Чиме нове санкције ЕУ прете Русији?

Два списка

Нове европске санкције против Русије уведене су у две фазе. У првој фази 30. јула је објављен списак физичких и правних лица чија ће имовина у Европи бити замрзнута. На том списку се, по мишљењу чиновника Европске уније, налазе они који су одговорни за припајање Крима Русији. На списку се, између осталог, налази корпорација „Алмаз-Антеј“, која производи средства ПВО за заштиту полуострва, нискотарифна авио-компанија „Добролет“, која реализује јефтин авио-превоз од Москве до престонице Крима Симферопоља, као и „Руска национална комерцијална банка“, која је постала највећи играч на кримском финансијском тржишту. У другој фази увече 31. јула Европска унија је објавила други списак, на којем су се нашле компаније на које се односе „секторске“ санкције. Европским инвеститорима је, између осталог, забрањено да директно или индиректно обављају финансијске операције са хартијама од вредности и дужничким инструментима највећих руских државних банака: „Збербанке“, „Россељхозбанке“, ВТБ, „Гаспромбанке“ и „Вњешекономбанке“, као и да руским преузећима продају технологију потребну за подводну експлоатацију нафте. Забрана се односи и на продају опреме за нафтне бушотине, продају покретних торњева, нафтних дубинских пумпи, као и плутајућих нафтних платформи.

Стручњаци сматрају да је засада тешко проценити степен штете који ће руској економији нанети нове санкције. „Могућност налажења финансија на страним тржиштима је без сумње значајан аспект у економским односима, иако ниво дуга према бруто домаћем производу у Русији износи само 40%“, каже Дмитриј Беденков, руководилац Одељења за аналитику Инвестиционе компаније „Русс-Инвест“. Он сматра да овај показатељ указује на постојање унутрашњих резерви. Конкретно, укупан обим девизних резерви руске Централне банке је почетком августа 2014. достигао 480 милијарди долара. Међутим, према речима директора Одељења за аналитику и управљање ризицима Инвестиционе компаније UFS Вадима Ведерникова, нови талас санкција би могао да успори раст бруто домаћег производа због одлива капитала и смањења страних инвестиција. С друге стране, како истиче овај стручњак, услед замене увоза домаћом производњом почеће да расте удео домаће потражње. Према речима аналитичара агенције „Инвесткафе“ Тимура Нигматулина, током годину-две утицај санкција ће бити изражен у порасту цене зајмова за руске компаније. Између осталог, биће теже пласирати еврообвезнице, а у низу случајева чак и немогуће. То ће путем смањења инвестиција компанија у основни капитал довести до успоравања привредног раста економије Русије. „Постојећи ниво санкција ће у средњорочној перспективи, по мом мишљењу, успорити привредни раст Русије за око 0,3% годишње“, сматра овај стручњак.

Дугорочни утицај

За велике руске компаније цене зајмова у западним земљама и у Кини су приближно једнаке. На пример, компанија „Росњефт“ је за куповину удела у заједничком предузећу ТНК-ВР узела синдицирани кредит од западних банака са око 3% годишње камате, а сличан кредит код кинеских банака за испоруке нафте Кини коштао је такође 3% камате годишње. Поред тога, увођење санкција од стране ЕУ не односи се на швајцарске банке које могу да наставе да финансирају руске кредитне институције. Уосталом, како истиче аналитичар инвестиционог холдинга ФИНАМ Антон Сороко, величина највећег преосталог финансијског тржишта - азијског - не може се упоредити са америчким и европским. Зато ће се обим неопходних средстава која недостају вероватно у одређеној мери надокнађивати из извора Централне банке. „Санкције против ‘Збербанке’ додатно ће оптеретити Централну банку, зато што азијско тржиште зајмова у најближе годину-две неће бити у стању да преузме рефинансирање на тржиштима капитала САД и Европе“, слаже се Вадим Ведерников. Према прорачунима Централне банке, банке које су 2014. обухваћене санкцијама треба у току 2014. да обезбеде 6-7 милијарди долара капитала, а током 2015. 10-15 милијарди долара. Ове ресурсе може да им обезбеди Централна банка.

Много су озбиљније, сматрају стручњаци, санкције које се односе на ограничавање испорука Русији технологије потребне за добијање нафте на шелфу (подводни приобални појас), јер то значи да би руски пројекти експлоатације нафте на Арктику могли бити блокирани. Засада у Азији нису развијене технологије подводних нафтних бушотина, а у Русији њихов развој је тек у почетној фази. „Негативан утицај могу произвести тешкоће у увозу ових технологија. Међутим, још увек је рано за процене колико губитака то може донети, између осталог и за стратешки значајне пројекте у енергетској сфери“, каже Дмитриј Беденков.

Међутим, према речима стручњака, нове санкције се не односе на технологије за производњу течног гаса, тј. неће утицати на руске пројекте изградње фабрика за производњу ТПГ. Кључни партнер руске гасне компаније „Новатек“ у оквиру највећег пројекта „Јамал СПГ“ је француска компанија „Total“. Пројекат предвиђа изградњу фабрика за производњу течног природног гаса капацитета 16,5 милиона тона гаса годишње на северу Русије. Компанија „Total“ је већ изразила забринутост због нових санкција и чак је обуставила куповину акција „Новатека“, али у сваком случају и даље је кључни акционар руске компаније са 18% акција.

Росијскаја газета. Сва права задржана.