Последице догађаја у Кијеву на руски бизнис

Пословни људи веома су обазриви поводом актуелне ситуације у Украјини као и у процени ризика који носи сарадња са украјинским партнерима. Извор: Reuters.

Пословни људи веома су обазриви поводом актуелне ситуације у Украјини као и у процени ризика који носи сарадња са украјинским партнерима. Извор: Reuters.

Руске компаније које послују у Украјини трпе значајне губитке због политичке кризе у тој земљи – ипак, неке привредне гране у Русији могу да имају користи од недавних немира.

Политичка криза у Украјини оставља озбиљне последице на руске компаније које тамо послују, изјавио је руски министар за економски развој Алексеј Уљукајев. „Извесно је да ће се смањити БДП Украјине,“ рекао је министар на конференцији за штампу у Берлину. „Извесно је и да ће се то лоше одразити и на трговинске односе Украјине са другим земљама. Ово ће свакако утицати и на руске компаније које раде у Украјини.“

Немири у Украјини удвостручили су нето одлив средстава инвеститора који послују у Русији. Износ ових средстава достигао је вредност 116 милиона долара у седмици између 12. и 19. фебруара, док је у седмици пре ње био 53 милиона долара. Учесници на тржишту сматрају да је ово последица „значајног нарушавања инвестиционе климе“ насталог због проблема у „великој суседној држави“ као и због тога што је Украјина важно тржиште за руске компаније.

С послом је све у реду?

Од свих руских компанија које послују у Украјини, банке су до сада претрпеле највећу штету.

Руски мобилни оператери који раде у Украјини, МТС и „Вимпелком“, навели су да су њихове мреже достигле висок ниво оптерећености услед рекордног обима гласовног саобраћаја у неким крајевима ове државе. У овим компанијама кажу да, у целини гледано, промена у пословању нема. Једини озбиљнији инцидент догодио се у Кијеву где је велики пожар у згради на Тргу независности, епицентру протеста, оштетио једну базну станицу мобилне телефоније чија је вредност 50.000 долара. И МТС и „Вимпелком“ затворили су своја малопродајна места у центру Кијева до окончања кризе.

Руски Интернет гигант „Јандекс“ такође тврди да нема промена у пословању, иако се његово седиште за Украјину налази у центру Кијева. Велики број запослених ове компаније неколико дана радио је од својих кућа, пошто је кијевски метро био затворен. „Јандекс“ је, међутим, објавио да је дошло до евидентне промене у интересовању корисника Интернета, пошто се више њих занимало за најновије вести него за претраживање садржаја.

Највећи руски авио-превозници, укључујући „Аерофлот“, „Трансаер“ и S7, ограничили су продају авио-карата посредством украјинских туристичких агенција због наглог опадања вредности украјинске гривне.

Заустављени преговори

У Украјини се налазе велика индустријска постојења неколико руских челичана и рударских гиганата, укључујући „Евраз“, „Мечел“ и „Северстаљ“. „Евраз“ тврди да на њихово пословање у Украјини није утицала тамошња политичка ситуација. Запослени у компанији, међутим, додају да „можда постоје извесне потешкоће са уплатама партнера и клијената“. „Мечел“ је одбио да коментарише своје пословање у насталим околностима, али, према неким изворима, политичка нестабилност приморала је ову компанију да прекине преговоре о продаји једног од постројења у Украјини.

Руске нафтне компаније наводе да криза није утицала на њихов бизнис у Украјини. „Росњефт“ има око 150 бензинских пумпи у тој земљи, док их „Лукоил“ има неколико десетина. Обе компаније тврде да свака од пумпи послује уобичајено.

У „Гаспрому“ кажу да не постоје проблеми у транспорту гаса преко Украјине. Ипак, представници ове компаније одбијају да дају изјаве о проблему украјинског дуга за утрошени гас. Последњу исплату Украјина је извршила 17. фебруара, када је Кијев уплатио 1,28 милијарди долара како би измирио половину неплаћеног дуговања за 2013. и још 191 милион долара за снабдевање гасом за месец јануар. Један део тог новца обезбеђен је из великог руског кредита договореног крајем 2013. године. Прву траншу од 3 милијарде долара Украјина је добила у децембру. Русија је била спремна да уложи још 2 милијарде долара у куповину украјинских обвезница, али је реализација овог плана одложена када је политичка ситуација у Украјини почела да се заоштрава.

Опрезност банака

Од свих руских компанија које послују у Украјини, банке су до сада претрпеле највећу штету. Многе од њих биле су принуђене да уведу рестрикције приликом различитих банкарских операција, као и да ограниче износе готовог новца који се дневно може подићи на банкоматима. Речено је да су ова ограничења уведена „како би свим клијентима било омогућено да подижу новац“.

Истовремено, банке су постале опрезније са позајмицама. Председник управног одбора „Збербанке“, Герман Греф, најавио је у петак да ова банка неће издавати кредите новим клијентима, било физичким, било правним лицима. Односи са досадашњим клијентима остаће непромењени. Банка је саопштила да ће ограничења бити укинута „чим се ситуација на финансијском тржишту стабилизује“.

Западне банке не гледају више са оптимизмом на могућност пословног развоја у Украјини. Европска инвестициона банка, основана од стране држава чланица ЕУ, објавила је 19. фебруара да ће замрзнути све активности у Украјини док се поново не успостави политичка стабилност. Европска банка за обнову и развој у свом саопштењу наводи да неће прекидати своје деловање, али да ће оно бити више усмерено ка подршци приватном сектору, уместо ка државним институцијама.

Планови за будућност

Пословни људи веома су обазриви поводом актуелне ситуације у Украјини као и у процени ризика који носи сарадња са украјинским партнерима. Нико од њих, ипак, не показује озбиљну забринутост. Сергеј Чемезов, генерални директор корпорације „Ростех“, у суботу је изјавио да догађаји у Украјини неће имати битне последице на његову компанију, која моторе за хеликоптере набавља од украјинског произвођача „Мотор Сич“. „Ростех“ већ извесно време планира да прекине увоз из Украјине и да почне да користи моторе које ће израђивати његова ћерка-компанија „Уједињена корпорација за производњу мотора“.

Руски министар пољопривреде Николај Федотов изјавио је 21. фебруара да „за сада није прекинута трговина пољопривредним производима“ између две земље. Међутим, додао је како постоји реална опасност да до проблема дође. Даље тврди да би, у неком смислу, Русија чак могла да економски профитира од нестабилности у Украјини тако што ће повећати извоз житарица и уљарица. Русија и Украјина већ дуго су конкуренти на тржиштима ових производа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском