Шта је Русија урадила на Криму за месец дана?

Улазак Крима у састав Русије довео је до потпуне ревизије банкарског система – са полуострва су се повукле све велике руске и украјинске банке.

Крим: „Време, напред!“
30. марта Крим и Севастопољ, нови субјекти Руске Федерације, прешли су на московско време. Кримљани су овај догађај назвали „почетком новог живота“ и „полазном тачком нове историје Крима“. После присаједињења Русији на полуострву ври од разних послова: прелазак у другу државу није нимало једноставан.

„Велике руске банке неће радити на Криму, јер велики играчи, као што су ВТБ, Московска банка и Алфа банка, имају велике ћерке-компаније у Украјини, а сасвим је очигледно да ће због актуелне политичке и економске ситуације паралелно вођење активног бизниса на Криму и у Украјини бити немогуће“, рекао је за „Руску реч“ председник банке ВТБ24 Михаил Задорнов.

Према његовим речима, на полуострву ће остати банке које раде само на Криму, пре свега Руска национална комерцијална банка и Црноморска банка за обнову и развој, па ће се око њих градити банкарски систем Крима. Њима ће бити предата пасива и имовина украјинских банака, пре свега највеће украјинске банке, Приват банке, која је одлучила да прекине пословање на полуострву.

Руске банке ће такође предати тим кредитним организацијама своје активе и пасиве, конкретно, ВТБ24 је на територији Крима имала 12 одељења, која су између осталог опслуживала и Црноморску флоту.

Пензије расту

Према информацијама Министарства рада Русије, на Криму и у Севастопољу тренутно живи укупно 677 хиљада пензионера – за њих улазак полуострва у састав Русије значи повећање прихода.

Још једна озбиљна промена тиче се саобраћајних путева. Почетком априла 2014. украјинска железница је укинула неколико возова за Крим – сви возови из Русије који саобраћају до полуострва пресецају територију Украјине.

На крају су „Руске железнице“ издале саопштење о томе да није искључено ни потпуно укидање возова који саобраћају између континенталног дела Русије и полуострва.

Стране су засад успеле да усагласе део маршрута, али проблем још увек није решен.

Вода и струја

Нису решени ни проблеми са испорукама пијаће воде и струје на полуострво. Снабдевање водом на Криму 80% зависи од испорука воде из Украјине преко Северног кримског канала, а Украјина је те испоруке смањила на минимум. Зато ће се на Криму правити нове бушотине како би се југоисток полуострва снабдео пијаћом водом.

У мају ће се стручњаци из руске компаније „РусГидро“ упутити на полуострво. Није искључено да ће руска компанија узети кримске канале под концесију.

Крим не зависи од Украјине само у погледу испорука воде, већ и струје.

Постојеће електроцентрале на Криму покривају само 10-30% потреба: од 1400 MW 70-90% се пребацује из украјинског енергетског система.

Министарство енергетике Русије тренутно разматра неколико могућности, између осталог и изградњу генератора снаге око 1320 MW на полуострву или провлачење подводног кабла кроз Керчански мореуз.

Развојни планови

У последњих месец дана руске власти су одлучиле да ће се Крим развијати на рачун раста туризма и формирања коцкарске зоне.

Прилив туриста би требало да се пре свега увећа услед смањења цена авио-карата.

Током последњих година полуострво је редовно посећивало око 5,5-6 милиона туриста годишње, од тога 60% украјинских држављана, између осталог и становника региона поред Крима који су на полуострво долазили возовима или аутомобилима.

Крим добија свој „Лас Вегас“
На Криму ће бити отворена коцкарска зона. Руске власти планирају да уз помоћ казина и слот апарата обезбеде буџету полуострва прилив средстава неопходних за његов развој. Процењено је да ће укупне инвестиције у пројекат износити 1,5 милијарди долара и да ће оне направити од Крима конкуренцију Монте Карлу и Лас Вегасу.

Локалне власти сада желе да преусмере туристе из Русије ка полуострву.

По указу Владимира Путина авио-транспорт за Крим неће бити оптерећен порезом на додату вредност до 1. јануара 2015.

Тако ће се цена летова смањити за 18%. Поред тога, влада је увела додатне субвенције за летове на Крим – таква схема је раније опробана у другим руским регионима. По сличној схеми се субвенционишу летови у Калињинград и на руски Далеки Исток.

Због свега тога цена карата за летове из Москве на Крим већ је смањена са 11 хиљада рубаља (300 долара) на 7,5 хиљада (200 долара).

Поред јефтиних авио-карата, туристе би на Крим требало да привуче и формирање коцкарске зоне – Владимир Путин је већ унео тај нацрт закона у доњи дом парламента (Државну думу).

Руске власти намеравају да отворе прве коцкарнице на полуострву крајем 2016, и рачунају да ће коцкарски кластер на Криму постати директна конкуренција Монте Карлу, Лас Вегасу и Макау.

Са становишта развоја полуострва, формирање коцкарске зоне омогућиће отварање преко 10 хиљада радних места у републици.

Укупан обим инвестиција у првој фази процењује се на 1,5 милијарди долара, од којих ће буџетска средства бити уложена само у изградњу неопходне инфраструктуре.

Росијскаја газета. Сва права задржана.