Последице могућег банкрота Украјине по Русију

Здање Народне банке Украјине у Кијеву. Фотографија: Max.

Здање Народне банке Украјине у Кијеву. Фотографија: Max.

Очекивани банкрот Украјине одразиће се и на економију Русије, упозоравају стручњаци. Укупан износ украјинских дугова је 130 милијарди долара, а Европа не жури да помогне. Међутим, руски политичари и бизнисмени већ предузимају мере како би амортизовали овај негативан утицај.

Украјинској економији прети колапс. Вредност долара на украјинском међубанкарском девизном тржишту креће се око 10 гривни. Девизне резерве Народне банке Украјине пале су са 17,8 милијарди на 15 милијарди долара. Доток страног капитала је готово прекинут, док је одлив значајно порастао.

„Државна благајна у Украјини је уништена... На једном државном рачуну је преостало само 4 милиона гривни, а то није довољно ни за шта“, изјавио је у четвртак дефакто премијер Арсениј Јацењук приликом обраћања Врховној ради. По његовим речима, укупан износ дугова Украјине је 130 милијарди долара. Према процени аналитичара компаније за макроекономска истраживања „Capital Economics“, Кијеву је хитно неопходно барем 20-25 милијарди долара, како би се избегао банкрот услед спољног дуга.

Европа не жури да помогне. Европска унија је још пре недељу и по дана обећала да Украјину неће оставити на цедилу, али за сада не наводи ни износ евентуалне помоћи, ни тачне рокове исплате. Највероватније је да ће помоћ стићи тек после председничких избора у мају. То је сасвим разумљиво. Запад је, наиме, спреман да издвоји новац само под условом да ново руководство државе пристане на структурне реформе. Сада се сва нада полаже у ММФ, од којег Кијев рачуна да ће добити 15 милијарди долара.

Претња за Русију

Аналитичари кредитне агенције „Fitch“ упозоравају да ће се криза украјинске економије одразити и на Русију. Према њиховом мишљењу, због ризика од неплаћања кредита штету могу претрпети руске банке које имају филијале у Украјини. Кредити које су руске банке одобриле у Украјини износе око 28 милијарди долара. Преко половине су кредити локалним компанијама, а 25% чине кредити украјинским и руским бизнисменима који су узели средства за стицање имовине у Украјини. Ови кредити се реализују под економским и политичким ризицима, „укључујући рецесију, потенцијалну претњу власништву на имовину под хипотеком и девалвацију гривне, јер је око 60% кредита одобрено у страној валути“, наводи се у саопштењу агенције „Fitch“.

Наравно да руске банке узимају у обзир ове ризике. Ових дана је председник државне банке ВТБ Андреј Костин изјавио да ова банка обуставља издавање нових кредита у Украјини. Уосталом, део имовине ВТБ у Украјини у односу на укупно пословање банке није велики и износи само 2-3%. Како преносе „Ведомости“, позивајући се на објашњење оператера украјинског контакт центра ВТБ, компаније и индивидуални предузетници више не могу да добијају кредите. Средства могу добити само физичка лица, која су клијенти банке, на пример, ако добијају плату преко банке.

Председник „Збербанке“ Херман Греф је након демонстрација на Мајдану такође изјавио да ће кредитирање у Украјини бити делимично обустављено. То се пре свега односи на клијенте „са улице“, преноси његове речи агенција ИТАР-ТАСС. Ограничења се не односе на велике компаније, којима је финансирање неопходно. Уосталом, према мишљењу агенције „Fitch“, водећа руска банка је мање рањива него друге банке.

Ризику су подложне различите грана привреде

Осим банака, према мишљењу аналитичара, негативан утицај украјинске кризе могу осетити и руски произвођачи који сарађују са украјинским компанијама. Према речима главног економисте банке „ING Bank“ Дмитрија Пољевоја, то се пре свега односи на компаније које се баве машиноградњом. Ситуација ће делимично утицати и на сектор производње робе широке потрошње, као и на пољопривредну производњу. „Уосталом, проблеме који настану због недостатка испорука пољопривредних производа из Украјине у РФ делимично могу решити белоруски произвођачи“, истиче овај стручњак, подсећајући да је у прошлости због ограниченог увоза украјинских производа последице трпела више украјинска, него руска страна. Осим тога, према његовим речима, политика је политика, а бизнисмени ипак разумеју да морају да се договоре.

Што се тиче сектора производње нафте и гаса, лоши односи између две земље посебно неповољно ће утицати на Кијев. Како је прошле недеље изјавио в.д. министра енергетике и рударства Едуард Ставицки, Украјина преговара са Русијом о томе да у другом кварталу и даље добија попуст на гас, који је за Украјину важио у првом кварталу године, као и о решавању проблема у вези са плаћањем гаса.

Украјина је кључни трговински партнер Русије и зато девалвација гривне може негативно утицати на курс рубље, сматра главни економиста „Дојче банке Русије“ Јарослав Лисоволик. Из истог разлога слабост украјинске економије може унеколико да успори пораст руског БДП.

Без обзира на ризике по своју економију, Русија не жури да спасава свог суседа. Како је изјавио министар финансија Антон Силуанов, Москва је стопирала исплату 12 милијарди од 15 милијарди долара које је раније обећала Кијеву. Део ове суме, 3 милијарде долара, Москва је већ уложила у украјинске државне обвезнице. Према речима Пољевоја, у случају банкрота Украјине може доћи до реструктурирања овог дуга, што, наравно, Русији не одговара. Међутим, ризици за руску државу и инвеститоре нису велики, ако се зна да преко 80% државних обвезница Украјине припада америчким инвеститорима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“