Цена прекида сарадње са украјинским одбрамбеним сектором

Ракетни комплекс „Топољ РТ-2ПМ“ (по класификацији НАТО-а SS-25). Извор: РИА „Новости“.

Ракетни комплекс „Топољ РТ-2ПМ“ (по класификацији НАТО-а SS-25). Извор: РИА „Новости“.

Русија ће потрошити 945 милиона долара како би компензовала негативне последице прекида сарадње са одбрамбеном индустријом Украјине, израчунали су сарадници Федералне космичке агенције „Роскосмос“. Ова средства ће омогућити да се успостави производња компоненти које је Русија досад куповала у Украјини, међу којима су и делови за интерконтиненталне балистичке ракете.

Величина проблема

Специјална радна група, формирана у оквиру руске Федералне космичке агенције „Роскосмос“, израчунала је колико ће Русију коштати прекид сарадње са украјинским предузећима одбрамбеног сектора, преносе руске федералне пословне новине „Комерсант“. Према подацима овог листа, додатни трошкови ће до 2018. износити 33 милијарде рубаља (945 милиона долара), при чему ће само током 2014. на ове потребе бити утрошено 3,54 милијарде рубаља (101 милион долара). Средства ће бити издвојена у оквиру већ постојећих руских програма. На пример, већи део средстава – преко 23 милијарде рубаља (655 милиона долара) - биће издвојен из федералног наменског програма „Развој одбрамбене индустрије РФ у периоду 2011-2020“. Средином јуна 2014. председник Украјине Петар Порошенко је забранио сваки облик сарадње са Русијом у сфери одбрамбеног сектора. Реагујући на овај потез, потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин, који је одговоран за програм наоружања Русије, изјавио је да је план замене увоза домаћом производњом већ спреман. Међутим, све донедавно нису били познати вредност и обим неопходних радова.

Стручњаци тврде да ће руска предузећа морати да обнове праксу која је постојала у Совјетском Савезу. „У СССР-у су некада функционисали такозвани заменици. Ако би једно предузеће повећало производњу, друго би је смањило. Сва предузећа одбрамбене индустрије су се делила на два типа: основна и предузећа за производњу компоненти. Постојала је идеја о стварању стабилности и о избегавању коришћења сувишних капацитета“, објаснио је за „Руску реч“ професор Алексеј Скопин, шеф катедре за регионалну економију и економску географију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“. Међутим, према његовим речима, данас у Русији или уопште не постоје аналогна предузећа која могу да производе компоненте за руске ракете, као што је то чинила Украјина, или су у постојећим предузећима одговарајућа постројења смањена. „Све се заснивало на стабилним односима између две земље и нико није очекивао да ће се ситуација развити у овом правцу“, каже стручњак.

Део стратегије

Украјински производи чине око 4,4% руског увоза у војном сектору, наводи се у истраживању британског Краљевског института за одбрамбене и безбедносне студије (RUSI). Међутим, око 30% укупне количине ове робе чине кључне компоненте за интерконтиненталне балистичке ракете SS-18. „Кијев и Москва су повукли велики број потеза којима су разорили некада обострано повољну сарадњу. За Русију је посебно критичан прекид сарадње у сфери управљања интерконтиненталним балистичким ракетама SS-18 Satan и SS-25“, објаснио је за „Руску реч“ директор Института за стратешке процене Александар Коновалов. Према његовим речима, ове ракете су пројектоване и произведене у руским предузећима, али њихови системи за навођење се производе у Харкову, на истоку Украјине (470 km од Кијева). Поред тога, компоненте за балистичке ракете производила је и фабрика „Јужмаш“ из украјинског Дњепропетровска (480 km од Кијева).

„Сервисни тимови у украјинској фабрици редовно су спроводили стручна тестирања руских ракета. У случају да ракети истекне рок експлоатације или ако јој је потребна нека дорада, сарадници фабрике би је задржали и обавили све неопходне сервисне процедуре. Постојао је разрађен механизам рада. Сада ћемо многе процедуре морати да успоставимо од нуле“, додаје Александар Коновалов. Осим тога, према речима овог стручњака, руска предузећа одбрамбене индустрије раде на пројектовању нове тешке ракете на течно гориво, која треба да замени „Сатану“. „Од почетака је планирано да се пројекат нове ракете развија заједно са Украјином. Много једноставније би било да радимо заједно и да неку од компоненти наручујемо из Харкова. Сада ћемо све морати да урадимо самостално“, каже Коновалов.

Нови програм у одбрамбеној индустрији део је свеобухватне стратегије замене увоза домаћом производњом. У априлу 2014. руски председник Владимир Путин је изјавио да је „Русија и по финансијским параметрима и по техничком нивоу развоја у стању да реализује замену увоза домаћом производњом“. Према речима шефа државе, за то ће бити потребне највише две и по године. Нова стратегија, додао је председник, „не захтева ревизију државног програма набавке наоружања“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“