Зашто Русија спасава Украјину?

Многе руске стручњаке са којима је разговарала „Руска реч“ у првом тренутку је изненадила одлука власти да инвестирају у европске обвезнице. Извор: Reuters.

Многе руске стручњаке са којима је разговарала „Руска реч“ у првом тренутку је изненадила одлука власти да инвестирају у европске обвезнице. Извор: Reuters.

„Гаспром“ је Украјини омогућио велики попуст на гас – цена је смањена готово за трећину. Осим тога, Русија ће у украјинску привреду уложити 15 милијарди долара. Стручњаци покушавају да схвате шта ће Русија добити заузврат.

Спас за Украјину

Изјава председника Русије Владимира Путина о томе да ће Русија за 15 милијарди долара откупити украјинске евро-обвезнице већ се позитивно одразила на вредности кредитних дифолт свопова (посебне врсте осигурања од могућег неизвршења по јавном дугу). Вероватноћа неизвршења обавеза на основу државних обвезница се смањила. Према последњим проценама износи 53,3%.


Путин оптужује спољне силе за украјинску кризу
„Евромајдан“ [„Европски трг“, како украјинска опозиција сада назива кијевски Трг независности] је режиран у иностранству, сматра председник Русије Владимир Путин. Он је окарактерисао нереде у Кијеву као покушај свргавања легитимне власти. Ипак, политиколози истичу да ови масовни протести, независно од тога ко их организује, садрже и стварну реакцију дела украјинског друштва на политику власти.

„Овим одлукама Путин је фактички спасaо украјинску економију, барем на неко време“, сигуран је руски економиста, генерални директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов.

„Украјина се налазила на ивици пропасти, а сада ју је избегла. Ми сигурно одлажемо ризик од неизвршења обавеза по јавном дугу за неколико месеци, зато што и 15 милијарди долара и попуст на гас представљају огромну помоћ. Попуст на гас од 135 долара на хиљаду кубних метара гаса, при садашњем нивоу потрошње од скоро 33 милијарде кубних метара годишње (за 2012), за Украјину значи уштеду од 3 милијарде долара годишње“, закључује Константин Симонов.

По мишљењу посланика украјинског парламента Александра Стојана, помоћу новца који је издвојила Русија могу се обновити главне гране привреде у Украјини.

Добитак Русије

Многе руске стручњаке са којима је разговарала „Руска реч“ у првом тренутку је изненадила одлука власти да инвестирају у европске обвезнице. Међутим, касније је објављено да ће средства бити уложена у хартије од вредности на ирској берзи. А то значи да улагање постаје знатно сигурније. Према проценама стручњака Центра за економске прогнозе „Гаспромбанке“ Максима Петроневича, за Русију се може испоставити да је то доста повољно улагање. Приход по обвезницама може износити и 5-8% годишње.

Међутим, остаје питање попуста на гас. Конкретне количине гаса које ће бити набављене по новој тарифи нису прецизиране.

Према уговору из 2009. Кијев би требало да купује 40 милијарди кубних метара гаса годишње. Међутим, Украјина сада купује највише 30 милијарди кубних метара гаса.

„Ако Украјини буде потребно да набавља више руског гаса, она неће имати никакве користи од попуста, то јест плаћаће исти износ, а можда и више него шта сад плаћа“, сматра водећи стручњак Украјинског центра за политичка и економска истраживања „Александар Разумков“ Владимир Омељченко. „Осим тога, ниска цена руског гаса негативно утиче на украјинске пројекте везане за повратни трансфер гаса из Европе и за експлоатацију гаса из уљног шкриљца, зато што ће у том случају ови пројекти постати нерентабилни“, додаје овај економиста.

Руски економиста Константин Симонов је сигуран да се Путин, као прагматичан политичар, који раније није давао попусте, сигурно договорио о томе да се испоштују руски интереси. „Постоји пратећи добитак, који Русија за сада свесно оставља по страни, како би украјинском председнику Виктору Јануковичу пружила могућност да спасе ситуацију и да покаже да је сарадња са Русијом ипак много повољнија него сарадња са ЕУ. Русија је, најзад, Украјини омогућила и попуст на гас и још 15 милијарди долара. Али касније ће се, по мом мишљењу, појавити две основне предности овог улагања“, рекао је Симонов.

Као прво, Симонов претпоставља да се руска страна договорила да „Гаспром“ добије могућност да учествује у директној продаји гаса крајњим потрошачима у Украјини. У том случају маржа од продаје биће виша и „Гаспром“ ће моћи да надокнади изгубљен профит због попуста на гас, објашњава Симонов. Данас се продајом гаса крајњим потрошачима бави украјински „Нафтогаз“ и приватне компаније Дмитрија Фирташа и Сергеја Курченка. Руски економиста не искључује могућност да „Гаспром“ оснује заједничко предузеће са једном од приватних компанија које се баве продајом руског гаса крајњим украјинским потрошачима.

Други добитак Русије је у томе што она може да добије украјински Систем за транспорт гаса (ГТС), претпоставља Константин Симонов. „Не искључујем ни могућност да је Јанукович преузео неке обавезе у вези са продајом ГТС Русији“, каже Симонов.

„Сматрам да су ове две могућности важније од Царинске уније. Ако добијемо цевовод, Украјина ће се из тог аранжмана тешко повући. Чак и уговор од 19. јануара 2009, који је био дочекан са негодовањем, Украјина је ипак поштовала и није га раскинула. Зато ако за време Јануковича буде потписан споразум о продаји украјинског ГТС Русији, чак и председник који дође после њега тешко ће се ослободити те обавезе. Док из Царинске уније, као што је Украјина већ показала, није тако тешко изаћи. Тек што уђете, а већ сутрадан је можете напустити“, сматра Константин Симонов.

Руски текст на порталу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.