Нова етапа у СТО и БРИКС-у

Непосредно пре ступања Русије у СТО било је много мрачних прогноза о последицама таквог корака. Какви су резултати прве године учешћа Русије у СТО? 

У првој години је увек главни резултат присуство или одсуство негативних последица. Ми сматрамо да током прве године нису запажене никакве негативне последице. Русија испуњава своје обавезе и озбиљно мења поједине облике подршке. Ове године крећемо у остваривање другог важног правца, а то је реализација наших интереса, што није било лако спровести на самом почетку. Обављамо читав низ консултација у вези са проширивањем приступа наших произвођача тржиштима појединих земаља. То је за нас потпуно нова реалност и ми смо у њој заузели активну позицију.

Какве измене су учињене у оквиру прилагођавања наше економије правилима СТО?

Придруживање Светској трговинској организацији није испунило очекивања? 
Корист од чланства Русије у Светској трговинској организацији до сада су осетили само велики трговачки ланци, закључују аналитичари из агенције „Moody's“ на основу резултата за прву годину. Наде извозника се још увек нису испуниле јер пословање руских компанија и даље отежава преко 100 различитих ограничења.

У Русији постоји план адаптације у условима њеног учешћа у СТО, и тај план задире у многе сегменте економије. Већ је продужен период у коме пољопривредне организације неће плаћати ПДВ, а пореске олакшице добио је низ увозника пољопривредних производа, међу њима и они који се баве приплодним сточарством. Поред тога, издате су додатне гаранције произођачима аутомобила у оквиру програма давања субвенција за њихове пројекте у руској аутомобилској индустрији.

Како се у целини развијала трговина Русије током 2013?

Први пут са сигурношћу можемо рећи да је у Русији спољнотрговински промет робе и услуга у прошлој години премашио 1 билион долара. При томе је испољена занимљива тенденција да се смањује извоз сировинске робе, а расте извоз високотехнолошких производа. На пример, извоз производа машинске индустрије увећан је током 10 месеци 2013. за преко 4%. Извоз високотехнолошких производа у истом периоду је увећан за 14%, док је извоз иновационих производа порастао за 4,2%. Истовремено је знатно повећана и трговина услугама. Према подацима Централне банке, раст економије у првом полугодишту износио је 18%.

У првој половини године забележен је прилично велики пад обима трговине Русије са земљама БРИКС-а. Да ли је у другој половини године та тенденција заустављена?

Што се тиче промета робе са чланицама БРИКС-а, он се током 2013. или смањивао, или је био на прошлогодишњем нивоу. У свим сегментима расте увоз у Русију и незнатно пада наш извоз. Русија показује својим колегама из блока да не поставља баријере за улазак на њено тржиште, захваљујући чему и расте увоз из Индије, Кине и Бразила.

Са друге стране, наш извоз се смањује, пре свега због неприступачних цена. Очигледно је, међутим, да на следећем самиту БРИКС-а, као и у сусрету министара економије који ће се одржати на маргинама самита, треба размотрити и усвојити мере за обострано увећање промета робе. Другим речима, то је изазов на који треба да одговоре наши министри трговине.

Више о БРИКС-у

У којој фази је пројекат припреме програма стратешког развоја БРИКС-а?

То ће бити програм економске сарадње. Ми смо га припремили и почетком децембра презентовали у Јужноафричкој Републици, а посебно смо о њему разговарали са бразилским партнерима. Бразил ће догодине председавати самитом БРИКС-а. Можда наша стратегија тада неће бити усвојена, али се искрено надамо да ће бар коначно бити завршена фаза њеног усаглашавања.

Који су основни параметри те стратегије? 

Она је повезана са изналажењем инструмената за активирање трговине и са радом на пројектима, тј. са подршком заједничких пројеката. Приоритет имају, између осталих, и наши пројекти везани за руски Далеки Исток. Представници Јужноафричке Републике су, наравно, оријентисани на јачање своје економије, а такође суседних економија, а Бразилци су више оријентисани на развој сопствене производње. У раду на пројектима треба да постоји узајамни ланац интереса, а претпоставља се и укидање баријера. Све земље БРИКС-а прилично активно примењују баријере у трговини. Ми сматрамо да у нашој узајамној трговини те баријере треба да се смањују.

Вијетнам се придружује Царинској унији 2014.
Вијетнам ће 2014. ући у зону слободне трговине са Царинском унијом Русије, Белорусије и Казахстана. Москва и Ханој су донели коначну одлуку о томе, а уговор ће бити потписан у најскорије време. Подморнице руске производње штитиће руске и вијетнамске инвестиције. Продубљивање интеграције ће се одвијати у три кључна правца: „мирољубиви атом“, експлоатација нафте и гаса и војноиндустријска сарадња.

У претходном периоду је било речи о неопходности заокрета Русије према Азији. Шта се ради у том правцу?

То се већ догађа. Контакти у азијском правцу су постали интензивнији. То се види и по посетама наших лидера, и по броју пословних посета. На пример, ми смо сада у врло активној фази преговора о стварању зоне слободне трговине са Вијетнамом, при чему Вијетнам за нас није само трговински партнер, него је уједно и платформа за присуство Русије у том региону. У Вијетнаму се већ реализује преко 15 пројеката руских компанија. На пример, потписан је уговор вредан 1,2 милијарде долара о изградњи нуклеарне електране у Вијетнаму.

У порасту је и промет робе са Јапаном, док са Кином Русија има веома широк спектар трговинских односа. Може се рећи да наши односи са Кином никада раније нису били тако тесни и садржајни као данас. Поред односа са најмоћнијим играчима у региону ми налазимо интерес и у сарадњи са мањим земљама као што су Камбоџа, Лаос, Мјанмар и др.

И Индија је, поред Вијетнама, заинтересована за проширење сарадње са Царинском унијом. Да ли је у том правцу нешто постигнуто?

Индија је изразила да је заинтересована за склапање споразума о стратешкој сарадњи са Царинском унијом, и тај споразум би садржао неколико аспеката: преференцијалну трговину, зближавање у сфери трговине услугама и инвестициону сарадњу. Русија је прихватила предлог и сада у оквиру Царинске уније припремамо позитивну одлуку заједно са Казахстаном и Белорусијом.

Руски текст на порталу „Росбалт“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.