Како Украјина прети „Јужном току“

Украјински „Нафтогас“ наводи да је компанија сваке зиме користила гас из подземних складишта како би компензовала повећање потрошње у Европи. Извор: РИА „Новости“.

Украјински „Нафтогас“ наводи да је компанија сваке зиме користила гас из подземних складишта како би компензовала повећање потрошње у Европи. Извор: РИА „Новости“.

Кијев жели да укључи ЕУ и САД у управљање украјинским системом за транспорт гаса. Како ће се тај експеримент одразити на енергетску безбедност Европе остаје да се види, пре свега у контексту чињенице да је „Гаспром“ раскинуо уговор о „балансирању“ транзита гаса ка европским потрошачима са „Укртрансгасом“.

Европска подземна складишта гаса уместо украјинских

У контексту ескалације конфликта услед борбених дејстава на југоистоку Украјине, као и преласка Кијева на режим авансног плаћања природног гаса, руски „Гаспром“ је одлучио да раскине уговор о „балансирању“ транзита гаса са оператером украјинског гасног транспортног система „Укртрансгас“, који је склопљен 2010.

Како је саопштио „Укртрансгас“, овај уговор са компанијом „Гаспром експорт“ престао је да важи 23. јуна. Уговор је „Гаспрому“ омогућавао да у случају наглог пораста дневне потрошње у Европи европским партнерима испоручује украјински гас из складишта гаса на западу земље, а да ову услугу затим плаћа „Нафтогасу“. На тај начин „Гаспром“ је могао брзо да реагује на нагло повећање потражње, јер од руске границе гас кроз Украјину путује 36 сати и потребно је три дана да стигне до Европе.

Украјински „Нафтогас“ наводи да је компанија сваке зиме користила гас из подземних складишта како би компензовала повећање потрошње у Европи. Међутим, сада примена овог механизма неће више бити могућа, што, како сматра ова компанија, може довести до ремећења испорука и до оптужби да Украјина не испуњава услове транзита.

Према статистици транспорта гаса преко дистрибутивног центра Вељке-Капушани у Словачкој, куда пролазе главне транзитне испоруке из Украјине за Европу, у току зиме 2013. дневне количине испорученог гаса током неколико дана у низу понекад су се разликовале и за више од 20%, али су ове осцилације успешно компензоване из резерви гаса у подземним складиштима у Европи. „Гаспром експорт“ истиче да је у стању да покрије повећану потражњу током зиме користећи капацитете европских подземних складишта гаса.

„Ако се ради о раскиду уговора, по мом мишљењу, смисао је у томе да се, као прво, избегне да ‘Гаспром’ плаћа Украјини за гас који она користи како би покрила осцилације у потражњи овог енергента у Европи, јер на тај начин компанија би плаћала за онај гас који Украјина није платила ‘Гаспрому’. Као друго, ‘Гаспром’ у ту сврху може користити гас из подземних складишта у Европи. С тим циљем је благовремено било повећано складиштење гаса у њима“, изјавио је за „Руску реч“ један од директора аналитичког одељења агенције „Инвесткафе“ Григориј Бирг. „У летњим месецима балансирање дневних испорука није критично. Важније је да се резерве гаса сачувају за стабилну реализацију транзита у зимско време“, додаје генерални директор компаније за консалтинг „East European Gas Analysis“ Михаил Корчемкин.

Зашто Украјина нуди свој гасни транзитни систем?

Могло би се испоставити да је одустајање Русије од услуга складиштења гаса на територији Украјине само незнатна непријатност, ако се у обзир узме жеља ове транзитне земље да контролу и знатан део власништва над својим системом за транспорт гаса преда Европи и САД. Украјина намерава да оснује нову компанију која ће бити оператер система за транспорт гаса, у којој ће 49% учешћа имати инвеститори из САД и Европске уније. Ова идеја, која се одавно разматра, уобличена је у предлогу закона који је прошле недеље Врховној ради представио Арсениј Јацењук. „Треба да донесемо одлуку о модернизацији и заједничкој експлоатацији украјинског система за транспорт гаса“, изјавио је Јацењук. Међутим, како сматрају посланици украјинског парламента, овај пројекат има смисла само у случају потпуног обустављања изградње „Јужног тока“.

„Што се тиче могућности оснивања нове компаније-оператера украјинског гасног транспортног система у којем ће удео имати страни, између осталог и европски, акционари, то би заиста могло да поремети реализацију пројекта ‘Јужни ток’“, истиче Григориј Бирг. Према његовим речима, то може умањити релевантност аргумената „Гаспрома“, према којима је изградња гасовода неопходна како би се смањили ризици испоруке гаса кроз транзитне земље. Међутим, ма каква улагања страних инвеститора у модернизацију украјинског гасног транспортног система била би једноставо неисплатива без сагласности и спремности „Гаспрома“ да транспортује гас преко територије Украјине. „Не мислим да ће неко хтети да уложи новац у украјински систем за транспорт гаса“, истиче Михаил Корчемкин.

По мишљењу аналитичара финансијске компаније „MFX Broker“ Сергеја Некрасова, ако Украјина Европи и САД омогући учешће у свом транспортном систему, то ће Европи омогућити да смањи енергетске ризике. Међутим, према његовим речима, „Јужни ток“ ће бити изграђен чак и у случају монопола „Гаспрома“. „Треба истаћи да данас, док је транзит гаса у Европу преко територије Украјине још под знаком питања, перспективе ‘Јужног тока’ изгледају веома добро“, додаје Виктор Неустројев, водећи аналитичар консултантске инвестиционе компаније „Wild Bear Capital“.

По мишљењу многих стручњака, појава независног страног оператера, који нема власништво над гасним транспортним системом, могла би повећати поузданост украјинског транзита. Притом ризици повезани са транзитом гаса преко територије Украјине Европи неће омогућити да одустане од алтернативних гасовода.

Нудећи инвеститорима из САД и Европе могућност да своја средства уложе у систем за транспорт гаса, Украјина користи жељу својих западних партнера да смање зависност Европе од „Гаспрома“ на енергетском тржишту ЕУ. На тој жељи, између осталог, почивају и недавни захтеви Европског парламента да се замрзне изградња „Јужног тока“. Брисел је изнео захтеве према којима, ако Русија намерава да изгради нови извозни гасовод, мора да дозволи да га користе и други дистрибутери осим „Гаспрома“. Није искључено да ће предлог Кијева подстаћи Москву да прихвати такво, не сасвим повољно, али у садашњој ситуацији компромисно, решење.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском