Алтернатива ММФ-у постаје реалност

У овом тренутку ММФ располаже средствима у износу од 369,52 милијарди долара, док нови фонд располаже са 100 милијарди долара, при чему њега чини само пет земаља. Извор: Alamy / Legion Media.

У овом тренутку ММФ располаже средствима у износу од 369,52 милијарди долара, док нови фонд располаже са 100 милијарди долара, при чему њега чини само пет земаља. Извор: Alamy / Legion Media.

Руска Влада је одобрила предлог споразума о оснивању стабилизационог заједничког фонда релативних девизних резерви Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике са укупним капиталом од 100 милијарди долара. Нова финансијска структура ће бити конкуренција Међународном монетарном фонду, а постоји могућност да ће се њено седиште налазити у Русији.

Детаљи споразума

Руска Влада је потписала предлог споразума о оснивању институције аналогне Међународном монетарном фонду у оквиру БРИКС-а. На основу овог документа, доларске девизне резерве ће остати на рачунима централних банака чланица групе, с тим да могу бити стављене на располагање оној чланици која за тим искаже потребу. Између осталог, како објашњава Василиј Јакимкин, доцент на Руској академији за народну привреду и државну администрацију при председнику Русије (РАНХиГС), у оквиру пројекта се планира оснивање две подструктуре. Као прво, то су стабилизационе девизне резерве са капиталом од 100 милијарди долара, што представља директну конкуренцију ММФ-у. У овом фонду земље БРИКС-а ће имати различит удео: Кина – 41 милијарду долара, Русија – 18 милијарди, Бразил – 18 милијарди, Индија – 18 милијарди и Јужноафричка Република - 5 милијарди. Као друго, биће основана нова Развојна банка са почетним капиталом од 50 милијарди долара, у коју ће свака од земаља уложити по 10 милијарди. „Очекује се да ће споразуми о оснивању ових институција бити потписани већ 15. јула на самиту шефова држава БРИКС-а у Бразилу, а да ће оне почети са радом 2015“, објашњава Василиј Јакимкин. Притом, према његовим речима, све земље БРИКС-а желе да се седишта нових установа нађу у њиховој земљи. Оснивачки споразум за нови монетарни фонд саставио је Бразил, док је Русија била задужена за склапање међувладиних споразума.

Према речима Василија Јакимкина, кредити Развојне банке неће бити намењени толико земљама БРИКС-а, колико ће се користити за инвестирање у различите институционалне или инфраструктурне пројекте у другим земљама, на пример, на афричком континенту. „Ако се некој земљи одобри кредит за програм развоја, на пример, енергетике, онда у оквиру тог пројекта земље БРИКС-а могу да пласирају своју опрему или да ангажују своје компаније као извођаче радова. То значи да ће пројекат земљама БРИКС-а омогућити да заступају своје интересе у иностранству, што ће их довести на нови ниво политичког и економског развоја“, објаснио је овај стручњак. Са друге стране, нови монетарни фонд ће се користити као „каса узајамне помоћи“, између осталог и у случају да нека од земаља БРИКС-а наиђе на финансијске тешкоће. Русија, Индија и Бразил могу да рачунају на зајам који је једнак средствима која су унеле у фонд, док је право Кине на коришћење ликвидних средстава ограничено на половину њеног учешћа. „Овај пројекат приметно смањује будућа колебања на девизним тржиштима земаља у развоју, које су пре неколико месеци доживеле озбиљну кризу, а ММФ им није помогао“, каже Василиј Јакимкин. Пад вредности валута земаља БРИКС-а почео је још у лето 2013, када су бразилски реал и руска рубља у односу на долар пали на четворогодишњи минимум, док је индијска рупија достигла свој историјски минимум. Према речима Василија Јакимкина, у суштини су Русија, Бразил и Индија себи обезбедиле гаранције на основу кинеских резерви, што ће истовремено значити подршку за њихове националне валуте и смањити будуће каматне стопе за зајмове на светским тржиштима дугова.

Главне последице

У овом тренутку ММФ располаже средствима у износу од 369,52 милијарди долара, док нови фонд располаже са 100 милијарди долара, при чему њега чини само пет земаља. „Одлука земаља БРИКС-а о оснивању наднационалне организације која је аналогна ММФ-у изгледа логично и исправно. У овом тренутку ММФ је сувише инертна институција, која се практично не реформише“, каже аналитичар инвестиционог холдинга „ФИНАМ“ Антон Сороко. Према његовим речима, САД блокирају докапитализацију ММФ-а на рачун земаља у развоју, с обзиром да би, ако се то догоди, опао утицај водеће економије света на одлуке које се доносе у фонду. Осим тога, према речима Василија Јакимкина, кредитирање инфраструктурних и институционалних пројеката у земљама у развоју у оквиру ММФ-а се реализује са одлагањима и непотпуно, а камате на кредите су, по правилу, превисоке.

Аналитичар за макроекономска питања у инвестиционој компанији UFS Василиј Ухарски сматра да ће БРИКС несумњиво постићи виши ниво развоја, а чланице групе постати привлачније за инвеститоре, ако се заиста реализује пројекат оснивања монетарног фонда конкурентног ММФ-у и ако нова Развојна банка буде квалитетно вођена. „Најважније је да ова организација избегне проблеме и бољке од којих пати ММФ, иначе ће то бити само покушај да се стекне контрола над наднационалним економским структурама. Сматрам да паралелно постојање ових институција може бити веома корисно, јер ће оне на овај или онај начин морати да се боре за своје чланице, што ће их подстаћи да пажљивије процењују проблеме и да их самим тим успешније решавају“, додаје Антон Сороко.

Росијскаја газета. Сва права задржана.