Злато за „крушку“ и „вишњу“ из Србије

Подаци представништва ПКС у Руској Федерацији говоре да се у 2013. години знатно повећао број српских компанија које извозе на руско тржиште. Извор: „Фрувита“.

Подаци представништва ПКС у Руској Федерацији говоре да се у 2013. години знатно повећао број српских компанија које извозе на руско тржиште. Извор: „Фрувита“.

На Међународном сајму прехране ПРОДЕКСПО-2014 у Москви сокови српске компаније „Фрувита“, „крушка“ и „вишња“, награђени су златном и сребрном медаљом и плакетама. У ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ заменик генералног директора компаније „Фрувита“ Горан Безбрадица говори о шансама српских произвођача хране на руском тржишту и економској сарадњи између Русије и Србије.

Г. Безбрадица, како можете да оцените резултате сајма за српске произвођаче и конкретно за Вашу фирму?

Горан Безбрадица: Начелно, сви излагачи су задовољни. Сама структура излагача је била шаролика, од произвођача који су већ дуже време присутни на руском тржишту (смрзнуто воће и поврће) до произвођача који су се први пут појавили на руском тржишту са жељом да презентују своју компанију и своје производе.

„Фрувита“ је презентовала своје производе „Супер премиум сокови“, којима је изазвала интересовање посетилаца, дистрибутера и прозвођача сокова из Русије, Белорусије и Казахстана. Конкрeтни пословни резултати видеће се тек за неколико месеци, али очекујемо позитивне ефекте.

На сајму ПРОДЕКСПО награђени су релативно једноставни производи, а не неки специфично српски производи којих нема у другим земљама. Шта се тако допало домаћинима?

ПКС је под покровитељством Министарства привреде Србије организовала на сајму ПРОДЕКСПО-2014 у Москви презентацију најразноврснијег производног програма. Било је представљено 12 фирми из различитих прехрамбених сектора. Наступ српских фирми на изложби у Москви био је изузетно запажен. Поносни смо што су „Фрувита“ и „Фриком“ добитници посебних медаља и плакета за мновативност и квалитет производа. Први пут се дешава да на овако значајној манифестацији неке од српских компанија добију тако престижне награде.

Света Васиљевић,
директор представништва ПКС у Москви

Г.Б.: Можда ових производа (крушка и вишња) има и у другим земљама, али у Србији се ово воће ипак сматра домаћим и тешко ћете негде наћи боље крушке и вишње. Ми смо на ПРОДЕКСПО-2014 презентовали искључиво свеже цеђене сокове од крушке, вишње, брескве, кајсије и јабуке. Дакле, искључиво домаће воће које расте у воћњацима недалеко од наших постројења за прераду воћа. Када воће прерадите у време када је зрело и користитие савремену технологију за прераду и чување цеђеног воћа, добијете најбољи могући сок од крушке и вишње. Верујем да је то управо разлог који је уверио домаћине  да треба да нам доделе златну и сребрну медаљу.

Имајући то у виду, у чему се по Вашем мишљењу састоји шанса српских произвођача хране на руском тржишту? Шта Србија може да понуди што други не могу?

Г.Б.: Српска предузећа су већ направила селекцију и на руском тржишту нуде или покушавају да нуде квалитетне прехрамбене производе ослањајући се на базичне пољопривредне производе којима Србија располаже.

Квалитено воће и поврће, месне прерађевине, кондиторски производи представљају основне прехрамбене производе које српске компаније нуде руском тржишту. У данашње време тешко је наћи земљу која нуди нешто што други немају и то у суштини није ни толико битно. Битно је искористити своје предности, макар и минималне, које као земља имате у односу на конкуренцију, дефинисати стратегију и упорним радом доћи до циља. Нажалост чини ми се да управо ту мало каскамо, али сама чињеница да смо сви, или бар неки од нас, свесни тог проблема, указује да ћемо га и решити.

Како видите делатност Ваше фирме на руском тржишту у најближој будућности?

„Фрувита“ је презентовала своје производе на сајму са једним дубљим и дугорочним циљем. Наш циљ није да само продајемо наше производе у Русији. Сматрамо да то доводи до краткорочних ефеката, који наравно нису занемарљиви, али нису наш дугорочни циљ. Дакле, ми тражимо стратешког партнера који ће заједно са нама радити  на увођењу нових производа (нпр. сматрамо да су брусница и аронија које су нам презетовали неки руски произвођачи изузетно квалитетне) и да заједнички наступамо на тржиштима Русије, Белорусије, али и Југоисточне Европе.

Само обједињавање, са једне стране производних капацитета „Фрувите“ и неког произвођача из Русије, и са друге стране управљање продајом које би свако радио на свом тржишту које најбоље познаје, довело би до дугорочних позитивних ефеката.

Ако овоме додамо постепено развијање брендова који су препознатљиви купцима уз одржавање истог нивоа квалитета производа, не треба да се плашимо неуспеха!

Да ли заиста можемо да говоримо о јачању економске сарадње између наших земаља?

Робна размена између Русије и Србије се повећава и то указује да сарадња јача. Као што сам већ малопре навео, суштина те сарадње треба да се мења. Морамо превазићи класичне купопродајне односе и изићи из шаблона по којем руске компаније „продају енергију“ Србији, а српске компаније „продају храну“ Русији. Наравно да је то основ сарадње, база сарадње, али мора се наћи модел заједничког наступа и изићи из оквира Русије и Србије и почети са наступима и на трећим тржиштима. Уз добар план то је могуће.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“