Гаспром спреман да самостално финансира „Јужни ток“?

„Гаспром“ је спреман да остане без спољних партнера у финансирању изградње „Јужног тока“, изјавио је новинарима у Москви заменик председника Управног одбора компаније Александар Медведев. Према његовим речима, руски гигант је овај механизам већ користио приликом изградње „Северног тока“ по дну Балтичког мора. Укупан буџет пројекта се процењује на 16 милијарди евра, од чега 10 милијарди одлази на морску деоницу. „Гаспром“ ће изградити два огранка подводне деонице „Јужног тока“ и повезати их са Трансбалканским гасоводом, којим се руски гас тренутно транспортује у Румунију, Бугарску, Турску, Грчку и Македонију. То ће омогућити да се количина гаса која прелази преко Украјине смањи за око 20 милијарди кубних метара годишње“, објашњава председник компаније за консалтинг „East European Gas Analysis“ Михаил Корчемкин. На тај начин ће, према речима водећег стручњака компаније „Финам Менеџмент“ Дмитрија Баранова, „‘Јужни ток’ омогућити диверзификацију испорука руског природног гаса у Европу и смањити зависност дистрибутера и купаца од транзитних земаља, међу којима је и Украјина“.

Графикон: Алтернативна маршрута гасовода „Јужни ток“

Међутим, стручњаци сматрају да ће самостално финансирање пројекта „Гаспрому“ наметнути веома озбиљна ограничења, посебно у контексту потписаних споразума о испорукама гаса Кини. Руска компанија ће, наиме, у најскорије време морати озбиљно да инвестира у изградњу новог гасовода „Снага Сибира“. До сада са Кином није постигнут договор о авансном плаћању, према којем би изградњу финансирала Кина, док се почетни трошкови процењују на 25 милијарди долара.

„‘Гаспром’ неће истовремено моћи да изнесе финансирање два мегапројекта као што су ‘Јужни ток’ и ‘Снага Сибира’. Једини извор средстава могло би да буде повећање цена гаса за руске потрошаче, али то би било погубно за предузећа у Русији“, објашњава Михаил Корчемкин. Зато ће се руски гасни гигант ипак радије одлучити да са банкама договори финансирање „Јужног тока“, при чему ће то вероватно бити руске кредитне институције. „Иначе би трошкови могли за 15-20% да повећају инвестициони програм ‘Гаспрома’ и одразе се на пораст задужености“, каже Вадим Ведерников, заменик директора Одељења за аналитику и управљање ризицима инвестиционе компаније UFS. Међутим, прве испоруке цевоводом планиране су већ за почетак 2016, а узимајући у обзир ситуацију у Украјини, одлагање рокова реализације пројекта могло би концерну донети још веће ризике, истиче овај стручњак.

Притисак на партнере

У почетку је планирано да се средства за постављање прве две линије гасовода набаве већ ове године, а да испоруке почну у децембру 2015. Пун капацитет од 63 милијарде кубних метара годишње гасовод треба да достигне 2018. Цевовод ће проћи по дну Црног мора до Бугарске, а затим кроз Србију, Мађарску и Словенију до североистока Италије. Гасовод би требало озбиљно да утиче на економију земаља које учествују у пројекту. На пример, у Македонији ће „Јужни ток“ створити услове за гасификацију земље и почетак производње струје на гас. Претпостављало се да ће пројекат подржати европски партнери. На пример, на морској деоници само 50% учешћа припада „Гаспрому“, 20% италијанској „Eni“, а по 15% немачкој компанији „Wintershall Holding“ и француској EDF.

„Јужни ток“ добио неочекивану подршку
„Јужном току“, једном од најскупљих и најзначајнијих инфраструктурних пројеката „Гаспрома“, коме је због догађаја у Украјини прогнозирана блокада, у помоћ је притекла Аустрија. Заузврат она ће добити могућност да кроз руски гасовод транспортује сопствени гас, који добија са налазишта на Црном мору. На тај начин противници „Јужног тока“ су изгубили најважније адуте, јер више неће моћи да називају „Гаспром“ монополистичким власником гасовода.

Пројекат се суочио са финансијским тешкоћама услед притиска од стране Европске уније на земље учеснице пројекта. Према тврђењу Европске комисије, пројекат није у складу са Трећим пакетом енергетских прописа, који предвиђа раздвајање транспорта гаса од његове дистрибуције. Зато је Европска комисија позвала Бугарску да обустави изградњу гасовода, а такође исказала сумњу поводом исправности резултата првог тендера о изградњи цевовода. Према резултатима овог конкурса, прву деоницу гасовода заједнички ће градити руска компанија „Стројтрансгас“ и бугарска компанија „Gasproekt Jug“. Конзорцијум треба да изгради деоницу од Црног мора до границе са Србијом (541 km), као и сву пратећу инфраструктуру. Према изјави представника Европске комисија Антоана Коломбанија, саопштење о тендеру Бугарска није објавила у званичном гласилу Европске уније, а осим тога, руски и бугарски учесници су имали повластице.

„Много тога зависи од степена одлучности оних земаља преко чије територије прелази копнени део гасовода, а то су Бугарска, Србија, Мађарска и Словенија“, истиче Вадим Ведерников. Партнери засада показују чврстину коју су обећали. Између осталог, Влада Бугарске је већ изјавила да спроведени тендер, као и сам пројекат, у потпуности одговарају нормама Европске уније, као и да су повластице за руске и бугарске компаније предвиђене међувладиним споразумом из 2008.

Росијскаја газета. Сва права задржана.