СТО као терен за борбу против санкција

Против санкција

Као одговор на санкције САД према руским компанијама, међу којима је и банка „Русија“ Јурија Коваљчука, руске власти су одлучиле да искористе систем СТО. Између осталог, оне су већ упутиле званично саопштење о томе да САД не испуњавају своје трговинске обавезе. Поред тога, како је изјавио министар за економски развој Алексеј Уљукајев, САД би се могле суочити са још једном жалбом. Према мишљењу руских званичника, америчке санкције крше права руских пружалаца услуга који послују у САД или тргују са америчким компанијама. Санкције су у супротности са једним од основних споразума СТО – Општим споразумом о трговини услугама. Према правилима СТО нека земља може да уведе ограничења на увоз робе или услуга у циљу очувања националне безбедности, али СТО не предвиђа могућност увођења санкција.

Осим тога, за права Русије у СТО ће се борити посебна организација. Крајем јануара руска државна банка „Збербанка“ је заједно са Министарством за економски развој и московским Националним истраживачким универзитетом „Висока школа економије“ најавила оснивање Експертског центра за питања СТО. Прва компанија која ће добити помоћ стручњака могао би бити гасни гигант „Гаспром“, чије интересе ће директно угрозити Трећи пакет енергетских прописа Европске уније, који Русија и даље оспорава. Према овом пакету мера, наиме, „Гаспром“ неће моћи да испоручује гас у европске земље и истовремено буде власник сопствених гасовода.

Општи контекст

САД, међутим, нису једини опонент Русије у СТО. Своју прву жалбу у оквиру Светске трговинске организације Русија је поднела против Европске уније крајем децембра 2013. Ради се о такозваним „енергетским корекцијама“, којима се увећава коначна цена руске робе на европском тржишту. Европске земље, између осталог, оптужују Русију да користи, по њиховом мишљењу, своју непоштену предност – јефтин природни гас. Како би компензовале овај фактор у формирању цене, оне у оквиру антидампинг мера примењују „енергетске корекције“, и то пре свега против руских металуршких и хемијских предузећа. Руске власти, са друге стране, сматрају да је јефтин природни гас објективна предност Русије, а антидампинг мере непоштен механизам који ЕУ користи за заштиту сопствених произвођача.

Више о руско-америчким односима

Русија је иницирала још једну истрагу, овај пут против Кине. Она се односи на цене челичних бешавних цеви за нафтне бушотине. Жалбу су поднела руска металуршка предузећа, водеће фабрике Русије, међу којима су Чељабинска, Волшка и Северска фабрика за производњу цеви. Према њиховом мишљењу, захваљујући нереално сниженим ценама кинеских производа удео увоза из Кине у земље СТО у периоду од јануара до септембра 2013. порастао је са 28,2% на 55,4%. Дампинг кинеских компанија је довео до тога да је рентабилност продаје само у оквиру Царинског савеза за остале учеснике тржишта у току ових девет месеци била три пута мања, а профит је пао за 62,8%, изјавио је за „Руску реч“ Олег Калински, председник Фонда за развој индустрије цеви.

Све у свему, засада је још увек у току разрада мера за заштиту интереса руских компанија у оквиру СТО, објаснио је за „Руску реч“ извор из Руског савеза индустријалаца и предузетника. Треба знати да друге земље на руске примедбе узвраћају својим жалбама. Тако је до краја 2014. ЕУ у оквиру СТО већ иницирала 12 истрага и најавила да ће против Русије припремити нове жалбе. Између осталог, Европска унија је у априлу протестовала због руске забране увоза свињског меса из Европе.

Росијскаја газета. Сва права задржана.