ЕУ креће у рат против „Јужног тока“

У канцеларији европског комесара за енергетику Гинтера Етингера до сада су само одбијали да омогуће било какве олакшице или да пруже подршку новом гасоводу „Јужни ток“ из Русије у Европу, а сада крећу у отворену борбу против тог пројекта. Према речима портпаролке европског комесара Марлене Холцнер, споразуми које је Русија потписала са владама земаља кроз које гасовод или његови огранци треба да прођу (Бугарска, Србија, Мађарска, Словенија, Аустрија, Хрватска и Грчка) нису у складу са законским уредбама ЕУ и треба да се преиспитају. Европска комисија је пре два дана послала писмо Министарству енергетике РФ са предлогом да учествује у преговорима око ревизије споразума. У руском министарству су потврдили да су примили писмо.

Графикон: Гасовод „Јужни ток“ (новембар 2013).

„Јужни ток“ треба да прође по дну Црног мора у Бугарску, а затим у Србију, Мађарску, Словенију и Италију. Вредност пројекта се процењује на 16,5 милијарди евра, од којих ће на црноморску деоницу отићи 10 милијарди. Његово пуштање у рад је предвиђено за децембар 2015. (уз дистрибуцију гаса од 15,75 милијарди кубних метара годишње), а достизање пуних капацитета (63 милијарде кубних метара) у 2018.

Европској комисији не одговарају услови који су у супротности са Трећим енергетским пакетом ЕУ. Као прво, „Гаспром“ ће бити главни власник како цевовода тако и гаса који се њиме испоручује, што је против принципа да се право власништва дели у складу са областима делатности. Као друго, низ споразума не гарантује приступ цевоводу другим добављачима гаса. Као треће, тарифе за дистрибуцију ће одређивати „Гаспром“.

Према Трећем енергетском пакету, цевовод треба да има независног оператера који ће тарифе одређивати на основу економске ефикасности након консултације са регулаторним органом.

„Јужни ток“ зависи од банака, које „врло воде рачуна о томе да све буде у складу са прописима, оне би у супротном могле и да одбију да финансирају пројекат или да захтевају додатне гаранције“, објаснила је Марлена Холцнер.

„Гаспром“ мора да обезбеди додатна средства за копнени део пројекта. Реч је о износу од 5 милијарди америчких долара. Поређења ради, компанија је већ уложила пет пута више (25 милијарди долара) у модернизацију руског система цевовода у склопу „Јужног тока“.

У „Гаспрому“ су, међутим, изразили сумњу да ће став Европске комисије утицати на обезбеђивање средстава. Неименовани извор из те компаније је рекао да су међудржавни споразуми због тога и потписани да би били ослонац за спорове са Европском комисијом, чији ставови нису јединствени. Представници „Гаспрома“ су у среду имали редован састанак са европским комесаром за конкурентност Хоакином Алмунијом у много конструктивнијем амбијенту: заменик председника управног одбора компаније Александар Медведев је чак обећао да ће ускоро изнети предлоге који ће омогућити да се затвори антимонополска истрага против „Гаспрома“.

Српска политика руског гаса
Отпочели су радови на српској деоници „Јужног тока“, енергетског пројекта који политички није оставио равнодушним ни учеснике ни оне које је мимоишао. Што се тиче Србије, „Јужни ток“ је ушао у контекст српских евроинтеграција, „антигаспромовског“ лобија, приватизација и косовског питања.

Ставове Русије по питању „Јужног тока“ изнео је у среду заменик министра енергетике РФ Анатолиј Јановски који је учествовао у преговорима. Према његовим речима, Москва се не слаже са захтевима Брисела и сматра да међудржавни споразуми имају предност у односу на европске прописе. „Европско законодавство такође није национално – главни је принцип да се уговор мора поштовати“, сматра стручњак из компаније „Legal Capital Partners“ Дмитриј Крупишев и додаје: „Споразуми који су својевремено закључени тада су у потпуности били у складу са европским законодавством, а сада, након ступања на снагу Трећег енергетског пакета [у марту 2011], они покушавају да их измене.“

Према мишљењу директора консултантске компаније „East European Gas Analysis“ Михаила Корчемкина, „Гаспром“ може лако да удовољи захтевима Европске комисије тако што ће половину гаса продати у Варни, у Бугарској – на почетку европске деонице „Јужног тока“. Гас ће у том случају променити власника и захтеви ЕУ ће бити задовољени.

Од почетка се сматрало да је основна сврха пројекта „Јужни ток“ то да „Гаспром“ не би морао да зависи од транзита кроз Украјину. Тренутно погоршавање односа између Русије и ЕУ по питању гаса исто тако може бити, макар и делимично, везано за Украјину. Европска комисија је изразила своје противљење након што је Кијев одустао од придруживања ЕУ у корист савеза са Москвом. Русија је притом свесно користила гас као средство да би извршила притисак на Украјину да донесе такву одлуку. Директор невладине организације „Нова енергија Украјине“ Валериј Боровик сматра да Европска комисија сада покушава да побије став да би придруживање Европској унији Украјини донело само проблеме, и изабрала је за то најважније питање за Кијев – изградњу руске обилазнице – гасовода „Јужни ток“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.