Може ли БРИКС-ов Давид да се носи са западним Голијатом?

Никада немојте да потцењујете противника. То би требало да постане један од основних принципа новоосноване Развојне банке БРИКС-а када почне са радом 2016. у Шангају.

Нова Развојна банка може одмах да крене пуном паром у оштру конкурентску борбу са „близанцима из Бретон Вудса“ иза којих стоје САД, али, ако се узме у обзир да Светска банка и Међународни монетарни фонд (ММФ) постоје скоро 70 година, јасно је да ће бити веома тешко да се истисну са водећих позиција у банкарском свету.

Прво, Светска банка има 223,2 милијарде долара уписаног капитала (уплаћеног и неуплаћеног) док је Развојна банка БРИКС-а почела са „скромних“ 50 милијарди долара, са планом да се тај износ постепено повећа на 100 милијарди. Али, ово су само бројке. Ако БРИКС то жели, или ако се појави потреба, капитал нове банке може још да се повећа.

Ипак, није новац највећа предност Светске банке, већ њено богато искуство. Са 188 земаља чланица она финансира различите пројекте по целом свету. А како је познато, искуство је нешто што се не стиче преко ноћи.

Алтернатива ММФ-у постаје реалност
Руска Влада је одобрила предлог споразума о оснивању стабилизационог заједничког фонда релативних девизних резерви Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике са укупним капиталом од 100 милијарди долара. Нова финансијска структура ће бити конкуренција Међународном монетарном фонду, а постоји могућност да ће се њено седиште налазити у Русији.

Јужноафрички консултант Александар О’Риордан верује да стварна снага Светске банке лежи у томе што је људи доживљавају као врло моћну и утицајну организацију. „У сфери међународних институција које се баве питањима развоја још увек не постоји конкурент Светској банци, неко ко је у стању да попут ње привуче најспособније људе, финансира највеће и најважније пројекте и да скоро свуда наметне свој утицај“, каже он.

„Једноставно, потражите на Интернету или научним часописима податке о некој теми – било да се ради о климатским променама или о питањима која се тичу раног развоја деце – и уверићете се да је Светска банка већ извршила анализу тог проблема и да има најпотпуније податке на основу којих могу да се направе препоруке за даље деловање“.

У Индији, на пример, готово сваки економски стручњак, консултант или државни службеник тежи да ради за Светску банку, првенствено у САД, док је Европа на другом месту листе жеља. Ако им то не успе, онда је и Индија прихватљива. У „близанцима из Бретон Вудса“ стално се жале на интензивно лобирање у бирократским круговима Њу Делхија које има за циљ да се неко запосли као извршни директор (регионални руководилац) у Светској банци.

Запослене у Светској банци националне владе дочекују широм раширених руку, али се листа привилегија овде не завршава. Осим плаћених трошкова смештаја, плата је астрономски висока, а ту је и право на ослобођење од плаћања пореза. Када уговор истекне, некадашњи службеник Светске банке највероватније ће брзо наћи добар посао у приватном сектору.

Сада вам је јасно о чему се ради – ко је радио за Светску банку, не мора више да брине за своју каријеру у области банкарства. Сицилијански мафијаши би рекли да су такви људи „као створени за наш бизнис.“

Борба с мафијом

Када су 1994. у Индији спровођене економске реформе, један виши економски саветник у Одељењу за економске послове Министарства финансија рекао је писцу ових редова како су бројни људи блиски Светској банци почели да се инфилтрирају у најважније секторе министарства.

Овај економски експерт додао је да је свако ко се противио прикривеном преузимању овог министарства од стране Светске банке дословно отеран.

