушаја било и раније, на пример на самиту у Торонту, али они тада нису уродили плодом.

У протеклој години, по Сторчаковом мишљењу, „клуб Г-20 је доказао да је добра сарадња у оквиру клуба могућа, и то не само у условима кризе“.

„Доказали смо да се земље Г-20 могу договарати када је у првом плану национални интерес.“

Циљеви председавања и „први пут“

Пре годину дана је Русија одредила три основна приоритета свог председавања и по речима Лукашеве успела је да их спроведе у дело.

Реч је о развоју односа према инвестицијама као извору економског раста, о повећању запослености и стварању радних места, као и о ефикасном регулисању раста економије, што подразумева и борбу против корупције и избегавања плаћања пореза.

Лукашева је више пута поменула израз „први пут“. По њеним речима, „први пут су развијене земље преузеле обавезу да смање дефицит и спроведу структурне реформе“.

Амбасадор Пол Мајлер је изјавио да ће Аустралија у свом раду полазити од руских нацрта, с том разликом што Аустралија неће задирати у политику.

Сергеј Сторчак је прецизирао да земље до 2016. треба да анулирају буџетски дефицит.

„Први пут“ је разматран и проблем запослености, и то „не као последица економског раста, него као његов узрок“.

„Успели смо да пројектујемо слику света која ће обезбедити раст запослености и смањење незапослености, тако да свака земља може изабрати и формирати сопствени списак мера који одговара њеним индивидуалним својствима“, рекла је Лукашева.

Други моменат (а он такође никада раније није био на дневном реду Г-20) јесте интегрисани приступ дефинисању политике у вези са тржиштем рада.

„Договорили смо се да ћемо узимати у обзир макроекономске, финансијске и социјалне услове“, рекла је Светлана Лукаш.

Мито, корупција и трговина

У протеклој години на нивоу Г-20 је договорено да се припреми и усвоји нови свеобухватни стандард размене информација у пореској сфери.

За овај процес Лукашева каже да је то „у последњих сто година највећи корак на путу усавршавања и координације у пореској политици читавог света“.

Још један продор представља и продужетак мораторијума на усвајање протекционистичких мера у земљама Г-20 до краја 2016.

„Очигледно је да се ради о фактору формирања предвидљивих услова за пословање у читавом свету“, рекла је Лукашева. Та одлука ће омогућити да се повећа инвестициона активност у свим земљама у сегментима везаним за интензивни извоз и увоз робе и услуга, додала је она.

Поред тога, земље Г-20 обратиле су пажњу на то да се данас готово половина светске трговине реализује у оквиру регионалних трговинских уговора, те да самим тим Г-20 има задатак „да обезбеди транспарентност тих уговора и јединствена правила игре, како се не би стварале баријере за пословање и како би се обезбедила максимална транспарентност одлука које се доносе“.

План деловања

Санктпетербуршки план деловања је, по речима Ксеније Јудајеве, кључни резултат председавања Русије. Он дефинише стратегију Г-20 када је реч о постизању стабилног, сигурног и избалансираног економског раста.

„Самит у Санкт Петербургу потврдио је да Г-20 има улогу водећег економског форума и омогућио је да се наши напори консолидују. Сада све земље имају јасне планове за управљање економском ситуацијом, за стварање радних места и привлачење инвестиција“, резимирала је Светлана Лукаш.

Амбасадор Пол Мајлер је изјавио да ће Аустралија у свом раду полазити од руских нацрта, с том разликом што Аустралија неће задирати у политику као што се десило на самиту у Санкт Петербургу, рекао је амбасадор, одговарајући на питање новинара из Санкт Петербурга.

У Санкт Петербургу је главна тема била Сирија и, као што знамо, сиријска криза после тога није до краја решена, али је у великој мери обуздана.

По речима Лукашеве, разматрање и решавање сиријског проблема је такође једно од достигнућа самита.

Мајлер је са своје стране изјавио да ће политичке теме бити на дневном реду самита у Бризбејну само ако то буде заиста крајње неопходно.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies