„Јужни ток“ добио неочекивану подршку

Због украјинске кризе Европска унија је позвала Европску комисију да замрзне преговоре о „Јужном току“ (ЈТ). Главна замерка ЕК упућена „Гаспрому“ је чињеница да пројекат ЈТ није у складу са нормама Трећег пакета енергетских прописа. „Према овом пакету, 50% капацитета гасовода треба да буде на располагању страним дистрибутерима гаса. Према томе, све зависи од тога у којем обиму ће Аустрија транспортовати гас са Црног мора. Тешко да то у прво време може бити 50% капацитета. Самим тим захтев ЕК неће бити задовољен, што је још један повод да се настави притисак на ‘Гаспром’ и РФ“, објашњава аналитичарка компаније за трговину страном валутом „Алпари“ Ана Кокарева.

Црноморски гас спасава Јужни ток

Меморандум о изградњи огранка „Јужног тока“ до Аустрије, потписан 29. априла између аустријске компаније OMV и „Гаспрома“, омогућиће „Гаспрому“ да настави рад на пројекту. OMV планира да користи „Јужни ток“ за испоруке гаса са црноморског налазишта „Домино 1“, где је ова компанија заједно са компанијом ExxonMobil открила значајне залихе овог енергента. „Компанија OMV жели да добије приступ ‘Јужном току’ како би транспортовала сопствени гас са Црног мора до Европе, док је ‘Јужном току’ неопходно да омогући приступ гасоводу трећој страни, како би испоштовао правила ЕУ“, изјавио је саветник који сарађује са обе компаније.

Графикон: Алтернативна маршрута гасовода „Јужни ток“

OMV планира да до 2020. са налазишта „Домино 1“ на Црном мору добија довољно гаса да покрије 70% годишње потрошње Аустрије. А транспорт овог енергента гасоводом „Јужни ток“ је најјефтинија и најприступачнија варијанта, сматрају извори из гасне индустрије.

Треба рећи да су преговори о потписивању гасног меморандума трајали готово седам година. У аустријској компанији сматрају да је дуга историја односа OMV са Русијом помогла постизање договора. На руском тржишту компанија је, наиме, присутна од 1968, што значи да је Аустрија била прва земља ван социјалистичког блока која је потписала споразум о куповини гаса са Министарством енергетике СССР-а. „Наша сарадња са ‘Гаспромом’, која траје већ 50 година, потпомогла је успех овог подухвата, који ће омогућити диверзификацију маршрута испоруке енергента у Европу“, изјавио је генерални директор OMV Герхард Ројс, а преноси агенција „Ројтерс“. Међутим, још један фактор је убрзао потписивање уговора, а то су конфликтни односи између Русије и Украјине у сфери гасне индустрије.

ЕУ креће у рат против „Јужног тока“
Европска комисија је по први пут кренула у отворену борбу против руског пројекта „Јужни ток“, оптужујући „Гаспром“ да крши прописе ЕУ. Комисија тврди да уговори које су транзитне земље, укључујући и Србију, потписале са Русијом нису у складу са законодавством ЕУ, а није искључено и да би руској компанији могли да забране да користи цевоводе.

Представници „Гаспрома“ понуду Аустријанаца описују као правовремену. „Заиста смо се изненадили, јер су преговори о ‘Јужном току’ фактички били обустављени. Затим су дошли Аустријанци и рекли да желе да се врате у пројекат. Нама је то дошло у правом тренутку, зато смо искористили прилику и за неколико недеља постигли договор“, изјавио је извор из „Гаспрома“ за „Ројтерс“.

Напетост ће попустити

Водећи аналитичар консултантске компаније „Wild Bear Capital“ Виктор Неустројев сматра да ће спремност Аустрије да се бави експлоатацијом гаса на Црном мору и овај гас транспортује „Јужним током“ сигурно делимично смањити напетост у Црноморском региону. „С обзиром да Европа покушава да умањи своју енергетску зависност од Русије, могла би ове потезе Аустрије да оцени на два начина. Вероватније је, ипак, да ће већина земаља стати на страну Аустрије и да Европска комисија неће моћи да стави приговор против овог пројекта. Примедбе ће бити само формалне. Не постоје економски разлози да се не користи ЈТ“, сматра Неустројев.

Са друге стране, генерални директор трговинске компаније GKFX Дмитриј Рањев сматра да у овој фази од Европске комисије не треба очекивати активне потезе. „Политичка напетост око Украјине и даље утиче на односе између Русије и ЕУ у енергетској сфери и зато ће, по нашим проценама, европски званичници на неко време обуставити своју активност у овој области. О неким помацима моћи ћемо да говоримо тек за неколико месеци“, објаснио је Рањев.

Руски текст на сајту „Независиме Газете“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.