Украјина у потрази за алтернативом „Гаспрому“

Због конфликта са руским холдингом украјинске власти поново купују гас од немачке компаније „RWE Supply & Trading“.  Извор: AP.

Због конфликта са руским холдингом украјинске власти поново купују гас од немачке компаније „RWE Supply & Trading“. Извор: AP.

Пошто је руски „Гаспром“ укинуо попуст за Украјину, цена гаса је скочила на 485 долара за хиљаду кубних метара. У таквој ситуацији украјинске власти рачунају на повратне испоруке из Европе: планирају да набављају руски гас који је већ испоручен европским потрошачима. Представници руске гасне индустрије доводе у питање легалност таквог поступка.

Компликован план

Према саопштењу Министарства за енергетику Украјине, земљи ће 2014. бити довољно да увезе само 15 милијарди кубних метара руског гаса, док ће преосталих 35 милијарди кубних метара чинити повратне испоруке из Европе. Рад на овом пројекту започео је још Виктор Јанукович. Украјина је 2012. на основу уговора са немачком компанијом RWE почела повратни увоз гаса из Пољске, а 2013. из Мађарске. Међутим, цене овог гаса биле су прилично високе, у просеку 390 долара за хиљаду кубних метара, тј. око 100 долара више од цене са руским попустом. Уговор између украјинске Националне акционарске компаније „Нафтогас“ и RWE предвиђао је месечно склапање додатних споразума, којима се одређивала цена и количина испорука. Притом је ова цена фактички зависила од цене на европским берзама гаса. Услед тога су укупне повратне испоруке биле само 2 милијарде кубних метара гаса, док је максимално могуће било увести 6 милијарди кубних метара.

Данас се услед пораста цена руског гаса ситуација променила. Због конфликта са руским холдингом украјинске власти поново купују гас од немачке компаније „RWE Supply & Trading“. Према склопљеном споразуму Украјина може до 2017. да добије до 10 милијарди кубних метара гаса. Међутим, технички је овим путем могуће испоручити највише 4 милиона кубних метара гаса дневно, тј. нешто више од 1 милијарде кубних метара гаса годишње. Управо толико је 2013. украјинска компанија „Нафтогас“ набавила од RWE. Притом годишња потрошња гаса у Украјини прелази 50 милијарди кубних метара.

У овој ситуацији украјинске власти највише наде полажу на Словачку: из ове земље је назад у Украјину могуће увести до 30 милијарди кубних метара гаса годишње (према процени Министарства за енергетику Украјине).

Повратне испоруке су технички могуће. „Потребно је да земља која је спремна да организује повратне испоруке поседује вишак гаса на локалном нивоу. Захваљујући томе што ‘Гаспром’ уговоре склапа по моделу ‘узми или плати’, многе земље располажу таквим вишковима“, наводи главни аналитичар инвестиционе компаније UFS Иља Балакирјев. Према овом моделу купац у сваком случају мора да плати део испорука, без обзира на то колико гаса купује. Услед тога купац често има вишак гаса. Таква је ситуација у Словачкој. Међутим, словачка власт нема физичке могућности да организује повратне испоруке. „Словачка нема додатне гасоводе који би омогућили организовање повратне испоруке гаса из земље. Постојећи гасоводи су пуни руског гаса, који се испоручује према споразуму склопљеном пре неколико година између ‘Гаспрома’ и словачког оператера ‘Eustream’“, објашњава водећи стручњак акционарске компаније „Финам Менеџмент“ Дмитриј Баранов. Што значи да се највероватније ради о такозваним „виртуелним“ повратним испорукама. Како је за „Руску реч“ објаснио доцент Катедре за државно регулисање економије Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) Иван Капитонов, гасна мерно-регулациона станица показује да се одређене количине гаса наводно испоручују у Европу, док у ствари гас раније напушта гасовод. „На тај начин, технички не долази до повратка гаса, већ Украјина узима део гаса из руског цевовода“, наводи стручњак. „Гаспром“ има право да према закону не плати транзит за тај део гаса. Међутим, Украјина не жели да изгуби овај приход и испоруку назива „повратном“.

У складу са законом?

Почетак повратних испорука гаса у Украјину из Словачке био је планиран још за новембар 2013. на иницијативу председника Виктора Јануковича, али је „Гаспром“ ту одлуку блокирао. Од тада се став руске компаније није променио. У интервјуу, који је у априлу 2014. дао за један од највећих руских ТВ канала „Росија 24“, председник управног одбора „Гаспрома“ Алексеј Милер је изразио сумњу да су повратне испоруке гаса у Украјину у складу са законом. Иља Балакирјев сматра да би за „Гаспром“ ефикасније било да одустане од модела „узми или плати“ и да Словацима одобри попуст на гас, што би повратне испоруке за њих учинило економски неисплативим.

Компанија „Eustream“ је већ објавила да су повратне испоруке гаса Украјини без сагласности „Гаспрома“ немогуће. Исту тачку гледишта је у интервјуу за украјински лист „Дело“ потврдио и потпредседник Владе и министар спољних послова Словачке Мирослав Лајчак. Представник компаније „Eustream“ је такође објаснио за агенцију „Ројтерс“ да би реализацијом испорука гаса уз коришћење четири гасовода, којима се руски енергент испоручује у Словачку, били прекршени услови уговора са „Гаспромом“. И не само то, према његовим речима, овај став је у складу са ставом Европске комисије, а како би се физички реализовале повратне испоруке потребно је осавременити транспортну инфраструктуру. Решење би се могло наћи у изградњи новог цевовода за реалне повратне испоруке. „Eustream“ је спреман да инвестира у доградњу дела гасовода за техничку реализацију повратних испорука гаса у Украјину. За тај посао ће бити потребно до 20 милиона евра, којима украјинска страна у овом тренутку не располаже. Словачка страна је спремна да плати радове, али само ако Украјина гарантује куповину гаса. За европске компаније главни ризик лежи у томе да Украјина неће имати новца да ове испоруке плати. Према стању на дан 3.4.2014, дуг „Нафтогаса“ за набављени природни гас, према подацима „Гаспрома“, износи 2,2 милијарде долара.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“