Да ли ће Запад финансијски помоћи Украјини?

Поново су на видику преговори између Кијева и ММФ-а, који неће бити краткотрајни. Извор: PhotoXPress.

Поново су на видику преговори између Кијева и ММФ-а, који неће бити краткотрајни. Извор: PhotoXPress.

У Украјини демонстрација има напретек, али влада велики недостатак новца. Проблеми у економији, који су се нагомилавали већ годинама, довели су земљу на ивицу банкрота. Нова власт тражи финансијску помоћ од Запада. Али да ли је Запад спреман да је пружи?

„Ситуација [...] у економији је катастрофална. Власт Јануковича ју је довела до краха. На државном рачуну уопште нема средстава. Постоје огромни проблеми са пензионим фондом. Видите шта се дешава са националном валутом и банкарским системом“, изјавио је у понедељак председник Врховне раде Украјине Александар Турчинов (актуелни вршилац дужности председника Украјине).

Треба рећи да су се економски проблеми нагомилавали и у периоду пре владавине одбеглог председника. Али ситуација због тога није ништа лакша.

Спољни дуг Украјине износи око 137 милијарди долара, од којих је 35 милијарди краткорочног дуга, укључујући и 23 милијарде трговинских кредита.

„Не бих желео да сада износим цифре невероватног буџетског дефицита који постоји не до краја ове године, него до краја овог месеца. Плате ће каснити десетак дана. Нема новца да се обавезе исплате“, рекао је један од лидера протестног покрета и шеф посланичке групе „Баткившчина“ („Отаџбина“) у украјинском парламенту Арсениј Јацењук (нови премијер Украјине).

Међутим, економистима су цифре већ познате. Спољни дуг Украјине износи око 137 милијарди долара, од којих је 35 милијарди краткорочног дуга, укључујући и 23 милијарде трговинских кредита. Девизне резерве Украјине износе 17,8 милијарди долара, а у децембру су биле 20,4 милијарде. Овај ниво девизних резерви ће омогућити Украјини да прегура само до јуна, када треба да исплати еврообвезнице у вредности од милијарду долара. Следећа рата доспева у септембру.  

Укратко, новац је потребан одмах. Министарство финансија и Народна банка Украјине предложили су међународним партнерима, преноси „Интерфакс“, између осталог, Пољској и САД, да у току следеће две недеље Украјини одобре кредит, процењујући укупне потребе за финансијском помоћи у 2014-2015. на око 35 милијарди долара.

Ради се о приличном износу, а рокови су више него згуснути. Али украјински политичари очигледно знају о чему говоре и шта траже.

Западни медији су у недељу пренели да је један од прећутних услова за постизање споразума између Јануковича и опозиције, изгледа, био да власт одустане од руске економске помоћи. Као и да се председнику гарантује безбедност. Друга ствар је што се овај споразум одмах претворио у прах и пепео. Јанукович, који је, очигледно, требало да контактира са западним кредиторима, је нестао. Међутим, предбанкротна ситуација је остала. И сада већ треба да је решава нова власт. Отуда и тако паничне изјаве. Да ли је Запад спреман на овакав развој ситуације?

Министар финансија САД Џејкоб Лу је на конференцији за новинаре о резултатима састанка „двадесеторице“ изјавио да у оквиру дискусије шефова министарстава финансија и Централних банака земаља чланица Г-20 нису разматрани никакви конкретни планови за пружање финансијске помоћи Кијеву. Истовремено господин Лу је претпоставио да ће се ово питање, по свој прилици, разматрати у наредним данима и недељама. Према речима министра финансија САД, „организација која је у стању да најефикасније пружи помоћ државама као што је Украјина у решавању економских проблема је Међународни монетарни фонд“. 

То значи да су поново на видику преговори између Кијева и ММФ-а, који, пошто се ради о милијардама долара, неће бити краткотрајни. Друга ствар је што ће новац стићи под условом спровођења темељних реформи. Директорка  ММФ-а Кристин Лагард је у недељу обећала да ће отворити кредитну линију за Украјину, чим власт земље потврди да је спремна да спроведе економске реформе.

То је, наравно, проблем нове власти, јер реформе ће пре свега бити везане за смањење трошкова државе, укључујући трошкове за социјална давања, а управо тога се посебно плашио Јанукович. А данас, после три месеца уличних нереда, проблем изгледа још сложеније. Социјални проблеми су приписивани бившем председнику. А коме ће их сада приписати?

Треће питање које се поставља је коме ће се давати новац? Лагард је објаснила да је ММФ-у „потребан неко у Украјини са ким се ова питања могу размотрити“. Очигледно да легитимитет и стабилност корисника кредита брине и Европљане. Европска унија је спремна да води преговоре о потписивању Споразума о придруживању ЕУ тек након избора председника у овој земљи, изјавио је у понедељак званични представник Европске комисије Оливије Баји.

И по томе ЕУ, изгледа, заузима став близак Москви. „Спремни смо да разматрамо сваку тему, али најважније је да схватимо с ким треба да их разматрамо“, изјавио је премијер Медведев. „Ако за Владу сматрамо људе са маскама, онда ће нам, по свој прилици, бити тешко да сарађујемо са таквом Владом.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“