„Нико није вољан да супсидира Европу у погледу цене гаса“

Александар Новак, министар енергетике РФ: Потрошња енергената ће пре свега расти у азијско-тихоокеанском региону. Извор: Росијска газета.

Александар Новак, министар енергетике РФ: Потрошња енергената ће пре свега расти у азијско-тихоокеанском региону. Извор: Росијска газета.

Заоштравање односа са западним партнерима приморава Русију да тражи нова тржишта за испоруке енергетских ресурса. О томе која тржишта могу бити занимљива за руске дистрибутере, какве кораке предузима Русија у циљу решавања енергетске кризе у Украјини и о могућностима Европе да не купује гас од Русије - у интервјуу за „Руску реч“ говори министар енергетике РФ Александар Новак.

Недавно је окончана посета руске делегације Кини, током које је потписан до сада највећи споразум о испорукама руског гаса на кинеско тржиште. Можемо ли рећи да је овај споразум последица захлађења у односима Русије са западним партнерима?

Односи са Кином ни на који начин нису повезани са догађајима у Европи. Са Кином одавно имамо стабилне односе и велики број међувладиних комисија, између осталог и за питања енергетике. За време планиране посете Кини потписан је већи број споразума који ће, надам се, бити покретачи будућег развоја билатералних односа.


Русија и Кина потписале гасни споразум века
Десетогодишњи преговори о испорукама гаса Кини завршени су потписивањем дуго очекиваног 30-годишњег споразума између „Гаспрома“ и кинеске националне енергетске компаније CNPC. Укупна вредност уговора је 400 милијарди долара, а просечна урачуната цена гаса износи 350 долара за хиљаду кубних метара. Међутим, овај споразум представља много више од обичне трговине и имаће крупне геополитичке последице.

Која тржишта су данас најперспективнија са тачке гледишта повећања испорука руских енергетских ресурса?

Ми смо увек испуњавали своје уговорне обавезе према нашим традиционалним купцима, пре свега према Европској унији, и не намеравамо да одустанемо од њих. Међутим, потрошња ће пре свега расти у азијско-тихоокеанском региону, у земљама као што су Кина, Индија, Јапан, Јужна Кореја, у острвским земљама итд. Са циљем да одговоримо на ову потражњу, ми развијамо експлоатацију налазишта и стварамо сву потребну инфраструктуру. Али посебно желим да истакнем да, без обзира на појаву нових пројеката, задржавамо наше приоритете на европском тржишту.

Да ли сте осетили извесно захлађење у односима са западним партнерима?

Наравно, данас су америчке и европске компаније које послују у Русији изложене великом притиску од стране политичара. Али овај притисак није заснован на економији, већ на политици. Саме компаније сматрају да је увођење санкција непродуктивно.

Да ли, по Вашем мишљењу, постоји објективна алтернатива руским испорукама у Европу? И како у вези са тим видите најаву САД да Европа пређе на америчке испоруке гаса?

Ради се о неоснованим изјавама. Без руских енергетских ресурса Европа неће моћи да покрије своје потребе. Проћи ће много година пре него што буде могуће смањење нашег удела у испорукама. Ова ситуација је историјски условљена: Русија је богата природним ресурсима, а Европа није. Осим тога, до 2020. укупна количина гаса који се добија у Европи смањиће се за 100 милијарди кубних метара, тј. за 20%. При ма каквом смањењу наших испорука доћи ће до значајног раста цена. Тако да о одустајању од руских енергетских ресурса могу да говоре само људи који се слабо разумеју у систем међународног тржишта.

Ми смо спремни да се на тржишту такмичимо да свим произвођачима који ће испоручивати енергенте у Европу, али засад са тачке гледишта цене Русији нико не може да парира. Чак је и Катар значајно смањио количину испорука у Европу и овај гас упутио у Азију, зато што је цена тамо виша. У овом тренутку САД немају вишка гаса, нити усвојено законодавство о извозу гаса, а постоји и ризик да унутар земље дође до поскупљења у случају интензивирања испорука у иностранство. Према подацима којима располажемо, засад је донета одлука само о изградњи терминала за производњу течног гаса, укупног капацитета од 9 милиона тона, и овај гас ће претежно бити пласиран азијским земљама. Тешко да је неко вољан, укључујући америчке дистрибутере, да супсидира Европу у погледу цене гаса. Неки би желели да се удео руских испорука смањи, али са економске тачке гледишта то засад није могуће, иако смо ми у сваком случају спремни на отворену конкуренцију.

У којој фази се налазе преговори са украјинском страном?

Тешко да је неко вољан, укључујући америчке дистрибутере, да супсидира Европу у погледу цене гаса. Неки би желели да се удео руских испорука смањи, али са економске тачке гледишта то засад није могуће.

Тренутно је у току процес преговора са Европском комисијом. Притом Украјина од марта није вршила уплате за гас. Ситуација је и даље напета и ми смо забринути што се тиче дугова и гаранција које је односе на испоруке гаса преко територије Украјине. Почетком маја смо прешли на систем плаћања унапред, али питање исплате дуговања требало би да буде решено заједно са Европском унијом, која, између осталог, треба да сноси одговорност за оно што се дешава у Украјини, јер је подржала политичке промене у овој земљи. У случају да овог лета подземна складишта гаса не буду допуњена неопходном количином енергента, украјинска страна би могла да почне неовлашћено да узима гас из гасовода, чак иако је он намењен европским потрошачима. Наш став је у целини јасан: украјинска страна има обавезе на основу уговора који је потписан пре пет година и дужна је да их испуњава.

Са тачке гледишта диверзификације испорука, какве су перспективе пројекта „Јужни ток“ и може ли он да понови успех „Северног тока“?

Процес је у току, први гас треба да стигне у Бугарску 2017. Овај пројекат је од изузетне важности за балканске земље и оне саме потврђују да је тако. За њих он доноси инвестиције од више милијарди, пореска убирања, као и таксе за транзит гаса, које ће плаћати Русија. Наравно да су ове земље заинтересоване за реализацију оваквих иницијатива.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“