Зашто САД кажњавају руске оружаре

Списак руских компанија које су под ударом санкција Стејт департмента и Министарства финансија САД не мења се из године у годину. Извор: РИА „Новости“.

Списак руских компанија које су под ударом санкција Стејт департмента и Министарства финансија САД не мења се из године у годину. Извор: РИА „Новости“.

Министарство финансија САД укључује у списак санкција највећа руска предузећа за производњу оружја. Ипак, по речима руских експерата, прекид сарадње може озбиљно да удари по америчким клијентима: своје производе у САД испоручује чак и концерн „Калашњиков“.

Аутомати и ракете

На списку санкција нашао се и водећи руски војни бренд „Калашњиков“. Јануара 2014, још пре заоштравања односа између Русије и САД у вези са украјинском кризом, руска компанија је потписала ексклузивни уговор за испоруку ватреног оружја у САД и Канаду. Извоз оружја руског концерна у ове земље процењује се на 80 до 200 хиљада комада годишње. У Сједињене Државе се под марком Izhmash испоручују пре свега спортске пушке, ловачки карабини и сачмаре, међу њима и пушка „Сајга“ за полицијске јединице. У концерну „Калашњиков“ кажу да су испоруке у САД с аспекта бренда ствар престижа. Осим у САД, концерн испоручује своје производе у 27 земаља, међу којима су Велика Британија, Италија, Немачка и Норвешка.

НПО „Базалт“, НПО „Машиностројенија“, „Пројектантски биро машина алатљика“ - предузећа која су ушла у списак санкција - познати су по испорукама руског наоружања у Сирију. Прва фирма производи противтенковске мобилне комплексе, а НПО „Машиностројенија“ је Дамаску испоручило мобилне обалске ракетне системе „Бастион“ са надзвучним крстарећим ракетама „Јахонт“. А „Пројектантски биро машина алатљика“ је у Сирију испоручивао противавионске ракетно-топовске системе „Панцир-С1“.

Осим у САД, концерн „Калашњиков“ испоручује своје производе у 27 земаља, међу којима су Велика Британија, Италија, Немачка и Норвешка.

Професор Академије војних наука Вадим Козјулин у америчким санкцијама не види реалну политику. „Москва не учествује у догађајима у Украјини, а у ситуацији око Сирије такође се ограничавала на политичке мере“, каже он. По његовом мишљењу, одлука Министарства финансија САД је заснована искључиво на економским мотивима. Према подацима Стокхолмског института за стратешка истраживања (SIPRI), Русија заузима друго место у свету по обиму извоза наоружања и војне технике. Према резултатима за 2013. вредност извозних продаја наоружања и војне технике износила је 13,2 милијарде долара. А почетком фебруара 2014. пакет извозних наруџбина за руске производе војне намене достигао је 40 милијарди долара. Притом Москва активно осваја нова тржишта која су раније у потпуности била оријентисана на САД, као што је Латинска Америка. Тако су последњих година Венецуела и Бразил постали стратешки партнери у области војно-техничке сарадње са Русијом, исто као што су Кина, Индија и Алжир.

Титанијум и мотори

По речима Вадима Козјулина, списак руских компанија које су под ударом санкција Стејт департмента и Министарства финансија САД не мења се из године у годину: концерн „Калашњиков“, корпорација „Уралвагонзавод“, државни одбрамбени концерн „Алмаз-Антеј“, НПО „Базалт“ (у саставу корпорације „Ростех“), „Концерн Радио-електронске технологије“, концерн „Созвездије“, НПО „Машиностројенија“, „Пројектантски биро машина алатљика“. Например, САД су током 2006. увеле санкције против „Рособоронекспорта“ и компаније „Сухој“ због сарадње са Ираном и Венецуелом. Тада је Москва Техерану испоручила противавионске ракетне системе „Тор“. А „Сухој“ је Каракасу продао 24 ловца Су-30МК2. Али, пола године касније санкције су биле укинуте. Нарочито када се испоставило да амерички Boeing купује 40% титанијума који је потребан за производњу најновијег авиона Boeing 787 од ВСМПО-Ависма који се налази под контролом „Ростеха“ (потчињен је и „Рособоронекспорту“). Ситуација је успешно решена током личног сусрета шефа америчког авионског гиганта са Владимиром Путином у Москви. Уочи увођења нових санкција, током одржавања авио-космичког салона Farnborough International Airshow 2014. шеф компаније је пожурио да предухитри ситуацију, изјавивши да Boeing тражи замену за руски титанијум, премда „не би желео да га се одрекне“. У периоду 2013-2018. реализација уговора са компанијом Boeing корпорацији ВСМПО-Ависма треба да донесе 1,5-2 милијарде долара. Не зна се колико ће Boeing изгубити од прекида сарадње.

У контексту отежаних односа са компанијом Boeing, корпорација ВСПО-Ависма је проширила сарадњу са другим партнером. То је европски Airbus који такође купује руски титанијум за своје авионе. Према новом уговору, руска компанија ће бити испоручилац пресованих плоча и бочних панела за моторе најновијих путничких авиона А320neo. Авион А320neo (New Engine Option) представља усавршену верзију авиона из фамилије А320 са новим мотором. За авионе су предвиђена два типа: европски CFM International LEAP-X и амерички Pratt & Whitney PW1100G. Притом се мотор PW1100G не испоручује само за европски перспективни путнички авион, већ и за руски авион МС-21. Руска корпорација „Иркут“, која развија МС-21, не прави само путнички авион, већ је и делимично финансирала прављење мотора PW1100G. Према речима Михаила Погосјана, директора Уједињене компаније за производњу авиона (ОАК), за овај авион има већ 180 прелиминарних наруџбина (читаво тржиште се процењује на хиљаду апарата). У овој ситуацији је заменик минстра индустрије и трговине Јуриј Сљусар већ изјавио да ће Русија ствар предати суду у случају да испоруке мотора буду онемогућене.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“