Ударац оф-шору из Русије

Министарство финансија и Министарство спољних послова РФ поднели су Влади нацрт закона о ратификацији Конвенције ОЕЦД о међусобној административној помоћи у пореским питањима, коју је Русија потписала 2011. Ратификација овог споразума даје руским пореским органима могућност свеобухватније размене информација са страним колегама, право учешћа у пореским контролама у иностранству и наплате дуга од компанија које имају активе у другим државама. Према идеји руске владе, придруживање конвенцији допринеће реализацији планова везаних за „деофшоризацију“ економије. Експерти су израчунали да руски буџет од наплате пореза може добити додатних 5-6 милијарди долара у случају успешне сарадње између земаља.

Какве могућности отвара конвенција?

„Ударац оф-шору“ сада се планира у три правца: наплата пореза од оф-шор компанија које се контролишу из Русије, забрана било какве државне подршке дотичним структурама и склапања државних уговора са њима. Па ипак, те мере (а пре свега жеља да се приходи оф-шор компанија „припишу“ њиховим руским власницима) у пракси не могу бити реализоване без информација од пореских органа у иностранству. Конвенција решава управо тај проблем. Како је листу „Комерсант“ објаснио Рустам Вахитов, шеф одељења за пореске послове компаније Baker Tilly, од 1. јуна 2011. конвенција стриктно забрањује њеним чланицама да одбију захтев за пружање информације под изговором да дотична информација садржи банкарску, професионалну или неку другу тајну.

Ентузијазам Министарства финансија по овом питању подгрева чињеница да под притиском најмоћнијих држава и саме оф-шор зоне данас постају чланице конвенције. Тако су у мају 2013. територије повезане са Великом Британијом (а међу њима и Британска Девичанска Острва, омиљени оф-шор руских бизнисмена) пристале на аутоматску предају података о финансијским операцијама које у њима обављају држављани земаља Г-5 (Велика Британија, Немачка, Француска, Италија и Шпанија). „Оф-шор зоне ће нам пружати неопходне информације о операцијама, структурама и рачунима који су под њиховом јурисдикцијом“, рекао је раније заменик министра финансија Сергеј Шаталов. Министарство финансија, као и увек, не наводи суму која може бити наплаћена помоћу ових мера, али према прегледу који је јуче објавила Bank of America Merrill Lynch, уколико се остваре планови руске владе везани за „деофшоризацију“ прилив у буџет може износити 5-6 милијарди на име наплаћеног пореза, тј. наплаћених процената и дивиденди чије се плаћање досада избегавало преласком у оф-шор зоне.

Жртвовање Кипра за пример другима
Руководство ЕУ је буквалном експропријацијом новца из кипарских банака намерно срушило банкарски систем ове државе за наук осталим дужницима. Тиме је Европа на челу са Немачком показала шта планира да ради са државама које не дозволе да се њиховим финансијским системом управља споља.

Поред параграфа о размени информација, конвенција садржи и норме истовремених пореских контрола у земљама-чланицама, а такође и опцију учешћа у контролама у иностранству (Министарство финансија РФ је још у јуну 2013. поднело предлог закона о уношењу ове опције у пореско законодавство РФ). Како је за „Комерсант“ изјавио заменик шефа Федералне пореске управе Алексеј Оверчук, пореска служба РФ већ има позитивно искуство обављања заједничке пореске контроле са колегама из иностранства: „Ратификација конвенције ће створити услове за свеобухватније коришћење тог механизма“.

Конвенција омогућава наплату такозваних трансграничних дугова. Ако компанија има неизмирене пореске обавезе у једној држави, а активе јој се налазе у другој држави, порески органи ће имати могућност да заплене њену имовину. Додуше, таква могућност засада не обећава велику добит. Сума коју правна лица из земаља-чланица конвенције дугују Руској Федерацији износи 6,24 милијарде рубаља (највише дугују Канада и Турска: 1,38 и 1,23 милијарде рубаља), али су ти дугови недоступни за пореске органе РФ „због тога што не постоји имовина која би се могла запленити, или не постоји страно правно лице на територији РФ“.

Ратификација, али под условом...

Према тексту нацрта закона о ратификацији конвенције, Русија је спремна да јој се придружи уз читав низ услова. Конкретно, говори се о томе да законодавство РФ није потпуно спремно за примену механизма трансграничне наплате дугова, и због тога Русија упозорава да неће пружати помоћ у наплати ПДВ-а, акциза и пореза на експлоатацију рудног богатства. Поред тога, РФ неће пружати информације о отварању и затварању банковних рачуна грађана, а такође намерава да „период правне помоћи у случајевима који подразумевају кривично гоњење“ ограничи на три године (у циљу ограничавања броја таквих захтева).

По речима Рустама Вахитова, многе земље су поставиле сличне услове који подразумевају да конвенција не важи за локалне или споредне порезе. Због тога остаје да се види како ће функционисати „напредне“ опције попут контроле у иностранству и наплате дугова. „Међутим, када је реч о основној функцији конвенције, тј. о размени информација, руским фискалним органима ће бити омогућено да добију податке од јурисдикција као што су Белизе, Гибралтар, бивши Холандски Антили (Свети Мартин, Курасао, Аруба) и многе друге које нам засада нису доступне“, каже Вахитов. „Само то је довољан разлог да се ова конвенција ратификује.“

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.