Русија и Кина потписале гасни споразум века

Аналитичари сматрају да се релативно ниска цена гаса компензује значајним политичким дивидендама које је Русија добила потписавши „уговор века“ у тренутку озбиљног спољног притиска од стране Запада. Извор: AP.

Аналитичари сматрају да се релативно ниска цена гаса компензује значајним политичким дивидендама које је Русија добила потписавши „уговор века“ у тренутку озбиљног спољног притиска од стране Запада. Извор: AP.

Десетогодишњи преговори о испорукама гаса Кини завршени су потписивањем дуго очекиваног 30-годишњег споразума између „Гаспрома“ и кинеске националне енергетске компаније CNPC. Укупна вредност уговора је 400 милијарди долара, а просечна урачуната цена гаса износи 350 долара за хиљаду кубних метара. Међутим, овај споразум представља много више од обичне трговине и имаће крупне геополитичке последице.

Спорна цена

Управо је цена плавог енергента до последњег тренутка била главни спорни елемент уговора. Председник Русије Владимир Путин је изјавио да ће цена гаса за Кину бити везана за цену нафте и нафтних деривата. „Дефинисање цене, као и у нашим преосталим уговорима, као и са европским потрошачима, везује се за цену нафте и нафтних деривата“, објаснио је шеф руске државе. Министар енергетике РФ Александар Новак је, са друге стране, након склапања споразума саопштио да ће Кина на основу уговора Русији платити аванс. Висина аванса, према речима министра, могла би износити до 25 милијарди долара.

Испоруке гаса Кини требало би да буду реализоване преко источне маршруте кроз огранак гасовода „Снага Сибира“. Испоруке ће вероватно почети 2018. количином од 38 милијарди кубних метара годишње са могућим растом до 60 милијарди годишње. „Природни гас се из Русије не испоручује у НРК. Тек ове године су почеле незнатне испоруке течног енергента. То значи да је потписивањем овог уговора за Русију отворено ново тржиште“, истакла је аналитичарка компаније „Алпари“ Ана Кокорева.

Упркос генерално позитивној реакцији тржишта на информацију о потписивању уговора, стручњаци сматрају да коначна договорена цена, која у просеку износи 350 долара за хиљаду метара кубних, за „Гаспром“ може бити готово критична, с обзиром да су се очекивања ове компаније, према информацијама из различитих извора, кретала око цифре од 380 долара за хиљаду метара кубних. То је, наиме, цена коју данас плаћају европски потрошачи за гас из Русије. Нижа цена је можда условљена фактором политичке нестабилности и жељом Европљана да диверзификују испоруке гаса из Русије. Према речима аналитичара из агенције „Инвесткафе“ Григорија Бирга, цене гаса на унутрашњем тржишту Кине такође играју значајну улогу, с обзиром да разлика између ових и увозних цена у суштини одређује висину супсидија за потрошаче. „Уговор је, колико је могуће проценити, потписан на основу најниже прихватљиве цене“, констатује Татјана Митрова, руководилац одељења за нафтну индустрију Института за енергетска истраживања Руске академије наука. По њеном мишљењу, „ради се о пројекту који од почетка није био у толикој мери усмерен ка постизању максималног профита, колико ка диверзификацији тржишта, као и регионалном развоју Источног Сибира и постизању вишеструких ефеката у развоју руске индустрије“.

Сложен пројекат

Како наводи Михаил Корчомкин, директор компаније за консалтинг East European Gas Analysis, испоруке гаса у Кину могле би да постану исплативе тек средином следеће деценије. Међутим, очигледно је да се ова чињеница компензује значајним политичким дивидендама које је Русија добила потписавши „уговор века“ у тренутку озбиљног спољног притиска од стране Запада. Притом су, према његовом мишљењу, на губитку руски потрошачи гаса, јер ће финансирање „Снаге Сибира“ захтевати убрзани раст цена гаса на домаћем тржишту до нивоа изједначавања стопе приноса са извозним испорукама.

Ради се о пројекту који од почетка није био у толикој мери усмерен ка постизању максималног профита, колико ка диверзификацији тржишта, као и регионалном развоју Источног Сибира и постизању вишеструких ефеката у развоју руске индустрије.

Татјана Митрова, Институт за енергетска истраживања РАН

Охрабрује чињеница да ће економска сарадња две земље бити нешто више од простог транспорта гаса. Током своје посете Владимир Путин је предложио да се за налазишта гаса са којих ће се вршити испоруке на основу уговора са Кином укине порез на експлоатацију природних богатстава. То је по завршетку преговора саопштио Игор Сечин, директор „Росњефта“, друге руске нафтне компаније са државним учешћем. Раније је стопа пореза на експлоатацију природних богатстава за налазишта „Гаспрома“ у Источном Сибиру већ била смањена на око 80 рубаља за хиљаду кубних метара гаса. „Чињеница да се председник државе данас лично бави овим питањем говори о томе да смо близу коначног договора и хтео бих да пожелим успех 'Гаспрому' и CNPC“, изјавио је директор „Росњефта“. Према његовим речима, као одговор на Путинов предлог кинеска страна би могла „да предложи реципрочне мере у вези са учешћем „Гаспрома“ у дистрибутивним мрежама на тржишту НРК са могућим успостављањем директног односа са потрошачима“. Према речима Сечина, гасни споразум са Кином је „одавно сазрео“. Корисник нових пореских олакшица могао би постати и „Росњефт“, који планира да се прикључи испорукама гаса у Кину гасоводом „Снага Сибира“. Ова компанија је већ поднела Министарству енергетике планове за добијања гаса са налазишта у Источном Сибиру и на руском Далеком Истоку којима ова фирма располаже.

КЉУЧНЕ БРОЈКЕ СПОРАЗУМА

30
година


38
милијарди кубних метара гаса годишње

Алтернативна могућност у односу на испоруке гаса Кини магистралним гасоводом такође би могла бити изградња фабрике за производњу течног природног гаса у оквиру пројекта „Владивосток СПГ“, као и генерално испоруке течног природног гаса овој земљи. „Гаспром“ већ планира да у изградњу фабрике „Владивосток СПГ“ укључи кинеске компаније. Међутим, по мишљењу Михаила Корчомкина, „Владивосток-СПГ“ је веома ризичан пројекат, с обзиром да би производна цена течног природног гаса у овој фабрици могла бити виша од цене гаса у азијско-тихоокеанском региону. Осим тога, компанија НОВАТЕК је већ потписала уговор са кинеском националном енергетском компанијом CNPC  за испоруку 3 милиона тона течног природног гаса годишње током 20 година у оквиру пројекта „Јамал СПГ“. Стручњаци се слажу да је излазак на кинеско тржиште течног природног гаса за Русију веома значајан, али у овој сфери се наилази на оштру конкуренцију од стране Аустралије и Катара. Тако да ће Русија, како би постигла конкурентност, вероватно поново морати да прибегне корекцији цена.

Росијскаја газета. Сва права задржана.