Шта је постигла Русија на Самиту БРИКС-а у Бразилу

Следећи самит БРИКС-а одржаће се 9. и 10. јула 2015. у руском граду Уфи.Извор: AP.

Следећи самит БРИКС-а одржаће се 9. и 10. јула 2015. у руском граду Уфи.Извор: AP.

На Самиту БРИКС-а одржаном у Бразилу донето је неколико важних одлука, међу којима и одлука о оснивању нове Развојне банке и заједничког монетарног фонда који ће бити пандан ММФ-у. Како је на Самиту изјавио руски председник Владимир Путин, ови пројекти обезбедиће независност земаља БРИКС-а од финансијске политике западних држава.

Главне одлуке

Централни догађај Самита БРИКС-а било је оснивање заједничког фонда девизних резерви, пандана ММФ-у, са укупним капиталом од 100 милијарди долара, који би чланице БРИКС-а требало да заштити у случају да им се догоди изненадан губитак ликвидности. Иако је Русија желела да седиште фонда буде на њеној територији, на Самиту је одлучено да ће се оно налазити у Шангају. „То што ће се нови фонд, пандан ММФ-у, налазити у Кини, није неочекивано, јер ће учешће НР Кине у капиталу фонда бити 41%, док је руско учешће само 18%“, објаснио је за „Руску реч“ заменик руководиоца Одељења за управљање пројектима и програмима Института за државну администрацију и управљање Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) Роман Андрејешчев. Бразил и Индија учествоваће у фонду са по 18% капитала, а Јужноафричка Република са 5%. У случају да нека од страна доживи дефицит ликвидности, моћи ће да искористи средства из овог фонда.

Иако је Русија желела да седиште фонда буде на њеној територији, на Самиту је одлучено да ће се оно налазити у Шангају.

Осим о фонду, стране су постигле договор и о формирању Развојне банке БРИКС-а, која ће финансирати инфраструктурне пројекте ван територије земаља чланица. Како је на Самиту изјавио руски председник Владимир Путин, Развојна банка БРИКС-а и заједнички фонд условних девизних резерви обезбедиће независност земаља учесница Самита од финансијске политике западних држава. Према његовим речима, ове институције ће смањити зависност земаља БРИКС-а од финансијске политике „западних моћника“.

Владимир Путин је апеловао на чланице БРИКС-а да у условима заоштравања међународне конкуренције унапреде међусобну трговинску и инвестициону сарадњу. Са своје стране Русија је припремила укупно 37 пројеката у различитим областима од високих технологија до хуманитарне сфере. Између осталог, предложила је оснивање Енергетске асоцијације БРИКС-а, као и могућност да се у оквиру ове асоцијације оснују Резервна банка горива и Институт за енергетску политику БРИКС-а. Међутим, детаљи ових пројеката засада нису познати.

Уочи сусрета лидера потписани су и други документи, на пример, о сарадњи у сфери кредитирања извоза и осигурања извозних кредита земаља БРИКС-а. „Међу резултатима бразилског Самита можемо издвојити потписивање акционог плана развоја трговинско-економске сарадње Русије и Бразила. Стране су се договориле да у средњорочној перспективи робна размена треба до достигне вредност од 10 милијарди долара“, наводи водећи аналитичар инвестиционе компаније „Wild Bear Capital“ Виктор Неустројев. Међутим, према његовим речима, није сасвим јасно на који начин је планирано да се робна размена повећа. Потписивање овог документа руским компанијама ће по свој прилици омогућити да се брже интегришу у економију Бразила. Између осталог, можда су у питању заједнички пројекти у сфери индустрије нафте и гаса. Осим тога, компанија „Руске железнице“ планира да се ангажује у изградњи железничких пруга у Бразилу.

Укупан ефекат

Међутим, по мишљењу неких стручњака, Самит засад није донео суштинске економске резултате. „Треба бити реалан: засада је БРИКС платформа за размену мишљења, клуб за заједничка интересовања“, каже Роман Андрејешчев. Према његовим речима, БРИКС временом може постати пуновредна међународна организација: Русија у то улаже снаге, али не ради се о брзом процесу. Како истиче овај стручњак, тек када БРИКС дефинитивно учврсти статус међународне организације, може се говорити о користи коју ћу руске компаније имати од оваквих Самита.

„Актуелна посета председника Путина Латинској Америци је покушај да се ублаже негативне последице западних санкција по домаћу економију и да се сарадња преоријентише на латиноамерички регион“, сматра аналитичар Ревизорско-консултантске компаније „Градијент Алфа“ Јегор Двињанин. Према његовим речима, Русија земљама чланицама БРИКС-а и другим економијама у развоју предлаже да се удруже како би заједнички штитиле своје интересе у односу на САД и друге развијене земље. И судећи по свему, овај предлог неће остати без одговора. Конкретни економски споразуми, усвојени на сусрету лидера БРИКС-а, како истиче овај стручњак, имају задатак да покажу свету да пријатељски односи у оквиру ове организације нису само празна прича. „Засад су то више ‘изјаве о намерама’ и још је рано говорити о реалним пројектима“, додаје овај стручњак. Према његовим речима, на Самиту је ипак постигнут напредак и БРИКС би реално могао да постане центар око кога ће се окупити сви они који су незадовољни политиком САД и развијених земаља.

Вреди скренути пажњу на то да ће се следећи самит одржати 9. и 10. јула 2015. у руском граду Уфи (1350 km од Москве). Владимир Путин је обећао да ће руске власти као организатори овог самита узети у обзир приоритете који су одређени за време бразилског председавања БРИКС-ом.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“