Гасни ризици Европске уније

Од почетка марта преузимање руског гаса из украјинског гасовода од стране европских земаља нагло је порасло. Извор: ИТАР-ТАСС.

Од почетка марта преузимање руског гаса из украјинског гасовода од стране европских земаља нагло је порасло. Извор: ИТАР-ТАСС.

Како ће украјинска „револуција“ утицати на испоруке гаса Европи и да ли ће Кијев моћи да врати свој дуг Русији? Како год било, јасно је да ће у најближој будућности највећи значај имати економска, а не политичка питања покренута фебруарским и мартовским догађајима у Украјини.

Москва је почетком марта, као што се и очекивало, објавила да за Украјину попуст на гас више неће важити. Првобитно је било одлучено да Русија одобри Украјини кредит од 15 милијарди долара, с тим да Кијев један део добијених средстава усмери на измиривање дуга према „Гаспрому“. Планирано је да се попуст дефинише свака три месеца у виду допунског уговора. Цена са попустом износи 268,5 долара за хиљаду m³ гаса, док је пуна цена 415 долара. Украјина је почела да добија руски гас од 1. јануара 2014, а украјински „Нафтогас“ није измирио дугове ни за фебруар.

У БРОЈКАМА

„Новац смо дали, цене гаса смањили, а они ништа не плаћају“, рекао је председник Владимир Путин. Кијев није негодовао због нових услова испоруке гаса. Извори блиски преговарачима кажу да у овом тренутку дуг „Нафтогаса“ износи нешто више од 2 милијарде долара.

Засада се не зна тачан сценарио по коме ће се развијати ситуација. Русија је спремна да преко Владе или „Гаспрома“ понуди „Нафтогасу“ нови кредит у висини од 2–3 милијарде. Власти у Кијеву су наговестиле да рачунају на то, а истовремено преговарају са ММФ-ом о кредиту од најмање 14 милијарди за одржавање целокупне украјинске економије. Такође, они наговештавају да неће прибегавати несанкционисаном коришћењу гаса, јер се боје погоршавања односа са Европом.

Руски гас покрива отприлике трећину потреба европских потрошача. Половина те количине испоручује се кроз украјински гасовод, чија је пропусна моћ на улазу 288 милијарди, а на излазу 178,5 милијарди m³, од чега 142,5 милијарди иде у Европу. Прошле године је Украјина увезла 27,9 милијарди кубних метара, док је преостали гас (86,1 милијарда m³) преко њене територије отишао у Европу. Европске власти су дале до знања да су заинтересоване за очување стабилности протока руског гаса кроз Украјину. Украјина и сама покушава да смањи своју зависност од руског гаса и у том правцу се тренутно воде преговори о увозу из Словачке.

Европски потрошачи су ипак, по свему судећи, одлучили да се унапред осигурају. Статистика говори да је од почетка марта преузимање гаса из украјинског гасовода нагло порасло. Најрањивије земље попут Бугарске, која кроз украјински гасовод добија 85% увезеног гаса, већ стварају резерве.

Извори блиски „Гаспрому“ тврде да испорука руског гаса Европи кроз територију Украјине сада није у опасности. Извор у Министарству енергетике РФ подсећа да је „Гаспром“ 2009. због обустављања транзита кроз Украјину морао да плати казну од 3 милијарде долара. „Међутим, још је акутније питање репутације. ‘Гаспром’ улаже новац у развој експлоатације гаса за западно тржиште, тако да је понављање ондашњег сценарија недопустиво“, каже руски функционер. И заиста, Москва је одавно сагледала неопходност диверзификације испоруке гаса Европи, тако да ове године кроз недавно отворени „Северни ток“ треба да прође преко 20 милијарди кубних метара гаса. Поред тога, „Гаспром“ наставља усаглашавање са европским властима пројекта „Јужни ток“, којим ће се гас извозити у регион по дну Црног мора.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“