Македонска термоелектрана: од Руса до Кинеза

Вредност македонске термоелектране  процењује се на близу 9,6 милијарди рубаља (263 милиона долара). Фотографија: te-to.com.mk.

Вредност македонске термоелектране процењује се на близу 9,6 милијарди рубаља (263 милиона долара). Фотографија: te-to.com.mk.

Руска енергетска компанија ТГК-2, која је постала власник термоелектране у Скопљу, разматра могућност продаје дела акција кинеским инвеститорима. На тај начин руска компанија рачуна да би могла да дође до новца како би покрила своја дуговања. Вредност термоелектране је процењена на 9,6 милијарди рубаља (263 милиона долара). Иначе, ТКГ-2 је термоелектрану у Македонији својевремено добила као компензацију за дугове.

Компанија за производњу електричне енергије ТГК-2 склопила је погодбу о набавци термоелектране капацитета 220 MW у престоници Македоније. Ова енергетска компанија је 28. маја саопштила да је постала власник 100% акција компаније „Bitar Holdings Limited“, регистроване на острву Џерзи, којој припада 89,2% акција компаније „ТЕ-ТО АД Скопје“, која је, пак, власник термоелектране. Вредност електране се процењује на „близу“ 9,6 милијарди рубаља (263 милиона долара), објаснили су представници ТГК-2 за „Комерсант“.

„Синтез“ и Македонија

ТГК-2 (Територијална компанија за производњу електричне енергије бр. 2) је руска енергетска компанија, којом управља финансијско-индустријска група „Синтез“ Леонида Лебедева, члана Савета Федерације. Термоелектрана у Скопљу се дуго сматрала за пројекат саме компаније „Синтез“, која данас тврди да је при изградњи македонске термоелектране „Синтез“ био само „оператер, који управља изградњом у интересу инвеститора“, не наводећи о којим компанијама се ради.

У суштини, ТКГ-2 је термоелектрану у Македонији добила као компензацију за дугове. ТГК-2 је, наиме, 2010. прихватила предлог извесне инвестиционе компаније да уложи 220 милиона долара у дугове компаније за експлоатацију нафте „Северњефт“, за које постоји имовинска гаранција. Договор је реализован, али је био оспорен и „Северњефт“ је купила компанија „EuroChem“. Инвестициона компанија је тако остала дужна компанији ТГК-2 и предложила је да откупи термоелектрану у Македонији и преда је као компензацију. „Контрола над термоелектраном успостављена је преко акција компаније Bitar, које је ова инвестициона компанија одраније контролисала“, објашњавају у ТГК-2.

Притом је македонска термоелектрана за ТГК-2 значајна са тачке гледишта покривања сопствених дугова, између осталог и према „Гаспрому“, коме ова компанија дугује 6,9 милијарди рубаља. Директор компаније Андреј Корољов је раније изјавио да би дивестиција (продаја) три постројења (термоелектране у Вологди, Новгороду и Македонији) могла „да сведе дуговања на нулу“. (Притом су термоелектране у Вологди и Новгороду дате под хипотеку Банци за развој и спољноекономску делатност „Вњешекономбанк“.)

Потенцијални купац термоелектране у Македонији могао би бити поверилац компаније ТГК-2, „Гаспром“. Извори „Комерсанта“ са тржишта тврде да је „Гаспром енергохолдинг“, проучавајући активе ТГК-2, разматрао и електрану у Скопљу. Али на питање „Комерсанта“ „Гаспром енергохолдинг“ изјављује да „у овом тренутку није заинтересован ни за какву имовину ТГК-2“.

Међутим, према подацима којима лист располаже, данас постоји могућност продаје удела у термоелектрани извесној „кинеској компанији“. Руска компанија „Синтез“, власник контролног пакета акција ТГК-2, има искуства у сарадњи са Кинезима. Андреј Корољов је прошле године признао да су се преговори о продаји ТГК-2 (у целини или по деловима) водили, између осталог, са кинеском Државном електродистрибуционом компанијом (са којом „Синтез“ има споразум о могућој изградњи електране на Далеком Истоку). Осим тога, заједничко предузеће „Синтеза“ са компанијом „Huadian“ (51% акција поседују Кинези) гради термоелектрану у Јарослављу. Међутим, по мишљењу Сергеја Бејдена, старијег аналитичара Финансијске корпорације „Откриће“, вредност термоелектране од готово 1300 долара по 1 kW укупног капацитета „изгледа да је прецењена“, узимајући у обзир да електране на гас у Европи најчешће послују са губитком. Он сумња да ће инвеститори под таквим условима пристати да уложе новац у ово постројење.

Руски текст на  сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“