Г-20: Русија резимирала резултате свог председавања

Пошто је првог децембра била недеља, „штафета“ је формално предата неколико дана раније, тако да је Светлана Лукаш, руски емисар у Г-20, још у петак честитала амбасадору Аустралије Полу Мајлеру у информативном центру РИА „Новости“ у Москви.

Лукашева је пре овог симболичног руковања наступила пред новинарима заједно са својом претходницом Ксенијом Јудајевом (која се пре извесног времена вратила на своје радно место у Централну банку) и замеником министра финансија Русије Сергејем Сторчаком. Они су објаснили која су по њиховом мишљењу главна достигнућа председавања Русије у Г-20.

Све троје су свесни да се ради о историјском тренутку, с обзиром да ће Русија поново председавати отприлике за 20 година, тако да нису штедели речи похвале.

Померање тежишта дискусије

Као најважнију своју заслугу и заслугу партнера из „тројке“ руски тим истиче померање тежишта дискусије са антикризног програма на програм стратешког развоја.

„Главни проблем којим се бавио клуб Г-20 [протеклих неколико година] биле су антикризне мере у овом или оном облику. Мислим да ће Г-20, почев од нашег председавања, више пажње посветити питањима развоја и питањима изласка из антикризних мера“, рекла је Јудајева.

По речима Сергеја Сторчака, Русија је „учинила први корак у правцу структурних реформи, а Аустралија ће се као председавајући постарати да од тог корака направи читав покрет“.

У разговору је истакнуто да је таквих покушаја било и раније, на пример на самиту у Торонту, али они тада нису уродили плодом.

У протеклој години, по Сторчаковом мишљењу, „клуб Г-20 је доказао да је добра сарадња у оквиру клуба могућа, и то не само у условима кризе“.

„Доказали смо да се земље Г-20 могу договарати када је у првом плану национални интерес.“

Циљеви председавања и „први пут“

Пре годину дана је Русија одредила три основна приоритета свог председавања и по речима Лукашеве успела је да их спроведе у дело.

Реч је о развоју односа према инвестицијама као извору економског раста, о повећању запослености и стварању радних места, као и о ефикасном регулисању раста економије, што подразумева и борбу против корупције и избегавања плаћања пореза.

Лукашева је више пута поменула израз „први пут“. По њеним речима, „први пут су развијене земље преузеле обавезу да смање дефицит и спроведу структурне реформе“.

Сергеј Сторчак је прецизирао да земље до 2016. треба да анулирају буџетски дефицит.

„Први пут“ је разматран и проблем запослености, и то „не као последица економског раста, него као његов узрок“.

„Успели смо да пројектујемо слику света која ће обезбедити раст запослености и смањење незапослености, тако да свака земља може изабрати и формирати сопствени списак мера који одговара њеним индивидуалним својствима“, рекла је Лукашева.

Други моменат (а он такође никада раније није био на дневном реду Г-20) јесте интегрисани приступ дефинисању политике у вези са тржиштем рада.

„Договорили смо се да ћемо узимати у обзир макроекономске, финансијске и социјалне услове“, рекла је Светлана Лукаш.

Мито, корупција и трговина

У протеклој години на нивоу Г-20 је договорено да се припреми и усвоји нови свеобухватни стандард размене информација у пореској сфери.

За овај процес Лукашева каже да је то „у последњих сто година највећи корак на путу усавршавања и координације у пореској политици читавог света“.

Још један продор представља и продужетак мораторијума на усвајање протекционистичких мера у земљама Г-20 до краја 2016.

Графикон: „Група 20“: учесници и принципи рада

„Очигледно је да се ради о фактору формирања предвидљивих услова за пословање у читавом свету“, рекла је Лукашева. Та одлука ће омогућити да се повећа инвестициона активност у свим земљама у сегментима везаним за интензивни извоз и увоз робе и услуга, додала је она.

Поред тога, земље Г-20 обратиле су пажњу на то да се данас готово половина светске трговине реализује у оквиру регионалних трговинских уговора, те да самим тим Г-20 има задатак „да обезбеди транспарентност тих уговора и јединствена правила игре, како се не би стварале баријере за пословање и како би се обезбедила максимална транспарентност одлука које се доносе“.

План деловања

Санктпетербуршки план деловања је, по речима Ксеније Јудајеве, кључни резултат председавања Русије. Он дефинише стратегију Г-20 када је реч о постизању стабилног, сигурног и избалансираног економског раста.

„Самит у Санкт Петербургу потврдио је да Г-20 има улогу водећег економског форума и омогућио је да се наши напори консолидују. Сада све земље имају јасне планове за управљање економском ситуацијом, за стварање радних места и привлачење инвестиција“, резимирала је Светлана Лукаш.

Више о Г-20

Амбасадор Пол Мајлер је изјавио да ће Аустралија у свом раду полазити од руских нацрта, с том разликом што Аустралија неће задирати у политику као што се десило на самиту у Санкт Петербургу, рекао је амбасадор, одговарајући на питање новинара из Санкт Петербурга.

У Санкт Петербургу је главна тема била Сирија и, као што знамо, сиријска криза после тога није до краја решена, али је у великој мери обуздана.

По речима Лукашеве, разматрање и решавање сиријског проблема је такође једно од достигнућа самита.

Мајлер је са своје стране изјавио да ће политичке теме бити на дневном реду самита у Бризбејну само ако то буде заиста крајње неопходно.

Росијскаја газета. Сва права задржана.