Кратка историја руске рубље

Током своје историје дуге седам векова рубља никада званично није била у оптицају ван Русије. Извор: ИТАР-ТАСС.

Током своје историје дуге седам векова рубља никада званично није била у оптицају ван Русије. Извор: ИТАР-ТАСС.

Централна банка Руске Федерације одобрила је нови симбол рубље који ће руску валуту представљати на међународном нивоу. „Руска реч“ даје кратак преглед најзанимљивијих тренутака историје руске валуте, од њеног рођења пре седам векова па све до данас.
Нови знак рубље, усвојен 11. децембра 2013, могао би ускоро да се појави на новим компјутерским тастатурама у Русији.

Нови симбол рубље није уведен одлуком „са врха“, већ је изабран путем онлајн гласања које је спровела Централна банка РФ. Гласање је трајалао месец дана и у њему је учествовало 280.000 корисника Интернета у Русији који су могли да бирају између пет предложених симбола. За победничко графичко решење гласала је већина, тачније 61% учесника. Овај симбол представљаће руску рубљу у мењачницама и на ознакама за цену производа у Русији и иностранству.

Током своје историје дуге седам векова рубља никада званично није била у оптицају ван Русије. Тако је било све донедавно, када је почела да се користи без ограничења у кинеском граду Суејфенхе близу руско-кинеске границе. У складу са одлуком кинеских власти од сада се у овом граду новац може чувати и депоновати и у јуанима и у рубљама и обе валуте се равноправно примају у продавницама и користе у безготовинским трансакцијама. Поменута одлука само је озваничила досадашњу праксу у овом региону установљену још 1990-их. Наиме, Суејфенхе је главно чвориште за руске и кинеске трговце, као и за туристе са руског Далеког Истока који тамо доносе велике количине рубаља, па су оне постале општеприхваћено средство плаћања. И неке друге земље које масовно посећују руски туристи, попут Португалије, Бугарске и Црне Горе, разматрају опцију да се у блиској будућности дозволе плаћања и у рубљама. Будући да ће руска валута вероватно бити све присутнија у иностранству, овде представљамо неколико важних тренутака њене историје.

Прве рубље имале су веома велику вредност – за једну се могло купити стадо крава – и поседовао их је веома мали број људи.

У раном средњем веку рударство није постојало у Русији и за ковање новца коришћено је увозно сребро. Инострани новчићи једним делом су употребљавани за транскације мањег обима, док су веће количине претапане у полуге које су крајем 13. века добиле назив „рубље“. Реч „рубља“ настала је зато што су ове полуге након ливења на себи имале „руб“, односно шав. Прве рубље имале су веома велику вредност – за једну се могло купити стадо крава – и поседовао их је веома мали број људи. Како је већ речено, свакодневна плаћања најчешће су вршена иностраним новцем. Тек 1704, за време владавине Петра Великог, искована је прва серија домаћих рубаља. Чувени руски император први је увео децимални систем за одређивање вредности и обележавање кованица, а ову праксу касније су прихватиле готово све земље у свету. Међутим, истовремено са правим кованицама појавили су се и фалсификати, па су у 18. веку учињени разни покушаји да се ово спречи. Један од њих било је ковање бакарне рубље великих димензија: пречника 7,5 cm, дебљине 3,5 cm и масе 1 kg. Ова ретка кованица никада није имала широку примену, а један њен примерак продат је на аукцији 2003. за 80.000 долара.

Како је у држави растао обим финансијских трансакција у употребу су уведене и папирне новчанице. У почетку су имале довољну подлогу у сребру, али је њихова емисија брзо расла и довела до пада вредности. Зато су у 19. веку постојале две опције за плаћање: једна иста ствар могла је да се плати сребрним рубљама или папирним новчаницама, али је у другом случају цена била 3-4 пута виша. Ова необична појава забележена је и у руској литератури. У делу познатог драматурга Александра Николајевича Островског „Врело срце“ један трговац обећава да ће платити казну од 100 сребрних рубаља због туче коју је изазвао, али на крају ипак плаћа 300 рубаља у новчаницама. Све битне исплате међу племством обављале су се у сребрним рубљама, укључујући враћање коцкарских дугова, који су се морали подмирити ради очувања части. Иронијом судбине, када је на Уралу откривена платина, у Русији су 1828. пуштене у промет рубље исковане од овог метала, али у то време његова вредна својства нису била позната, па је платина била далеко јефтинија од сребра или злата.

После монетарне реформе 1897. све до 1914. коришћена је златна рубља и тада је први пут у историји Русије ова валута постала конкурентна у међународним оквирима. Међутим, у прво време након Револуције дошло је до монетарног хаоса. Нове власти су у почетку веровале да новац могу у потпуности да укину, што је у практичном животу било немогуће. Током Руског грађанског рата у различитим деловима земље коришћене су разне локалне монете. У околини Архангелска штампане су новчанице са ликом моржа. Рубље је на руском Далеком Истоку штампао јапански трговац Гентаро Шимада, док је кан Хиве новчанице израђивао од свиле. У Јакутији, која је оскудевала у папиру, новчанице су штампане на етикетама за вино добијеним из приватне колекције једног локалног службеника. Све ове монете нагло су губиле на вредности и после свега неколико година људи су једино могли да их користе као зидне тапете или као папир за паковање. Рубља је поново уведена као валута на нивоу целе земље тек 1923. године. За време совјетске власти извршене су три монетарне реформе како би се очувала номинална вредност рубље. На крају епохе СССР-а, једна совјетска рубља је вредела отприлике колико и пола америчког долара.

У периоду 1992-93. емитована је нова рубља, али је у тадашњем монетарном систему много мање вредела него у доба СССР-а. Тако су 1996. и најсиромашнији Руси поседовали хиљаде и милионе рубаља – карта за трамвај коштала је 1000, а новине 800 рубаља. Један амерички долар вредео је између 5 и 6 хиљада рубаља. Током 1990-их Руси су рубље почели да зову „деревјани“ (што значи „дрвени“) зато што су тада вределе „колико и комад дрвета“, за разлику од златне рубље из пререволуционарног доба и совјетске рубље из 1960-их (која је формано била једнака 0.99 грама злата).

За време економске кризе 1997. и 1998. извршена је деноминација рубље у односу 1:100 и у оптицај су пуштене нове новчанице које су у употреби све до данас. Иако за руском валутом још увек не постоји велика тражња на светском тржишту, она може да постане атрактивна конвертибилна валута у чему ће јој сигурно помоћи нови симбол.

Росијскаја газета. Сва права задржана.