Путинове изјаве и раст руских актива

Одустајање председника Владимира Путина од слања трупа на југоисток Украјине позитивно је утицало на раст рубље, која је у уторак достигла максимум за протеклих пет месеци. Извор: Reuters.

Одустајање председника Владимира Путина од слања трупа на југоисток Украјине позитивно је утицало на раст рубље, која је у уторак достигла максимум за протеклих пет месеци. Извор: Reuters.

После сусрета са председником Аустрије руски председник Владимир Путин изјавио је да подржава мирно решење конфликта у Украјини и одрекао се права да примени армију на територији те земље. После поменутих изјава нагло је скочила вредност руских актива. То је само једна епизода у причи о компликованом односу догађаја у украјинској кризи, курса рубље и берзанских индекса.

Мировни план

Приликом званичне посете Бечу Владимир Путин је подржао мировни план решавања конфликта у Украјини. По речима шефа руске државе, „ако видимо да су почели конкретни преговори са циљем да људи на истоку Украјине најзад могу да схвате како ће се гарантовати њихови легитимни интереси, у том случају постоји велика вероватноћа да ће бити постигнут успех“. Штавише, Владимир Путин је позвао Савет Федерације (горњи дом руског парламента) да поништи одлуку коју је раније донео и којом му дозвољава да примени оружане снаге на територији Украјине.

После те изјаве нагло је скочио курс рубље у односу на долар и евро. Рубља је за један дан достигла јануарски ниво, а два главна руска берзанска индекса ММВБ (Московска међубанкарска валутна берза) и РТС (Руска трговинска берза) порасла су за 2,2%, односно 3,8% (тј. на 1421, односно 1518 поена). Јачање рубље је утицало да се повећа потражња за обвезницама. Дугорочне обвезнице поскупеле су отприлике за 50 базних поена. Штавише, вредност акција „Гаспрома“ за један дан је порасла за 4,1%.

„Није тајна да рејтинзи финансијских инструмената урачунавају све факторе и очекивања инвеститора, па и ризике. Током последњих месеци главни стимуланс промена на руском тржишту били су геополитички ризици везани за конфликт у Украјини“, каже главни аналитичар инвестиционе компаније UFS IC Алексеј Козлов. По његовим речима, једна компонента тих ризика била су страховања западних земаља због могуће интервенције руске армије на територији Украјине. „Одустајање председника Владимира Путина од слања трупа на југоисток Украјине позитивно је утицало на раст рубље, која је у уторак достигла максимум за протеклих пет месеци. Подршку руској валути као и раније пружа висока цена нафте, негде око 114 долара за ‘брент’“, каже аналитичар финансијске компаније „AForex“ Александар Максимов.

Исто тако су у марту 2014. тржишта брзо реаговала на саопштења о уласку Крима у састав Русије, као и на дозволу коју је Савет Федерације дао за слање руских трупа на територију Украјине. Тада су после отварања индекси РТС и ММВБ у току једног дана забележили пад за 4,8-5%, појефтиниле су акције државне ВТБ банке за 9,5%, Збербанке (највеће банке у земљи) за 9%, а „Гаспрома“ за 6,4%.

Цена једне речи

Експерти очекују да ће рубља у наредном периоду наставити да расте. Штавише, речи Владимира Путина ће смањити вероватноћу да Европска унија на самиту 26-27. јуна уведе Русији нове економске санкције. „Континуитет сличних корака добре воље може позитивно да се одрази на свеукупни имиџ Русије, што у даљој перспективи може постати један од аргумената у корист одлуке да се инвестира у Русију, што може позитивно да утиче на токове новца“, каже Алексеј Козлов. По његовим речима, „председник Русије уме језгровито да изражава мисли, може да повлачи нестандардне и важне потезе које инвеститори не очекују, што се понекад веома снажно одражава на тржиштима“.

Подршку руској валути, као и раније, пружа висока цена нафте, негде око 114 долара за „брент“.

Александар Максимов, „AForex“

Изјаве Владимира Путина у више наврата су утицале не само на берзанске индексе, него и на рејтинге конкретних компанија. Најпознатији случај се догодио 24. јула 2008, када је на саветовању „О мерама за развој црне металургије и снабдевање унутрашњег тржишта производима од метала“ руски председник оптужио руску компанију „Мечел“ за продају угља на унутрашњем тржишту по претерано високим ценама. Главни деоничар компаније Игор Зјузин због болести није присуствовао саветовању. „Ја мислим да Игор Владимирович [Зјузин] треба што пре да оздрави, иначе ћемо морати да му пошаљемо доктора да очисти све те проблеме“, рекао је тада Владимир Путин. После те изјаве, још истог дана, рејтинг акција „Мечела“ опао је за 38%. „Тај догађај је показао намеру власти да се умешају у формирање цена на тржишту метала, што би директно утицало на капитализацију компанија у овом сектору привреде. Тако тржиште реагује на изјаве које повлаче за собом битне економске последице“, објашњава Александар Дорофејев, генерални директор компаније за консалтинг „Аркаим“.

Како су касније израчунали новинари руског недељног листа „Комерсант-Власт“, Владимир Путин је у своме излагању о компанији „Мечел“ изговорио 108 речи. С обзиром да се капитализација компаније смањила са 15,5 на 10,7 милијарди долара, испоставља се да је свака реч коштала компанију 44,4 милиона долара. Касније, у јулу 2010, Владимир Путин је признао да жали због своје критике „Мечела“ од пре две године и похвалио ову компанију за њене успехе. После тога је цена акција „Мечела“ на њујоршкој берзи вредносних папира одмах скочила за 7,7%, а капитализација јој се повећала са 8,59 на 9,25 милијарди долара. Руски председник је тада о компанији „Мечел“ рекао свега 68 речи, што значи да је свака његова реч том приликом донела компанији 9,7 милиона долара.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“