Без „мирних лука“ у иностранству за руске пореске обвезнике

Програм подразумева повратак крупног капитала из иностранства под руску јурисдикцију. Извор: Reuters.

Програм подразумева повратак крупног капитала из иностранства под руску јурисдикцију. Извор: Reuters.

Руске власти су спремне да пореској служби САД саопште информације о америчким клијентима у својим банкама, али су притом у предлог закона унеле реципрочну меру. Све стране банке које сарађују са руским клијентима требало би о томе да обавесте Москву. Нови закон ће вероватно пре свега утицати на балканске земље, Шпанију и Грчку.

Амерички захтев

Стручни комитет доњег дома руског парламента (Државне думе) усвојио је у првом претресу предлог закона који банкама дозвољава да испоштују правила америчког система FATCA (Foreign Account Tax Compliance Act - Закон о усаглашености пореза на иностране рачуне). Међутим, нови документ не само да омогућава руским банкама да страним пореским службама предају податке о својим клијентима, него такође обавезује стране банке да еквивалентне податке ставе на располагање Федералној пореској служби Русије. На тај начин руске власти могу да искористе амерички закон као начин за примену реципрочних мера. Услед тога, како истичу стручњаци, нови документ ће постати део свеобухватног програма „деофшоризације“ руске економије, који је председник Владимир Путин најавио почетком 2014.

Нови предлог закона омогућава руским банкама да информације о својим клијентима предају страним пореским органима само уз сагласност клијената. Међутим, ако клијенти не дају сагласност, банка има право да им ускрати услуге.

Програм подразумева повратак крупног капитала из иностранства под руску јурисдикцију. „Руске банке ће можда и имати право да траже информације о рачунима руских грађана у иностранству, али стране банке неће имати обавезу да ову информацију дају, јер оне ни са Русијом ни са појединим финансијским организацијама у Русији нису потписале никакве обавезујуће документе. Ови реципрочни амандмани су пре формални одговор на закон FATCA“, опрезан је Михаил Кузмин, аналитичар агенције „Инвесткафе“. Нови предлог закона притом омогућава руским банкама и другим финансијским организацијама да информације о својим клијентима предају страним пореским органима само уз сагласност клијената. Међутим, ако клијенти не дају сагласност, банка има право да им ускрати услуге. Отприлике исти модел ће од јула 2014. важити и у швајцарским банкама.

Амерички Закон о усаглашености пореза на иностране рачуне (FATCA) обавезује финансијске организације изван САД да информације о својим клијентима који су амерички порески обвезници предају америчкој пореској служби, односно Сектору интерних прихода (IRS). До 1. јула све финансијске институције треба да се прикључе FATCA, иначе ће амерички порезници имати право да наплате 30% од појединих уплата оних клијената који не доставе тражене информације, као и од оних иностраних финансијских институција које одбију да учествују у програму. У пракси, наиме, све операције које се врше у америчким доларима на неки начин пролазе кроз америчке банке, и зато већина великих банака одлучује да се прикључи новом систему. Данас је у IRS регистровано преко 500 банака из целог света.

Ограничено деловање

Због сарадње са FATCA већина земаља је са САД склопила међудржавне споразуме и размена информација ће се вршити на нивоу пореских служби. Таква врста споразума била је планирана и између САД и Русије, али након избијања украјинске кризе америчке власти су се изненада повукле из преговора. Највеће руске државне банке „Збербанка“ и ВТБ затим су уговоре о сарадњи унутар овог система склопиле директно са америчким властима. Њихову одлуку је критиковала Државна дума, јер важећи руски закони забрањују да се информације о клијентима предају другим земљама. Након тога је ВТБ банка званично саопштила да прекида сарадњу са америчким клијентима. Руско одељење аустријске банке „Raifeissen“, са друге стране, према подацима којима располаже „Руска реч“, америчким властима већ доставља информације о својим клијентима који су рођени у САД.

Нови предлог закона је у Државној думи више пута дорађиван и на крају је у њега укључено и правило о давању информација о руским клијентима из иностранства. „Реципрочна мера је уведена, јер из политичких разлога нисмо могли да је не уведемо. Ако ћемо да поштујемо амерички закон, онда треба да усвојимо и реципрочно правило које de jure треба да се поштује у целом свету, па и у САД“, објашњава Јегор Двињанин, аналитичар Ревизорско-консултантске компаније „Градијент Алфа“. Међутим, према његовим речима, тешко да ће ова мера функционисати, јер Русија нема полуге којима би вршила притисак на банке и друге земље, зато што рубља засад не спада у резервне валуте, а економија Русије није тако моћна као економија САД. „Ова норма се правно неће примењивати свуда, већ ће се вероватно ограничити на нама пријатељске земље: чланице Царинске уније (Казахстан и Белорусија), а у најбољем случају и на Кину и Кипар, који зависе од руског новца“, додаје овај стручњак. Према речима генералног директора компаније за промет некретнина „ZIP Realty“ Јевгенија Скоморовског, „од руских финансија су пре свега зависне земље које Руси користе као ‘мирне луке’, што се најпре односи на Србију, Хрватску, Црну Гору, Бугарску, као и на Грчку и Шпанију“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском