Аустријски потпис на „Јужни ток“

Нејасна подршка

Председник Управног одбора „Гаспрома“ Алексеј Милер и генерални директор аустријске нафтне компаније OMV Герхард Ројс потписали су споразум о оснивању компаније „South Stream Austria“ на равноправној основи. Према овом документу, аустријска деоница гасовода ће ићи од границе са Мађарском до крајњег пункта у аустријском насељу Баумгартен и имаће капацитет од 30-32 милијарде кубних метара гаса годишње. Укупна цена деонице биће 200 милиона евра, а обе стране ће подједнако инвестирати у изградњу. „Оваква заједничка предузећа основана су и са националним нафтним компанијама у другим земљама, преко чије територије ће, како је планирано, проћи копнени део гасовода, а то су: Бугарска, Мађарска, Грчка, Србија, Хрватска и Словенија“, објаснио је један од директора аналитичког одељења агенције „Инвесткафе“ Григориј Бирг.

Бугарска и Србија заустављају „Јужни ток“?
Представници влада Бугарске и Србије практично истовремено су дали изјаве о обустављању радова на изградњи гасовода „Јужни ток“ из Русије. Према подацима којима располаже „Руска реч“, стварање неизвесности око пројекта је усмерено ка томе да примора руског гасног гиганта, компанију „Гаспром“, да кроз цевовод транспортује туђи гас.

Прве испоруке гаса планиране су за крај 2015, с тим што ће пун капацитет од 63 милијарде кубних метара годишње гасовод достићи 2018. Гасовод ће проћи по дну Црног мора до Бугарске, а затим кроз Србију, Мађарску и Словенију до североистока Италије. Укупан буџет пројекта процењен је на 16 милијарди евра, од којих 10 милијарди одлази на морску деоницу. Притом „Гаспрому“ припада само 50% морске деонице пројекта „Јужни ток“, док 20% припада италијанској компанији „Eni“, а по 15% немачкој компанији „Wintershall Holding“ и француској EDF. Пројекат је значајан за „Гаспром“, јер омогућава извоз руског гаса у Европу заобилазећи територију Украјине. Украјинска компанија „Нафтогас“ је, наиме, од почетка 2014. обуставила плаћање гаса.

Приликом потписивања споразума са „Гаспромом“ директор аустријске компаније је такође подржао изградњу „Јужног тока“, изјавивши да не треба спречавати његову реализацију, већ да пре треба убрзати преговоре о пројекту. Под притиском САД и Европске уније од сарадње на пројекту су одустали представници Бугарске, а затим су изјаве у том смислу дали и представници Србије.

Раније су представници Европске комисије изјавили да „Јужни ток“ не задовољава норме Трећег пакета енергетских прописа, који захтева да се раздвоји власништво над гасним транспортним системом и испорукама гаса у Европу. „Једна иста компанија не може истовремено и да испоручује гас у европске земље и да буде власник гасовода које је сама изградила и којима гас транспортује потрошачима“, објашњава Григориј Бирг. То значи да „Гаспром“, ако жели да испоштује норме Трећег пакета енергетских прописа, мора да дозволи да гасовод користе и други произвођачи гаса, при чему је то потпуно реална претња. Сасвим недавно руска компанија је морала да се повуче из власништва у компанијама „Lietuvos Dujos“ и „Amber Grid“, које се баве испоруком и дистрибуцијом гаса на домаћем тржишту Литваније, управо зато што у условима у којима је главни снабдевач гаса за ову земљу „Гаспром“, то од њега захтевају норме Трећег пакета енергетских прописа и литванско законодавство.

Политички контекст

Према речима генералног директора компаније за консалтинг „East European Gas Analysis“ Михаила Корчемкина, подршка Аустрије не решава проблем „Јужног тока“. „Пројекат мора да буде реализован у складу са законима Европске уније, које руска страна тренутно покушава да оспори пред Светском трговинском организацијом. Појава аустријског партнера при томе ништа не мења“, објаснио је овај стручњак за „Руску реч“. Осим тога, према његовим речима, компанија OMV је заинтересована да азербејџански гас добије приступ „Јужном току“, јер конкуренција међу произвођачима увек одговара интересима потрошача, а то је у овом случају Европска унија.

Графикон: Алтернативна маршрута гасовода „Јужни ток“

Стручњаци сматрају да је споразум између руске и аустријске стране пре политички, него пословни. „Прикључивање Аустрије ‘Јужном току’ значи само једно: упркос значајном притиску, европске земље сматрају да је ‘Јужни ток’ важан и неопходан пројекат и спремне су да у њему учествују, јер овај пројекат заиста значи диверзификацију испорука гаса у Европу и гарантује европским земљама да ће за своју привреду добити потребно снабдевање најважнијом сировином и енергентом“, каже водећи стручњак компаније „Финам Менеџмент“ Дмитриј Баранов. Према његовим речима, ако Европа заиста жели да постигне диверзификацију испорука гаса, било би логично и оправдано да сачува Русију као снабдевача, како не би постала зависна од других држава и како би увек имала могућност да маневрише у зависности од тога како се буде мењала политичка или економска ситуација у свету.

Како је на сусрету са својим аустријским колегом изјавио Владимир Путин, Европи би алтернативно снабдевање гасом могле да обезбеде САД, које су захваљујући експлоатацији гаса из уљног шкриљца већ постале највећи произвођач гаса на свету. Председник САД Барак Обама је, између осталог, признао да су америчке компаније спремне да Европу снабдеју гасом, али ће његова цена због прекоокеанског транспорта вероватно бити знатно виша од цене коју нуди „Гаспром“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.