Куповином хрватске компаније INA „Гаспром“ помаже „Јужном току“

Извор: Getty Images / Fotobank.

Извор: Getty Images / Fotobank.

„Гаспром њефт“, фирма-ћерка руског гиганта „Гаспрома“, постигла је договор о куповини деоница мађарске компаније MOL у хрватској нафтној компанији INA, јављају хрватски медији. По мишљењу руских експерата, ова трансакција ће помоћи пројекту гасовода „Јужни ток“, а уједно ће омогућити Хрватској да повећа експлоатацију и прераду нафте.

Сврха куповине

Средином јула је шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер у оквиру своје посете Загребу разговарао са хрватским председником Ивом Јосиповићем и премијером Зораном Милановићем. Према информацијама агенције „Bloomberg“, разговор се тицао могуће изградње огранка гасовода „Јужни ток“ у Хрватској, као и учешћа „Гаспрома“ на тендеру за индустријализацију нових налазишта. Поред тога, хрватски „Нови лист“ јавља да је уједно постигнут договор о уласку „Гаспромове“ фирме-ћерке „Гаспром њефт“ у капитал хрватске компаније INA.

„Мађарска нафтна компанија MOL још у новембру 2013. изразила је жељу да прода својих 49,1% капитала у хрватској нафтној компанији INA. ‘Гаспром’ је званично заинтересован за експлоатацију нафте и гаса у хрватском делу јадранског шелфа и у континенталном делу земље“, објашњава Вадим Ведјорњиков, заменик директора одељења за аналитику и менаџмент ризика инвестиционе компаније UFS. По његовим речима, куповина 49,1% хрватске државне нафтне компаније (влади Хрватске припада 44,84%, а остало приватним инвеститорима) повећава вероватноћу успешне реализације „Јужног тока“. Како истиче експерт, садашња траса гасовода „Јужни ток“ подразумева да он из Србије излази на територију Мађарске и даље иде у Аустрију. Међутим, тако велики удео „Гаспрома“ у хрватској компанији INA може утицати да се територија пласмана гаса прошири, па чак и да се изгради алтернативна траса гасовода преко територије Хрватске, уколико буде неких проблема са реализацијом пројекта преко Мађарске.

„Гаспром“ је током прве половине 2014. испоручио Хрватској 45% више гаса него током целе 2013, тј. око 0,34 милијарде кубних метара, а у септембру 2013. компаније „Гаспром“ и „ЛНГ Хрватска“ постигле су договор о реализацији пројеката коришћења природног гаса као моторног горива.

Русија и Хрватска су у марту 2010. већ потписале међувладин споразум који предвиђа укључивање Хрватске у пројекат. „Јужни ток“ подразумева изградњу гасовода капацитета 63 милијарде кубних метара гаса до земаља Јужне и Централне Европе. Први кубни метри гаса „Јужним током“ ће кренути крајем 2015, а пун капацитет гасовода биће остварен до 2018. Треба рећи да је „Гаспром“ током прве половине 2014. испоручио Хрватској 45% више гаса него током целе 2013, тј. око 0,34 милијарде кубних метара, а у септембру 2013. компаније „Гаспром“ и „ЛНГ Хрватска“ постигле су договор о реализацији пројеката коришћења природног гаса као моторног горива.

Свима се исплати

Како објашњава аналитичар агенције „Инвесткафе“ Григориј Бирг, између компанија MOL и INA више пута су избијали конфликти, тако да би се продаја по повољној цени исплатила мађарској компанији, која би се на тај начин избавила од проблематичне активе. Хрватској највише смета уговор који Мађарима даје право да управљају компанијом INA. За тај уговор је бивши премијер Хрватске Иво Санадер осуђен на 10 година затвора, јер је суд сматрао да је Санадер за склапање тог споразума узео мито. У истом процесу је објављена потерница за Жолтом Хернадијем, садашњим шефом компаније MOL.

Други разлог трансакције је пад показатеља обеју поменутих компанија. „Прошла година је била веома тешка за мађарску компанију. Њен чисти приход је смањен за 86%“, каже Григориј Бирг. Према подацима компаније INA, експлоатација нафте у Хрватској 2013. је опала за 17%, а прерада нафте за 9%. Штавише, практично је замрзнута модернизација двеју рафинерија у Ријеци и Сиску чији је власник INA.

Са друге стране, „Гаспром њефт“ је погодан купац, с обзиром да се он активно развија на Балкану. Руска компанија је 2009. купила 51% српског НИС-а за 440 милиона евра, тако да она већ експлоатише нафту на Балкану и има две рафинерије капацитета 7,3 милиона тона годишње. Пред тога, „Гаспром њефт“ контролише мрежу од преко 330 бензинских пумпи и поседује мрежу од 55 бензинских пумпи под брендом „Гаспрома“ у Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској и Румунији. „Недавно се ‘Гаспром њефт’ заинтересовао и за добијање лиценце за геолошка испитивања и експлоатацију фосилног горива на шелфу Хрватске и у њеном копненом делу. Из свих тих разлога руска компанија је логичан и вероватан купац“, додаје Григориј Бирг. Хрватска је 2013. одлучила да објави тендер за вршење геолошких испитивања фосилних горива у њеном копненом делу. Ради учешћа на том тендеру „Гаспром њефт“ је исте године регистровао ћерку-компанију у Хрватској.

Додуше, учесници на тржишту претпостављају да куповина удела у компанији INA може бити осујећена. Водећи експерт менаџерске компаније „Финам Менаџмент“ Дмитриј Баранов подсећа да је раније у јавности било речи о томе да у низ хрватских закона могу бити унете допуне о забрани продаје акција компаније INA инвеститорима који нису из земаља-чланица Европске уније. „У том случају руске компаније не би могле да откупе те акције после уношења измена у законе“, упозорава експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“