Русија уводи царинске таксе за Украјину, Молдавију и Грузију

Русија је за Украјину највећи трговински партнер и било каква ограничења извоза робе од стране Русије довешће до пада бруто домаћег производа у Украјини. Извор: РИА „Новости“.

Русија је за Украјину највећи трговински партнер и било каква ограничења извоза робе од стране Русије довешће до пада бруто домаћег производа у Украјини. Извор: РИА „Новости“.

Русија је одлучила да уведе царинске таксе за земље које су са Европском унијом потписале Споразум о придруживању. Ради се о бившим републикама СССР-а Украјини, Молдавији и Грузији. Руске власти на овај начин желе да заштите унутрашње тржиште од европских производа који би на њега могли да доспеју путем поновног извоза из ових земаља. Мера се пре свега односи на сферу пољопривредне производње.

Суштина увођења царинских такси

Русија једнострано обуставља режим слободне трговине са Украјином, Молдавијом и Грузијом – земљама које су потписале Споразуме о придруживању са ЕУ. Законске предлоге о томе припремило је руско Министарство економског развоја. „На овај начин Русија жели да се заштити од могућег поновног извоза робе увезене из ЕУ са територије ових земаља, до чега може доћи након потписивања Споразума о придруживању“, каже аналитичар инвестиционог холдинга „Финам“ Антон Сороко.

Ради се о томе да се кључна компонента економског дела Споразума о придруживању односи на успостављање зоне слободне трговине, што значи укидање увозних царинских такси. Према речима директора Одељења за аналитику и управљање ризицима Инвестиционе компаније UFS Вадима Ведерникова, за Русију обустављање слободне трговине са овим земљама представља рационални одговор на претњу од бесцаринског увоза производа земаља ЕУ у Русију. „Фактор замене увоза домаћом производњом без сумње ће значити подршку за руске произвођаче у оним гранама привреде у којима увоз из Молдавије, Грузије и Украјине заузима значајан део домаћег тржишта“, објашњава овај стручњак.

Предлог Министарства економије предвиђа да за ове три земље буду уведене царинске таксе. Конкретно, нове мере ће се односити на 135 врста украјинских производа, међу којима су сви прехрамбени производи, укључујући свињетину, млечне производе и поврће. Ради поређења наводимо да су 2013. пољопривредни производи чинили 11,4% украјинског извоза за Русију. У просеку ће царинска такса за Украјину износити 15%. Према прорачунима руских пословних новина „Комерсант“, укупни губици украјинске стране ће достићи 200 милиона долара. На сличан начин ће деловати нови режим трговине са Молдавијом и Грузијом. На пример, царина на испоруке вина из Грузије износи 7,8%. „Обустављање режима слободне трговине не значи увек да ће моментално доћи до значајнијег пораста царинских такси. Главни притисак, наиме, вероватно неће проистећи из повећања трговинских баријера. Погоршање спољнотрговинских односа, при чему односи у другим сферама остају неизмењени, доводи до успоравања привредног раста свих земаља које у том процесу учествују“, објашњава аналитичар агенције „Инвесткафе“ Тимур Нигматулин.

Према речима Антона Сорока, ове промене се неће једнако одразити на све три земље. Као прво, Русија је за Украјину највећи трговински партнер и било каква ограничења извоза робе од стране Русије довешће до пада бруто домаћег производа у Украјини. „За Русију Украјина значи око 5% укупне спољнотрговинске размене, што је такође значајно, али је мање критично када се посматра стабилност целокупне економије“, објашњава овај стручњак. Према његовим речима, са Грузијом је ситуација нешто другачија. Око трећине њене спољне трговине односи се на земље чланице Заједнице независних држава, док је за Русију обим трговине са овом земљом безначајан, тако да се ради о занемарљивим ризицима. У периоду од јануара до јуна 2014. спољнотрговинска размена Грузије са Русијом је износила око 364 милиона долара, што чини 6,7% укупне спољнотрговинске размене ове земље. Међутим, за годину дана овај показатељ је порастао за 32,2%. Ради поређења наводимо да Немачка купује грузијску робу у вредности од само 250 милиона долара и да се у истом периоду обим ове размене повећао за само 4,6%.

Могућност избора

Како наводе у Министарству економије, нови предлози закона ће бити део јединственог реформисаног система трговине: Русија својим партнерима нуди могућност или да тргују под условима Светске трговинске организације, или у оквиру Царинске уније. Украјина, Молдавија и Грузија су одбиле да се прикључе Царинској унији, иако је Украјина за време Виктора Јануковича практично пристала да постане њен део. Царинска унија је основана 2009, када је на нивоу шефова држава и Влада донето и ратификовано око 40 међународних споразума. Унија је почела да функционише 2010. на територији Русије и Казахстана, а 2011. им се придружила и Белорусија. Након тога на границама између ових земаља је укинута царинска контрола, а роба се сада може царинити на било којој од три спољне границе Уније. У најскорије време је планирано да се Унији прикључе и неке друге републике бившег СССР-а, пре свега Јерменија и Киргистан.

Након што је председник Украјине Патар Порошенко крајем јуна 2014. потписао економски део Споразума о придруживању ЕУ, Русија је предложила да се повећа царина на увоз украјинских производа. Међутим, Белорусија и Казахстан нису подржали ову идеју. Русија је зато одлучила да је самостално реализује.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“