Зашто је Русији потребна иранска нафта?

„Меморандумом је предвиђено ширење трговинско-економске сарадње у сфери изградње и реконструкције производних капацитета, развоја електроинфраструктуре, нафтно-гасног система, али и испорука машина, опреме и робе широке потрошње“, објаснили су у Министарству енергетике РФ. У овом ресору су прецизирали да ће се о конкретним уговорима у оквирима назначених праваца разговарати 9-10. септембра у Техерану на заседању међувладине комисије РФ и Ирана (чији су копредседници Новак и Зангане).

Нафта у замену за робу

Ради се пре свега о куповини иранске нафте од стране Русије. Стране су првобитно помињале веома велики обим – до 25 милиона тона годишње, што представља отприлике четвртину укупне иранске производње нафте. Сада је, према подацима листа „Комерсант“, уговорен скромнији обим од 2,5-3 милиона тона годишње. Иран ће продавати нафту по нешто јефтинијој цени од „брента“. Вредност годишњег уговора могла би износити 2,35 милијарди долара.

Главни проблем сарадње у сфери нафте остаје проналажење варијанти реализације испорука које би биле могуће с обзиром на нафтни ембарго против Ирана који је на снази. Раније је разматрана шема испорука у Белорусију и Украјину, где руске компаније имају прерађивачке капацитете. Ипак, та варијанта је одбачена из политичких разлога. Сада се претпоставља да ће главни правци испорука бити Кина и потрошачи у Африци (вероватно Јужноафричка република).

Поред сирове нафте, Иран би Русији могао да испоручује „петрохемијске производе, цемент, тепихе, производе настале прерадом поврћа и воћа“, сматра амбасадор РФ у Техерану Леван Џагарјан. Иран намерава да искористи зараду за куповину производа и услуга од РФ. Како је изјавио амбасадор Ирана у Москви Мехди Санаи, Техеран је заинтересован за куповину руске механизације, шина, теретних камиона, метала и житарица.

Споразуми између двеју земаља подразумевају и учешће руских компанија у пројектима изградње и реконструкције електрана и електричних мрежа на територији Ирана. Према речима амбасадора, Техеран је заинтересован за учешће Русије у електрификацији своје железнице. Иран такође разматра могућност куповине неколико стотина мегавата електричне енергије од Русије. Поред тога, како каже амбасадор, Техеран би поздравио покретање заједничких пројеката изградње мини-рафинерија на територији Ирана и експлоатације налазишта гаса.

Санкције убрзале сарадњу са Ираном

Према проценама експерата, потписивање руско-иранског меморандума управо у овом тренутку умногоме је мотивисано заоштравањем односа између Русије и Запада. „Москва, која је уложила велике напоре у дипломатско решавање иранског нуклеарног питања, била је спремна да се суздржи од потеза који би могли изазвати оштру реакцију САД. Али ситуација се променила“, изјавио је за „Комерсант“ стручњак ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије) Андреј Баклицки и додао: „Русија је сада далеко мање расположена за ослушкивање препорука САД, а Иран, чији је значај за Запад нагло порастао због догађаја у Ираку и трагања за алтернативом руским фосилним горивима, добио је велику слободу за маневрисање. Поред тога, Москва је раније морала да узима у обзир претњу америчких санкција због кршења нафтног ембарга против Ирана, али сада, када су и против нафтног сектора РФ такође уведене санцкије, том фактору се придаје мањи значај.“

Као још један узрок убрзане реализације планова Москве према Техерану стручњаци виде и заоштравање борбе за иранско тржиште. Од краја прошле године, када је започет процес укидања санкција Ирану, у Техерану су већ боравиле репрезентативне бизнис-делегације из Кине, Велике Британије, Немачке, Француске, Италије, Аустрије, Шведске и низа других земаља. Такође, ових дана су „Reuters“ и „The Wall Street Journal“, позивајући се на изворе у немачким индустријским предузећима, пренели да би, услед ситуације око Украјине и увођења санкција Руској Федерацији од стране САД и ЕУ, немачки бизнис могао да преусмери своје инвестиције са руске економије на иранску. Немачка Трговинско-индустријска комора прогнозира да ће након даљег слабљења санкција против Техерана годишњи извоз Немачке у Иран достићи 10 милијарди евра (у 2013. износио је 1,85 милијарди евра).

Росијскаја газета. Сва права задржана.