Може ли Русија да добије тужбу против САД и ЕУ у оквиру СТО?

Ток процеса

Како је за „Руску реч“ објаснио директор одељења за трговинске преговоре Министарства економског развоја Русије Максим Мадведков, у овом тренутку Генерална скупштина СТО разматра захтев Русије, док Русија планира конкретне кораке у правцу подношења тужбе против САД, а затим евентуално и против других земаља које су увеле ограничења руским компанијама. Између осталог, санкције против Русије су увеле САД, Канада и Европска унија. Притом се на списку компанија санкционисаних од стране САД нашло око 20 компанија, углавном оних које су власништво бизнисмена који, по мишљењу америчких власти, припадају најближем кругу око Владимира Путина. Међу њима су: највећи оператер железничког саобраћаја „Трансоил“, банка „Русија“, произвођач минералне воде „Акваника“ и др.

Процедура за подношење тужбе у оквиру СТО одређена је стриктним правилима. „Уколико Русија жели да поднесе тужбу, потребно је да о томе обавести Секретаријат и да иницира консултације у оквиру СТО са земљама које су увеле санкције. Ако преговори не буду успешни, биће организован специјални Савет. Стручњаци, учесници овог Савета, треба да буду чланови СТО и њихов задатак је да утврде да ли су санкцијама прекршене норме СТО“, рекао је Луцијус Вазеша, изасланик Швајцарске за посебна питања, некадашњи председник и члан низа комисија СТО за решавање спорова. Према његовим речима, после заседања Савета стручњаци ће припремити реферат који треба да буде усвојен на основу консензуса, након чега страна која је изгубила може поднети жалбу. Међутим, неизвесно је колико цео процес може трајати.

Према речима Максима Медведкова, основу за подношење овакве тужбе могу чинити губици које су претрпела одређена руска предузећа која се налазе на списку компанија санкционисаних од стране САД, Европске уније, Канаде или Јапана. Тако да Русија, како је рекао овај стручњак, не може, на пример, да тужи САД зато што се на списку нашао Игор Сечин, директор нафтне компаније „Росњефт“, која активно сарађује са америчком компанијом „ExxonMobil“, јер у том случају санкције нису уведене против правног, већ против физичког лица. Зато је за подношење тужбе у оквиру СТО пре свега потребно конкретно издвојити компанију која је претрпела губитке услед увођења санкција против ње. Како је за „Руску реч“ изјавио Луцијус Вазеша, у историји СТО је било случајева када су земље покушале да оспоре санкције, као што је тужба Никарагве против САД. Међутим, ови спорови нису ништа постигли. „Најважније што тужитељ треба да докаже јесте да забране које су уведене у погледу трговине нису заиста повезане са безбедношћу земље, као и да представи конкретне учеснике на тржишту који су претрпели губитке“, објашњава овај стручњак. Према његовим речима, иако су чланице СТО у одређеној фази процеса признале да је Никарагва у праву, због бирократских одлагања унутар организације случај није доведен до свог логичног завршетка.

Претња безбедности

„Чланице СТО имају право да уведу санкције у неким случајевима, на пример, у случају рата или озбиљног заоштравања међународних односа. Тада се увођење ограничења образлаже интересима националне безбедности“, објаснио је Максим Медведков. Међутим, према његовим речима, када су САД, Европска унија и Канада у пролеће 2014. увеле санкције, оне нису биле у рату са Русијом, а односи нису били погоршани у тој мери да се могу упоредити са ратним дејствима. Притом у пракси различите земље на различит начин тумаче захтеве националне безбедности. Тако је, према речима саветника Секретаријата за правна питања СТО Хорхеа Кастроа, једна европска земља због националне безбедности увела ограничења на увоз обуће, а друга на увоз коња.

СТО као терен за борбу против санкција
Санкције САД према руским компанијама приморале су Русију на узвратне мере. Одлучено је да се као међународни арбитар искористи Светска трговинска организација (СТО), у коју је Русија ступила тек у августу 2012. после 18 година преговора. По мишљењу руских власти, санкцијама се крше правила СТО.

Како је изјавио Хорхе Кастро, у овом тренутку у СТО улази 160 земаља, и 98% читаве светске трговине регулисано је правилима СТО. „Када се прикључују СТО, државе чланице на себе преузимају обавезу да се суздрже од међусобног увођења трговинских ограничења. Главни циљ организације је да нађе позитивна решења трговинских спорова. Ту нема места за постављање теоретских питања, то је практични систем који треба да обезбеди равнотежу на тржишту“, изјавио је Кастро. Према речима овог стручњака, већина спорова у оквиру СТО решава се пре истека крајњег рока. Тако је од 481 спора који су покренути у оквиру СТО 268 њих завршено панел-дискусијом, а током читаве историје само у 18 случајева донете су коначне пресуде.

У овом тренутку најчешћи тужитељ и туженик приликом решавања трговинских спорова су САД, затим следи Европска унија, док је Русија тужитељ у два случаја, а тужена страна у три. „Уколико санкције немају само политички ефекат, већ утичу и на принципе слободне трговине, онда се оне непосредно односе на правила СТО и у том случају Русија може да створи правни преседан и на томе изгради свој случај“, изјавио је Луцијус Вазеша. Према речима овог стручњака, СТО има велико искуство у решавању трговинских спорова, али веома мало искуства у решавању спорова у вези са санкцијама. У сваком случају, истиче Вазеша, „ако случај буде само политички, систем СТО неће моћи да помогне“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.