Руски бизнис се ослобађа долара

Према речима руских експерата, да ли ће конвертовање новца у азијске валуте постати свеобухватна тенденција зависи од тога колико далеко је Запад спреман да иде у увођењу санкција руској привреди. Извор: Shutterstock / Legion-Media.

Према речима руских експерата, да ли ће конвертовање новца у азијске валуте постати свеобухватна тенденција зависи од тога колико далеко је Запад спреман да иде у увођењу санкција руској привреди. Извор: Shutterstock / Legion-Media.

Увођење санкција Русији од стране Запада приморава велике компаније да се осигурају од ризика везаног за немогућност вршења операција са америчким доларима и зато прелазе на другу валуту. Као алтернатива су изабрани хонгконшки долар и кинески јуан.

У контексту санкција које је Европска унија увела руским државним банкама сазнало се да су компанија „Мегафон“ као највећи руски оператер мобилне телефоније и рударско-металуршка компанија „Нориљски никл“ пренеле део својих слободних средстава у хонгконшке доларе.

Како су рекли представници „Мегафона“, компанија је разместила средства у кинеске банке да би поједноставила трансакције са кинеском компанијом „Huawei“ (главни добављач опреме за „Мегафонову“ мрежу), „а такође да би ограничила ризике везане за могуће потешкоће у раду са европским банкама“. На крају другог квартала „Мегафон“ је у банкарским депозитима имао 3 милијарде рубаља, а сада је 40% депозита конвертовано у хонгконшку валуту, док је 60% и даље у рубљама.

Компаније се вероватно плаше да се ситуација са санкцијама може још погоршати и у најгорем случају могу страдати рачуни руских компанија у западним банкама. Руске компаније и иначе могу да се нађу у ситуацији када ниједна банка на Западу неће са њима сарађивати.

Иља Балакирјов, UFS

Слично је поступио „Нориљски никл“. Он је такође конвертовао део слободних новчаних средстава у хонгконшке доларе, јавља агенција „Инерфакс“. То је учињено ради диверзификације девизних резерви и смањења ризика, а и да би се у будућности трансакције на азијском тржишту могле вршити у локалној валути, рекао је извор близак компанији и подсетио да „Нориљски никл“ управо сада тражи суинвеститоре за пројекат развоја Бистринског сепарационог комбината (300 km од руско-кинеске границе), за чије је пуштање у погон потребна милијарда долара. Поред тога, сам „Нориљски никл“ извози у Кину трећину своје производње никла, паладијума и бакра.

Могуће су, међутим, и друге варијанте. На пример, Уједињена корпорација за бродоградњу, која је такође под санкцијама, размишља о варијанти са кинеским јуаном.

Директор Уједињене корпорације за бродоградњу Алексеј Рахманов пре неки дан је за „Комерсант“ изјавио да ће корпорација „за потребе тржишне сарадње“ морати да тражи алтернативну валуту и да јој „предлог да користи јуан не изгледа као фантазија“. Међутим, како објашњавају поменути извори, засада не постоје проблеми са новчаним трансанкцијама ни у једној валути, па ни у доларима.

„По нашем мишљењу, то засада изгледа више као политички корак“, изјавио је за „Руску реч“ Иља Балакирјев, главни аналитичар инвестиционе компаније UFS. „Компаније се вероватно плаше да се ситуација са санкцијама може још погоршати и у најгорем случају могу страдати рачуни руских компанија у западним банкама. Руске компаније и иначе могу да се нађу у ситуацији када ниједна банка на Западу неће са њима сарађивати“, објаснио је он.

Зашто баш кинеска валута?

Последњих година је курс јуана релативно стабилан, али он фактички може бити измењен вољом Народне банке Кине као његовог регулатора. При томе Кини одговара када је јуан јефтин, а његов курс по паритету куповне моћи неколико пута мањи од реалног.

Хонгконшки долар је за последњих 30 година био чврсто везан за амерички долар. То је фактички његов потпуни еквивалент који подразумева практично исте девизне ризике. „Ако је компанијама потребна валута која би била ‘као долар, али није долар’, онда је то добар избор, јер је опрезан у економском смислу и уједно је политички прихватљив“, истакао је Балакирјев. То је конвертибилна валута, која може слободно да се користи у међународним трансакцијама.

Кинески јуан је, напротив, валута чијим курсом управља Народна банка Кине и везује га за „корпу валута“. Последњих година је курс јуана релативно стабилан, али он фактички може бити измењен вољом Народне банке као његовог регулатора. При томе Кини одговара када је јуан јефтин, а његов курс по паритету куповне моћи неколико пута мањи од реалног. „Очекује се да ће јуан у средњорочној перспективи јачати. Пренос новца у јуан може бити начин да се заради на динамици промене курса, али и могућност да се поједноставе трансакције приликом извоза у Кину. Тиме се, међутим, повећава ризик, јер је та валута у потпуности под контролом кинеске стране и није конвертибилна“, објаснио је за „Руску реч“ аналитичар UFS.

Да ли ће конвертовање новца у азијске валуте постати свеобухватна тенденција зависи од тога колико далеко је Запад спреман да иде у увођењу санкција руској привреди, резимирају консултовани експерти. Шире коришћење азијских валута делује као законита појава у контексту ширења трговинских односа са азијским земљама. У случају компанија које не раде са Азијом такво ширење може бити изазвано само политичким околностима, сматрају експерти. У најскорије време они очекују повећање удела рубље на рачунима руских компанија.

На основу података „Руске речи“ и материјала издања „Комерсант“ и „Ведомости“,

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском