ГМО стиже у Русију

Указ Владе из 2013. требало би да стимулише производњу домаћег ГМ семена. Извор: Shutterstock.

Указ Владе из 2013. требало би да стимулише производњу домаћег ГМ семена. Извор: Shutterstock.

Русија ће се ускоро наћи на листи земаља у којима је дозвољен узгој генетски модификоване хране (ГМО). Од 1. јуна 2014. на снагу ступа указ којим се дозвољава регистрација генетски модификованих култура житарица. То ће у легалне токове увести до сада илегални увоз ГМ семена и вероватно подстаћи развој домаћих ГМ култура. Разне НВО на суду покушавају да оспоре одлуку Владе.

Откуд у РФ илегални ГМО

У Русији је званично још увек забрањен увоз генетски модификованих (ГМ) сорти житарица. Међутим, у пракси се генетски модификовани организми (ГМО) већ употребљавају. „Без лабораторијских стручних анализа практично је немогуће одредити да ли је семе генетски модификовано или не“, објашњава председник компаније „Амбика-Агро“ Михаил Орлов и додаје: „Зато пољопривредници купују оно што даје најбољи принос“. Према подацима председника Руског савеза за житарице (РЗС) Аркадија Злочевског, само ГМ соја и кукуруз у Русији се гаје на преко 400 хиљада хектара.

Указ из 2013.

Премијер Дмитриј Медведев је указ потписао у септембру 2013. Овим документом се од 1. јуна 2014. уводи регистрацију производа који садрже генетски модификоване организме (ГМО). Указом се прописује процес регистрације и отвара могућност спровођења стручних истраживања која доказују нешкодљивост ГМ сорти.

Еколошка организација „Гринпис“ („Greenpeace“), који се ватрено бори против коришћења ГМО, открила је ГМО у производима бројних руских компанија. Према подацима еколога, ГМО у производњи користи 16 руских произвођача. Осим тога, ГМО доспева на руско тржиште и у саставу страних прехрамбених производа и сточне хране. У свету је преко 130 милиона хектара засејано трансгенетским врстама биљака.

У Русији су многи пољопривредни произвођачи спремни да пређу на узгој отпорних сорти (што је једна од главних предности ГМО). Тако главни агроном мордовске пољопривредне компаније „Талина“ Олег Букин не види разлог да људи стрепе од нових ГМ сорти. „Пољопривредницима увођење ГМ култура омогућава већу производњу при истим трошковима. Смањује се употреба пестицида, повећава се контрола над коровом, болестима и штеточинама“, објашњава Букин. Овај стручњак истиче да саме ГМ сорте ретко дају више рода, али да њихова отпорност на болести и штеточине омогућава да већи број биљака преживи и тако обезбеђује произвођача од неочекиваних губитака.

Зависност од увоза

По мишљењу стручњака, најперспективније ГМ сорте су сорте соје, кукуруза и шећерне репе. Семе је 1,5 пута скупље од обичног, али при томе цена крајњих производа може бити нижа за 20%. Међутим, чак и после дозволе узгоја ГМО култура, Русија ће ипак остати зависна од увоза. Увозници ГМО семена у Русију вероватно ће бити компаније „Syngenta“, „Monsanto“, KWS, „Pioneer“.

Указ Владе такође може да стимулише производњу домаћег ГМ семена. Данас се истраживања у вези са стварањем ГМ сорти житарица воде у многим руским научним организацијама, на пример, у Центру „Биоинжењерија“, у Институту за биологију развоја гена, у Институту за пољопривредне биотехнологије и многим другим. Међутим, ови напори имају пре свега експериментални карактер, пошто до данас овакве сорте званично није било могуће узгајати у Русији. Њихова производња сада може почети, али стручњаци не желе да се баве предвиђањима како ће се руске сорте котирати на тржишту.

Вреди ли супротстављати се

Многе руске невладине организације које оштро осуђују ГМ производњу већ су се обратиле Врховном суду тражећи укидање указа Владе. Њихова забринутост није везана само за здравствена питања. Они се брину да ће доласком ГМ семена домаће тржиште преплавити страни пратећи производи - различита средства за заштиту биља. „Произвођачи су осуђени да сваке године купују семе и хемијске препарате истих страних компанија за укрштање и селекцију биљака. Принос ових сорти, наиме, зависи од третирања одређеним препаратима. Сваке године, како се паразити постепено навикавају на отровне супстанце, њих је потребно користити у све већој количини“, објашњава економски аспект питања директор за међународну сарадњу Савеза за органску пољопривреду Ана Љубоведска.

Међутим, грађанске организације тешко да ће успети у својим настојањима. У ствар би се могла умешати правила Светске трговинске организације (СТО), чији је члан Русија постала прошле године. Покушај да се блокира увоз ГМО потпада под одредницу „неправедно бликирање трговине“. На пример, када је у августу 2001. Боливија објавила да ће забрана ГМО постати закон, САД и Аргентина су јој запретиле судом СТО и Боливија је одустала од својих планова. Исте године Кина се (само месец и по након учлањења у СТО) суочила са претњом судским процесом због обавезног обележавања ГМО и била принуђена да овај захтев укине. Годину дана касније Канада је под претњом трговинских санкција од стане СТО такође укинула обавезно обележавање хране. Најзад, 2006. суд СТО је мораторијум Европске уније на увоз нових ГМ сорти прогласио за незаконит.

Ступање на снагу указа Владе може једино да стопира указ председника. У августу 2013. Владимир Путин је наложио да се појача контрола над трговином ГМ производима, што се односи на усложњавање процеса њихове регистрације. То значи да, иако ће од 1. јуна регистрација ГМ семена житарица бити дозвољена, у пракси процес може потрајати и до неколико година. „За сада није јасан механизам провере биолошке безбедности ГМ производа. Зато се појава првих усева може очекивати најраније 2017-2018“, закључује Сергеј Гончаров, портфолио-менаџер за житарице компаније „Сингента“ (Syngenta AG).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“