Нафтни гигант код Сахалина

Укупна маса платформе „Беркут“ заједно са подножјем износи преко 200 хиљада тона. Платформа је висока као небодер од 50 спратова. Извор: ИТАР-ТАСС.

Укупна маса платформе „Беркут“ заједно са подножјем износи преко 200 хиљада тона. Платформа је висока као небодер од 50 спратова. Извор: ИТАР-ТАСС.

На руском далекоисточном налазишту је 27. јуна 2014. у оквиру пројекта „Сахалин-1“ подигнута највећа нафтна платформа у Русији, висине небодера од 50 спратова. Акционари пројекта су амерички „ExxonMobil“, руски „Росњефт“, јапански SODECO и индијски ONGC.

Платформа без премца

У оквиру пројекта „Сахалин-1“ пуштена је у рад платформа „Беркут“ на налазишту Аркутун-Даги на руском Далеком Истоку. Према подацима које је изнела информативна служба највеће светске нафтне компаније „Росњефт“, једне од неколико акционара пројекта, платформа је дугачка 105 m, широка 60 m, а са подножјем је висока 144 m, што се може упоредити са небодером од 50 спратова.

„Беркут“ може да издржи земљотрес од 9 степени Рихтерове скале, цунами висок преко 18 m и притисак леда дебљине 2 m.

За време изградње, доставе и монтаже платформе оборено је неколико светских рекорда у овом индустријском сегменту, истиче информативна служба „Росњефта“. Укупна маса платформе заједно са подножјем износи преко 200 хиљада тона. То је највећи објекат такве врсте у свету. У најскорије време ће на „Беркуту“ бити пуштени у рад системи противпожарне заштите и почиње усељавање у стамбени модул. Планирано је да бушење почне у јесен 2014, када буду завршене неопходне пробе. Индустријализација овог налазишта омогућиће експлоатацију додатних 4,5 милиона тона нафте у оквиру пројекта „Сахалин-1“.

„Отварање нафтне платформе је врло значајан догађај, јер је ово највећа платформа у Русији и технолошки гледано једна је од најсавременијих у свету. Њена бушаћа гарнитура произведена је у Русији и по својој снази нема премца у свету“, каже Василиј Ухарски, аналитичар за макроекономију у инвестиционој компанији UFS. По његовим речима, пројекат предвиђа непрекидно функционисање платформе током целе године у суровим субарктичким условима. Конкретно, на „Беркуту“ је први пут у светској пракси примењен систем сеизмичке заштите захваљујући коме платформа може да издржи земљотрес од 9 степени Рихтерове скале. „Беркут“ се не боји ни ниских температура, јер је предвиђен за рад на минус 44 степена. Поред тога, платформа може да издржи цунами висок преко 18 m и притисак леда дебљине 2 m.

Отварањем платформе руководио је председник Владимир Путин. Раније је управо он покренуо отварање прве руске платформе на арктичком шелфу у оквиру пројекта „Приразломна“ који припада руском гиганту „Гаспрому“. Платформа „Беркут“ је већ други велики руски пројекат на шелфу. „Захваљујући пројектима попут платформе ‘Беркут’ ми можемо да експлоатишемо врло богата, али тешко доступна налазишта, да покрећемо нову производњу и отварамо нова радна места, и све у свему да убрзавамо социјално-економски развој руског Далеког Истока, тог крајње важног региона наше земље“, рекао је руски председник путем видео-линка.

Русија шири своје присуство на шелфу


Како пробудити енергију руског Далеког Истока?
Да би привукле бизнис и становништво на огромни и слабо насељени руски Далеки Исток, власти већ дају компанијама пореске олакшице у оквиру пореза на добит и пореза на имовину. Рачуница је јасна: на пример, у близини Приморског Краја, који има 6,5 милиона становника, налази се регион Кине са 400 милиона људи, потенцијалних клијената. Бизнисмени и представници власти разговарали су на 17. Петербуршком међународном економском форуму о стратегији развоја најисточнијег дела Русије.

По речима Дмитрија Баранова, водећег експерта менаџерске компаније „Финам Менаџмент“, „изградња и каснија експлоатација ове платформе омогућиће да се убрза социјално-економски развој руског Далеког Истока, јер ће се уједно развијати и комплетна пратећа инфраструктура“ Конкретно, „Сахалин-1“ је први велики пројекат који се у Русији реализује у оквиру споразума о подели производње. Захваљујући томе ми смо за његову реализацију успели да привучемо неколико значајних међународних компанија, тако да сада 30% акција овог пројекта поседује амерички „ExxonMobil“, других 30% јапански SODECO, а по 20% руски „Росњефт“ и индијски ONGC.

У оквиру пројекта „Сахалин-1“ извађено је укупно 64 милиона тона нафте, али се њена експлоатација у овом пројекту постепено смањује, тако да се у току 2014. може спустити на 6,6 милиона тона годишње, што је за 6% мање него претходне године. Међутим, ситуацију ће поправити индустријализација налазишта Аркутун-Даги. Према прогнозама „Росњефта“, до 2018. експлоатација нафте у оквиру пројекта „Сахалин-1“ премашиће 10 милиона тона годишње.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“