Аргентина жели у БРИКС

За Аргентину би учешће у БРИКС-у могло да значи финансирање под повољнијим условима од оних које нуде друге међународне организације. Извор: Reuters.

За Аргентину би учешће у БРИКС-у могло да значи финансирање под повољнијим условима од оних које нуде друге међународне организације. Извор: Reuters.

Добро позната скраћеница БРИКС ускоро би могла да се промени у БРИКСА. Наиме, жељу да се прикључи неформалном савезу у који улазе Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република изразила је - Аргентина. Индијски амбасадор у Аргентини Амаренд Кхатуа ових дана је изјавио да су се по том питању позитивно изјаснили Бразил, Индија и ЈАР, док Русија и Кина засад разматрају иницијативу Буенос Ајреса.

Дилеме по питању могућег пријема Аргентине у БРИКС најпре су повезане са чињеницом да је економија ове велике јужноамеричке земље оптерећена огромним спољним дугом од преко 130 милијарди долара, а то може бити тежак терет за блок. Зато није случајно што у Министарству спољних послова РФ сматрају да питање могућег уласка Аргентине у БРИКС захтева темељно проучавање.

Узимајући у обзир значај земаља БРИКС-а у међународној трговини, финансијске организације БРИКС-а ће помоћи у јачању статуса валута земаља учесница – рубље, јуана, реала, рупије и ренда.

Ипак, заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјапков је изјавио: „Ми приступамо конструктивно сваком обраћању на ту тему [за учлањење у БРИКС], од кога год да потиче“. Према његовим речима, тема проширења БРИКС-а присутна је у разговорима између земаља учесница. Очекује се да се у најскорије време оствари низ контаката на различитим нивоима, а њихову завршницу би требало да представља самит БРИКС-а 15. јула у бразилском граду Форталеза. „Учесници БРИКС-а ће имати прилику да детаљно размотре то питање“, истакао је Рјапков.

Већ се зна да ће после тог сусрета нови премијер Индије доћи у званичну посету Аргентини. За јул је такође заказана посета генералног секретара КП Кине Си Ђинпинга Буенос Ајресу. Све то говори о заинтересованости Индије и Кине за тешњу сарадњу са Аргентином. Пекинг већ активно сарађује са Аргентином - која је велики снабдевач Кине сојом. Поред тога, Пекинг улаже значајна средства у изградњу прекоокеанских коридора и у том пројекту полаже наде у Аргентину.

На плану политичке подршке Аргентина се већ показала као савезник Русије. Председница Кристина Фернандез де Киршнер је недавно оштро критиковала двоструке аршине Запада у односу према „практично идентичним случајевима“ на Криму и на Фокландским острвима.

Потенцијал узајамне сарадње између Русије и Аргентине је такође веома велик. Ипак, трговинска размена, која се зауставила на нивоу 1,5-2 милијарде долара годишње, никако се не може назвати задовољавајућом. „Русија има дуготрајне пословне везе са Аргентином“, истакао је у интервјуу за „Руску реч“ заменик директора Института за Латинску Америку РАН Борис Мартинов и додао: „Ми смо 1970-их и 1980-их испоручивали Аргентини хидроенергетску опрему и друге производе за машиноградњу. Сада односе треба подићи на виши ниво. Проблем је у томе што је Русија била превише оријентисана на западна тржишта. Данашња реалност показује колико је та зависност неповољна за Русију.“

Жељу за придруживањем БРИКС-у у последње време су изразили и Мексико, Иран, Казахстан и Индонезија.

На плану политичке подршке Аргентина се већ показала као савезник Русије. Председница Кристина Фернандез де Киршнер је недавно оштро критиковала двоструке аршине Запада у односу према „практично идентичним случајевима“ на Криму и на Фокландским острвима (које Аргентина назива Малвини), где је прошле године такође одржан референдум о статусу територије. Међународна заједница је то гласање, за разлику од кримског, признала као легитимно.

Према мишљењу Мартинова, што се више држава прикључи БРИКС-у, то боље. „Тај формат предвиђа независну спољну политику и за стратешки циљ Русије поставља стварање вишеполарног и мултикултуралног света“, наглашава стручњак. Жељу за придруживањем БРИКС-у у последње време су изразили и Мексико, Иран, Казахстан и Индонезија.

Проблем је у томе што је Русија била превише оријентисана на западна тржишта. Данашња реалност показује колико је та зависност неповољна за Русију.

Борис Мартинов, Институт за Латинску Америку РАН

За Аргентину би учешће у неформалном блоку могло да значи финансирање под повољнијим условима од оних које нуде друге међународне организације. Лидери БРИКС-а су 2013. постигли договор о стварању резервног фонда у висини од 100 милијарди долара за осигурање у случају нестабилности тржишта. Такође је донета и одлука о стварању сопствених финансијских институција. Према речима координатора Министарства спољних послова РФ за питања групе БРИКС Вадима Лукова, Развојна банка БРИКС-а, која се формира, а чији би обим актива требало да износи 50 милијарди долара, намењена је за заједничка производна улагања.

Као стимуланси за формирање тих структура послужили су такозвани монетарни ратови, који су подсетили не само на неопходност диверзификације девизних резерви већ и на неопходност и погодност обављања трансакција у међународној трговини сопственим новчаним јединицама. Узимајући у обзир значај земаља БРИКС-а у међународној трговини, финансијске организације БРИКС-а ће помоћи у јачању статуса валута земаља учесница – рубље, јуана, реала, рупије и ренда. Због тога актуелни економски проблеми у Аргентини изазивају стрепњу. Управо они би могли постати главна препрека за улазак земље у овај клуб.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“