Руска енергетика се окреће „тешко доступној нафти“

У Русији и САД постоји извесна терминолошка збрка. Оно што се у САД зове нафта из уљних шкриљаца у Русији се још у совјетско време називало „тешко доступна нафта“. То је шири појам и не подразумева само нафту из шкриљаца, него и из других извора. На пример, у такву нафту спада „глинаста“ нафта или сировина која се добија у тзв. баженовским наслагама. Технологије за експлоатацију нафте из шкриљаца и других врста тешко доступне нафте практично су идентичне.

Русија је почела да спроводи реформу пореског система како би се створили услови за примену технологија неопходних за експлоатацију ове нафте. Тако је крајем прошле године укинут порез на експлоатацију рудног богатства у наредних 10-15 година на Баженовском, Абалачком, Хадумском и Доманиковом налазишту тешко доступне нафте.

Према оценама Министарства енергетике, држава може додатно експлоатисати око 326 милиона тона нафте захваљујући стимулативним мерама које ће у перспективи важити до 2032, тј. током читавог периода индустријализације налазишта тешко доступне нафте, и тако на име пореза добити додатних 60 милијарди долара (2 билиона рубаља), изјавио је министар Александар Новак у интервјуу за „РБК Daily“ крајем прошле године.

Нафтна алхемија у енергетском рату
Технолошки продор у експлоатацији уљних шкриљаца довео је до тога да би још ове године САД могле да престигну Русију и Саудијску Арабију у производњи нафте. Велики извозници нафте, као што су Русија и земље Блиског Истока, могле би да претрпе значајне губитке уколико се не укључе у ову енергетску трку.

Beyond Petroleum прогнозира да ће Русија за 20 година бити друга у свету по обиму експлоатације тешко доступне нафте. Према оценама експерата ове компаније, Русија ће до 2035. дневно производити 800 хиљада барела нафте из шкриљаца.

Највеће руске нафтне компаније потврђују претпоставке експерата Beyond Petroleum, истичући да им је приоритет индустријализација налазишта тешко доступне нафте. Представник „Росњефта“ је подсетио да су резерве нафте из шкриљаца у лежиштима компаније процењене на око 1,4 милијарде тона. У најскорије време „Росњефт“ очекује већу експлоатацију неконвенционалних ресурса и планира повећање производње на 10-15 милиона тона годишње захваљујући увођењу нових технологија.

„Лукоил“ наставља са огледним радовима и индустријализацијом баженовских наслага у Ханти-Мансијском Аутономном Округу и очекује да ће одабрати одговарајуће технологије и прећи на индустријску експлоатацију тешко доступне нафте, изјавио је представник компаније. Представници „Гаспром њефта“ нису хтели да коментаришу ситуацију.

Службеник једне нафтне компаније истакао је да је индустријализација нафте из шкриљаца неопходност са којом се суочава читава ова грана индустрије. Резерве конвенционалне нафте се смањују и нафташи су принуђени да траже нове изворе за експлоатацију фосилног горива. Експлоатација нафте на Арктику у дугорочној перспективи може бити излаз из новонастале ситуације за државне компаније које имају приступ шелфу, али за то су потребне деценије. У средњерочној перспективи пад експлоатације се може спречити само индустријализацијом тешко доступних резерви нафте, рекао је саговорник издања „РБК Daily“.

Руски текст на сајту rbcdaily.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.