Русија прави оф-шор зону на Криму

Ако кримски оф-шор донесе позитивне резултате и оживи инвестициону активност, ниска стопа ПДВ-а на Криму ће бити задржана и након завршетка прелазног периода. Извор: РИА „Новости“.

Ако кримски оф-шор донесе позитивне резултате и оживи инвестициону активност, ниска стопа ПДВ-а на Криму ће бити задржана и након завршетка прелазног периода. Извор: РИА „Новости“.

Руске власти су на Криму успоставиле рекордно ниску пореску стопу на додату вредност (ПДВ), која је на нивоу оф-шор зона као што је острво Џерзи. Планирано је да се на тај начин на полуострво привуку како страни, тако и руски инвеститори који враћају свој новац из иностранства у Русију.

Мере без преседана

Државни савет Крима је почетком маја 2014. успоставио нове пореске стопе на додату вредност: 4% за обичну робу и 2% за робу од социјалног значаја, као што су прехрамбени производи, ствари за децу и лекови. Ради поређења наводимо да на читавој територији Русије порез на додату вредност (ПДВ) износи 18%. Осим тога, локалне власти су пореским обвезницима отписале сва дуговања.

Снижење ПДВ-а на 2-4% јединствено је у Русији. Тако ниске пореске стопе постоје само у оф-шор зонама. На пример, слична стопа ПДВ-а од 3% важи на острву Џерзи које је британски крунски посед у Ламаншу, али не улази у састав Велике Британије.

Према речима аналитичара независне агенције „Инвесткафе“ Михаила Кузмина, оваква одлука изгледа сасвим логично. То је, наиме, неопходно како би се у регион привукле додатне инвестиције. „Власти Русије ће се потрудити да пруже максималне олакшице за увођење бизниса на територију Крима, јер овом региону су потребни обнављање и нове инвестиције за развој“, објашњава овај стручњак. Висина пореза је за сада утврђена до почетка 2015, али у будућности може бити задржана. Према речима руководиоца Управе за правни консалтинг ревизорске компаније „Финекспертиза“ Виктора Демидова, „ако ова мера донесе позитивне резултате и оживи инвестициону активност, оваква стопа ПДВ-а на Криму ће бити задржана и након завршетка прелазног периода“.

Занимљиво је да је ПДВ један од федералних пореза и да не улази у сферу надлежности регионалне власти. Па ипак, у случају Крима је одлучено да се начини изузетак: руско федерално законодавство ће на полуострву почети да важи тек од почетка следеће године. „Ова пореска зона ће бити занимљива пре свега за предузећа која послују на Криму, као и за руске и стране инвеститоре, под условом да ослаби напетост око ситуације у Украјини“, објашњава стручњак инвестиционе компаније UFS Василиј Ухарски. Према његовим речима, одлука о смањењу ПДВ-а се може посматрати као корак у овом смеру.

И друге земље активно примењују смањење пореза у одређеним регионима. На пример, у америчкој држави Орегон укинут је порез на промет, што је довело до тога да овај регион САД постане привлачна дестинација за шопинг, Интернет трговину и развој нових дизајнерских решења великих модних брендова. На Криму руска власт има сличне планове. У овом тренутку Министарство економског развоја разрађује план за креирање посебне економске зоне на полуострву. Ако нека компанија за три године у економију региона уложи 150 милиона рубаља (4,2 милиона долара), биће ослобођена свих пореза, осим 10-процентног пореза на добит. Међутим, разрада овог програма је још у току.

Потрага за новим рајем

Креирање повољне пореске зоне на Криму дешава се у ситуацији у којој руске компаније траже нова места за регистрацију.

Као прво, овај процес је у тесној вези са банкарском кризом на Кипру. Према подацима руске Централне банке, Кипар је 2011. заузимао прво место међу земљама у којима су се налазила новчана средства из Русије. Према процени међународне рејтинг агенције Moody’s, депозит руских компанија на Кипру је износио око 19 милијарди долара. Поред тога, стручњаци ове агенције су израчунали да су руске банке на Кипру држале укупно до 53 милијарде долара. Од овог новца 10-12 милијарди долара је бесповратно изгубљено услед кризе, а још толико се „заглавило“ у локалном банкарском систему. Руске компаније су се тако први пут суочиле са опасношћу да изгубе новац који су склониле у „безбедну зону“.

Као друго, руске власти су најавиле свеобухватни програм „деофшоризације“ економије и повратка компанија из иностранства у Русију. У децембру 2013. председник Владимир Путин је у обраћању Федералној скупштини изјавио да је неопходно повести борбу за „деофшоризацију“ економије. Затим је Министарство финансија разрадило предлог закона о тзв. контролисаним страним компанијама [страним компанијама у којима су руски грађани власници дела акција - прим.прев.]. Према овом документу, сви руски грађани који директно или индиректно поседују барем 1% акција у страној компанији дужни су да о томе обавесте државу. А у случају да им припада 10% акција неке компаније која је регистрована у оф-шор зони, дужни су да о томе обавесте пореске органе и плате порез на нераспоређену добит.

У ситуацији у којој је бизнис приморан да се врати из оф-шор зона, руски региони покушавају да привуку велике пореске обвезнике. Власти у Москви су, између осталог, најавиле смањење регионалног дела пореза на добит за нафтне компаније са 18% на 13,5%. Притом се не ради о целокупној добити, него само о њеном прирасту, тј. 13,5% пореза ће се плаћати само на разлику између добити текуће и претходне године, а преостала добит ће се опорезивати стандардном 18-процентном стопом пореза. Због тога учесници тржишта сматрају да предлог Москве није особито великодушан. Алтернативна платформа за компаније је Санкт Петербург, где се већ налази „Гаспром њефт“, ћерка-компанија гасног гиганта „Гаспрома“. Међутим, у случају да на Криму, како најављују регионалне и федералне власти, остану да важе пореске олакшице, може се десити да у трци за велике компаније ово полуострво претекне и Москву и Санкт Петербург.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“