Дакле, како Развојна банка БРИКС-а може да изађе на крај са оваквом мафијом? Прво, треба да се створе равноправни услови за игру – или забранити синекуре и легализовани паразитизам на које су навикли „мафијаши“ из Светске банке, или, с друге стране, обезбедити исте услове за економске стручњаке и консултанте који ће радити у Развојној банци БРИКС-а. У високом банкарском друштву, способни људи прилазе оној страни која им нуди зараду и привилегије. Ако Развојна банка БРИКС-а не обезбеди добре услове својим кадровима, завршиће као уточиште за оне који нису успели у Светској банци.

Али, ово је најлакше урадити. Прави изазов биће улагање у интелектуални капитал који треба да изнедри механизме за широкоопсежна истраживања и анализу пословне политике Развојне банке БРИКС-а. Већина чланица БРИКС-а су међу водећима на свету у бројним областима. Тако се Индија, Русија и Кина налазе на врху невеселе листе „извозника“ економских стручњака у САД. Пример Рагурама Раџана, који се вратио из Америке да би преузео позицију гувернера централне банке Индије, не треба да буде усамљен случај. Развојна банка БРИКС-а може да буде право место за такве људе.

Замена долара

Судећи по извештају Светске банке, пет земаља у које је ова институција пласирала највише кредита јесу Кина, Бразил, Турска, Индија и Индонезија. Амерички Савет за иностране односе наводи да су се Кина, Индија и Бразил код Светске банке задужили у износу од 66 милијарди долара – што је више од почетног капитала Развојне банке БРИКС-а.

Приликом доношења одлуке о оснивању нове банке, руски председник Владимир Путин представио је визију БРИКС-а: „Међународни финансијски систем... у великој мери зависи од америчког долара, тачније од монетарне и финансијске политике америчких власти. Чланице БРИКС-а желе то да промене“.

Међутим, иронија лежи у томе што је целокупни иницијални капитал новооснооване банке у америчким доларима. С друге стране, од капитала унетог у Светску банку само 10% је у овој валути, а остатак је уплаћен у валутама земаља чланица.

Наравно, ситуација ће се изменити порастом употребе валута чланица БРИКС-а, али овај процес треба убрзати.

Одговор на лажно представљање Запада

Према најновијим подацима Светске банке, крајем 2010. укупни спољни дуг земаља у развоју износио је 4 билиона долара. У извештају мреже европских невладиних организација „Еуродад“ (European Network on Debt and Development) објављеном јануара 2014. стоји да земље у развоју само за камате на европске кредите плаћају скоро 800 милиона долара годишње.

У суштини, западни систем кредитирања приморава земље у развоју да одложе улагање у друштвени развој, јер пре тога морају да се баве сервисирањем дугова.

Више о БРИКС-у

БРИКС мора да нађе одговор на лажно представљање Запада – односно Светске банке и ММФ – као борца против сиромаштва у свету. Не постоји назнака да они ишта чине у том правцу у земљама које им нису наклоњене. Штавише, раде све да униште привреде ових држава.

Џон Перкинс изнео је све ово на видело у свом интригантном делу „Исповести економског убице“. Перкинс открива да су америчке обавештајне службе ангажовале стотине консултаната попут њега са задатком да спроводе економско поробљавање неких земаља у развоју.

У Етиопији је приступ програмима Светске банке био онемогућен онима чија политичка опредељења нису била „одговарајућа“. Дужнички проблеми који су у више наврата задесили Аргентину представљају типичан пример како нека земља може упасти у замку, иако већ годинама отплаћује кредите.

Уколико Развојна банка БРИКС-а буде искрено водила рачуна о интересима својих клијената, то може да оконча „економски апартхејд“ који је Запад установио.

Сећате ли се празних полица у трговинама у некадашњим социјалистичким земљама? Биле су потпуна супротност у односу на супермаркете у капиталистичким државама, у којима је било изложено обиље робе. То је доказ да је постојање конкуренције добра ствар. И зато ће Развојна банка БРИКС-а самим својим постојањем онемогућити Светску банку и ММФ да се и даље безобзирно понашају према привредама земаља у развоју.

Росијскаја газета. Сва права задржана.