Цена бесмртности

Прошлогодишња анкета „Левада-центра“ показала је да се 41% грађана Русије боји смрти, док 20% има жељу да живи вечно. Компанија „КриоРус“ засновала је свој бизнис на тим страховима и жељама. Она се од 2005. бави дубоким замрзавањем тела умрлих људи и угинулих животиња како би у будућности они могли поново оживети.

Компанија има десет оснивача међу којима су биофизичар Игор Артјухов, оснивач Института за биологију старења, Валерија Прајд, активни учесник Руског трансхуманистичког покрета, и Данила Медведев, који је због крионике напустио каријеру аналитичара инвестиционе банке.

Предузимачи су дуго пратили рад међународних компанија за крионизацију и схватили су да се њихове технологије могу користити у Русији. Тада су на Западу постојале четири сличне компаније (најпознатије су Alcor и Cryonics Institute у САД), које су у том тренутку већ биле крионизирале око 150 људи.

Светла вера у будућност

Крионисти сматрају да људско тело може да се доведе у стање анабиозе пре него што почне да се распада, и да у том стању може остати док наука не пронађе начин за оживљавање умрлих. Истраживачи су уверени да ће бити могуће оживети тело, а уједно и личност и свест конкретног човека. Да би се то постигло, биће потребно да поново прораде они делови покојниковог мозга који су одговорни за трајно памћење. Такође, неки верују да ће у будућности бити могуће да се оживи мозак ако се поједини његови делови замене електронским чиповима и да ће науци можда поћи за руком да изради модел мозга са свим детаљима. По мишљењу Медведева и Прајдове, који се позивају на радове познатих неурофизичара, то се може догодити у наредних 50-100 година.

Оптимизам криониста не деле представници званичне науке са којима смо разговарали. „Светска наука данас сматра да замрзнути људски организам не може оживети. Због тога руска медицинска наука третира крионисте као врачаре или надрилекаре, и као популаризаторе псеудонауке“, сматра Ирина Силујанова, шеф катедре за биоетику Руског националног истраживачког медицинског универзитета „Н. И. Пирогов“.

Са правног гледишта чињеница да се компанија бави нестандардном делатношћу још не значи да су њени радници преваранти, одговара Светлана Јудина, правник компаније „Хренов и партнери“. „Пословање компаније за очување људи може се третирати као превара уколико радник компаније тврди или обећава да ће замрзнути леш сигурно оживети и чак наводи датум или период када то чудо треба очекивати. Међутим, ако радници само тврде да је оживљавање могуће, али уз помоћ метода који још нису откривени, онда ту нема никакве преваре.“

Клијенти компаније „КриоРус“ потписују уговор о извођењу научног експеримента очувања и оживљавања човека. Компанија тражи од наручиоца потврду да извршилац не гарантује да ће оживети криопацијента.

„Русија треба да припреми законе којима се регулише крионика“, сматра Марија Баст, председник Асоцијације адвоката Русије за људска права. „Сада ‘КриоРус’ има много проблема. Чак и ако је неко писменим путем изразио жељу да после смрти буде крионизиран, рођаци често оспоравају ту одлуку, тако да успех крионичког замрзавања нечијег тела зависи и од понашања његових ближњих.“

Цена (потенцијалне) бесмртности

Оснивачи су 2005. уложили око 10 хиљада долара у овај бизнис. Новац је утрошен углавном на опрему криоторијума (објеката за чување тела) у Зеленограду поред Москве.

Касније је потрошено још око 20 хиљада долара на куповину неколико криостата за чување тела у сувом леду. Додатна средства су утрошена и за неколико Дјуарових боца запремине 45 литара (за чување појединих органа, биолошких узорака ДНК, крви из пупчане врпце и др). Откако је компанија почела са радом њени оснивачи су потрошили око 60 хиљада долара, а преко 50 хиљада долара су добили од спонзора.

Замрзавање читавог тела у компанији „КриоРус“ кошта 36 хиљада долара, а само главе или мозга (неурокрионизација) 12 хиљада долара.

Подршка рада криоторијума (укључујући и трошкове за плате помоћном особљу) кошта компанију од 80 до 120 хиљада долара годишње. Куповина течног азота (а фирми је месечно потребно пола тоне) кошта 8,5 хиљада долара годишње.

Крионаути

Сада је у компанији „КриоРус“ замрзнуто 34 покојника (од тога је мање од половине изабрало неурокрионизацију). Још 100 људи је унапред платило компанији ову услугу. Наруџбине не стижу само из Русије, него и из Заједнице независних држава, Европе и САД. У криоторијуму се чувају и тела 14 домаћих животиња (за сваку су њихови власници платили у просеку по 12 хиљада долара). Компанија је 2013. крионизирала 11 људи и зарадила око 230 хиљада долара. По речима Валерије Прајд, посао је већ почео да доноси профит.

Засада „КриоРус“ не троши новац на рекламу и маркетинг. Оснивачи компаније се надају да ће истраживања која су управо у току омогућити да се већ у наредним деценијама реализује оживљавање пацијената. Истраживања се врше у две лабораторије (у Москви и Вороњежу). У научна истраживања се улаже око 30 хиљада долара годишње, с тим што обе лабораторије и саме налазе приватне инвеститоре. Оснивачи планирају да убудуће прошире посао и опреме још један криоторијум где ће се чувати тела замрзнута по новој технологији, без кристала леда. За инвестирање у тај пројекат биће потребно још око милион долара.

Медведев и Прајдова сматрају да ће компанија за крионизацију у будућности моћи и са банкама да склапа уговоре о кредитирању криоуслуга (сада неке банке дају кредите само за обављање „обичне“ сахране).

Руски текст на порталу rbcdaily.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.