Амнестија за оф-шор компаније

Борба са оф-шор компанијама у Русији је почела још у децембру 2013. Извор: РИА „Новости“.

Борба са оф-шор компанијама у Русији је почела још у децембру 2013. Извор: РИА „Новости“.

Министарство финансија је предложило да се на оф-шор компаније чији су власници руски држављани примени пореска амнестија, под условом да они одлуче да своје активе пребаце у Русију. Предлог закона који је припремило Министарство део је свеобухватног пројекта „деофшоризације“ руске економије.

Амнестија на две године

Према предлогу закона који је припремило Министарство финансија РФ у сарадњи са Министарством економског развоја, новчане казне и пенали за компаније руских власника регистроване у оф-шор зонама које не плаћају порезе обрачунаваће се тек од 2017.

Аналитичар инвестиционог холдинга ФИНАМ Антон Сороко сматра да је овај предлог добро избалансиран. Као прво, власници оф-шор компанија имају разлог да активе пребаце на територију Русије пре него што почне да им се обрачунава порез, а затим и пенали. Као друго, у буџет ће се на тај начин слити додатна средства, јер тешко да ће већина компанија успети да промени место регистрације до краја текуће године. „Кључни циљ потеза које предузима Влада је да се смањи удео сиве економије у Русији и да се капитал који је раније напустио земљу врати назад“, објашњава Антон Сороко.

Борба са оф-шор компанијама у Русији је почела још у децембру 2013, када је председник Владимир Путин у свом обраћању Федералној скупштини позвао бизнисмене да се врате под руску јурисдикцију. Затим је у марту 2014. Министарство финансија припремило предлог закона о тзв. контролисаним страним компанијама [страним компанијама у којима су руски грађани власници дела акција - прим. прев.]. Према овом документу, сва физичка и правна лица која контролишу најмање 10% оф-шор компаније дужна су да руском буџету уплате порез на добит по стопи од 20%. Осим тога, сви власници најмање 1% капитала у таквим компанијама обавезни су да о томе обавесте пореске органе. Међутим, представници крупног бизниса који оф-шор компаније користе, између осталог, и за добијање страних кредита, изјаснили су се против овог предлога закона. Зато је нацрт закона измењен и сада се он односи само на власнике контролног пакета акција оф-шор компанија. У документ је такође унесена одредба о привременој пореској амнестији.

Према речима заменика руководиоца одељења за пореску праксу адвокатске канцеларије „Јегоров, Пугински, Афанасјев и партнери“ Марка Ровинског, многи предузетници у Русији активно користе оф-шор зоне, између осталог и у циљу избегавања пореских обавеза. Основна тешкоћа настаје у случају када држава не може да утврди ко је власник компаније која је регистрована у оф-шор зони, а која фактички управља стратешком активом. Тако је крајем јуна 2014. главни железнички оператер Русије, компанија „Руске железнице“, на јавном конкурсу изабрала извођача радова за реконструкцију неколико деоница Бајкалско-амурске и Транссибирске магистрале – железничких пруга које пролазе кроз целу земљу и повезују Европу и Азију. Посао је за понуду од 43,7 милијарди рубаља (1,3 милијарде долара) добила компанија „Бамстројмеханизација“, која је уочи конкурса 86,5% својих акција продала кипарској оф-шор компанији „Sterema Limited“ и компанији „Heerden Holdings Ltd.“ са Британских Девичанских Острва. Притом није познато ко стоји иза ових оф-шор компанија.

Још карактеристичнији случај се догодио почетком 2011. Током истраге поводом терористичког напада на московском аеродрому „Домодедово“, у којем је погинуло 37 особа, федералне власти нису успеле да утврде ко је власник аеродрома. Испоставило се да највећи аеродром у Русији контролише оф-шор компанија „DME Airport Limited“. На саслушању је Валериј Коган, за кога се претпоставља да је сувласник аеродрома, одбио да наведе чак и сопствено име, позивајући се на члан 51. Устава Русије, који омогућава оптуженом да на суду не сведочи против себе (овај члан је аналоган Петом амандману Устава САД).

Општи контекст

Према речима Марка Ровинског, нова руска правила борбе са оф-шор компанијама у великој мери су заснована на међународном искуству, на пример, на искуству САД, Велике Британије, Немачке и других развијених пореских система. „Неопходност да се у САД уведу правила појавила се после Другог светског рата, када су високе пореске стопе у САД постале мотив компанијама да пређу у друге зоне јурисдикције. У САД се 1962. појавио појам „controlled foreign corporation“ (CFC), који се односи на сваку компанију у којој преко 50% капитала контролишу америчка физичка лица или предузећа“, објашњава овај стручњак. Према његовим речима, термин „контролисане стране компаније“, који се користи у Русији, у суштини је дослован превод америчког израза. Међутим, како наводи водећи правник компаније „Пепељајев груп“ Петар Попов, увођење ових правила ни у САД ни у Великој Британији није решило проблем одлива добити у оф-шор зоне.

„Све у свему, ‘деофшоризација’ у Русији треба да донесе известан прилив средстава буџету. Међутим, потребно је увођење неких стимулативних мера, међу које се може убројати и пореска амнестија за капитал који се враћа у Русију“, каже Марк Ровински.

Поред тога, по његовим речима, ‘деофшоризација’ не би требало да буде апсолутна. Петар Попов нас ради поређења подсећа да је у САД својевремено уз учешће Барака Обаме припремљен прилично ригорозан предлог закона о „деофшоризацији“. Према овом предлогу, амерички порески обвезник је проглашен за лице које контролише неку оф-шор компанију, ако је са том компанијом дошао у било какав однос, па и ако је од ње добио кредит. Међутим, овај документ на крају није усвојен.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“