Руске гасне компаније допловиле до Црне Горе

„Новатек“ разматра могућност сарадње са италијанском компанијом ENI у индустријализацији средоземног шелфа Црне Горе, Либана и Кипра, саопштио је јуче шеф компаније Леонид Михељсон. Он је подсетио да je одговарајући меморандум са компанијом ENI потписан још крајем новембра, и истакао да су стране „направиле прилично велики помак по питању заједничког учешћа у пројектима на црногорском шелфу“. Што се тиче пројеката у Либану, по његовим речима засада постоји само прелиминарни споразум, а када сва та питања буду решена „Новатек“ и ENI ће размотрити и сарадњу на Кипру.

Пре потписивања споразума крајем новембра ENI и „Новатек“ су као конкуренти учествовали у подели налазишта на шелфу у источном Средоземљу (мада су Италијани били партнери „Новатека“ у гасној компанији „Северенергија“). Конзорцијум ENI (80% акција) и корејски „Kogas“ добили су 2012. лиценцу за истраживање три блока на кипарском шелфу, између осталог и за девети блок на који су претендовали и конзорцијум „Новатек“, француски „Total“ и „Гаспромбанка“. Обе компаније су једна другој биле конкуренција и за поделу либанског шелфа. Наиме, када је у пролеће Бејрут понудио десет блокова за истраживање, пријавио се ENI, а такође „Новатек“ у конзорцијуму са „Гаспромбанком“.

Међутим, још увек нема никаквих конкретних информација када су у питању црногорски пројекти. Први разговори о индустријализацији овдашњег шелфа почели су још у другој половини 20. века, али из техничких разлога бушење није било могуће. Та тема је поново постала актуелна 2004, када је локални „Југопетрол“ изразио интересовање за оф-шор пројекте и чак се спремао да започне истраживања, али без успеха. Био је план да се у Црној Гори изгради још пар термоелектрана уколико се пронађе гас у већој количини, довољној за индустријску употребу. Подгорица је тек 2011. донела одлуку да на шелф привуче стране инвеститоре. После „контаката са компанијама“ црногорска влада је објавила списак заинтересованих: „Total“, ENI, норвешки „Statoil“, „Новатек“ и српски НИС (ћерка-компанија „Гаспром њефта“).

Руководство Црне Горе је тек летос објавило рунду доделе лиценци за истраживање (крајњи рок за подношење пријава је 28. фебруар 2014). Јуче су „Гаспром њефт“ и извор близак „Новатеку“ потврдили за „Комерсант“ да ове компаније процењују шелф у Црној Гори (званични геолошки подаци нису доступни јавности), док ENI није одговорио на питање „Комерсанта“.

Пут Црне Горе у ЕУ: специфична политика и економски лавиринти
Самит Европске уније у Бриселу је у јуну 2012. усвојио одлуку да отпочне преговарачки процес са овом маленом балканском земљом о њеном уласку у ЕУ. С друге стране, јасно је да је Црна Гора врло погодан терен за пропагандну акцију ЕУ на Балкану.

Засада се може рећи да крупне руске компаније имају негативно искуство са властима Црне Горе. „Ен плус група“, чији је власник Олег Дерипаска, пре неколико година је купила деонице у Комбинату алуминијума Подгорица (КАП), а сада се суди са црногорским државним фондовима. КАП је банкротирао, а „Ен плус група“ сматра да је објављивањем банкрота прекршен споразум који је руска компанија 2010. склопила са владом. Она је по том споразуму уступила држави 29,3% акција КАП-а у замену за државне гаранције у висини од 135 милиона евра и попуст на цену електричне енергије.

Валериј Нестеров из аналитичког одељења Збербанке (Sberbank Investment Research) претпоставља да црногорски шелф може бити перспективан за експлоатацију гаса, с обзиром на већ откривено фосилно гориво у источном Средоземљу. Експерт, међутим, истиче да „откриће“ вероватно неће бити велико, јер је Црна Гора далеко од главне зоне експлоатације, али додаје да положај земље доноси многе предности, а једна од њих је близина Црне Горе тржиштима у Јужној Европи.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.