Зашто је Русији потребна иранска нафта?

Према проценама експерата, потписивање руско-иранског меморандума управо у овом тренутку умногоме је мотивисано заоштравањем односа између Русије и Запада. Извор: AP.

Према проценама експерата, потписивање руско-иранског меморандума управо у овом тренутку умногоме је мотивисано заоштравањем односа између Русије и Запада. Извор: AP.

Русија и Иран потписали су Меморандум о узајамном разумевању на 5 година, којим је предвиђена нагла активизација економске сарадње. Овај документ полаже темеље за комплексну сарадњу у трговинско-нафтној сфери између две земље у вредности од више милијарди. Ипак, нису само руске компаније активне на иранском правцу – ту су и њихови конкуренти из других земаља, између осталог и западних.

„Меморандумом је предвиђено ширење трговинско-економске сарадње у сфери изградње и реконструкције производних капацитета, развоја електроинфраструктуре, нафтно-гасног система, али и испорука машина, опреме и робе широке потрошње“, објаснили су у Министарству енергетике РФ. У овом ресору су прецизирали да ће се о конкретним уговорима у оквирима назначених праваца разговарати 9-10. септембра у Техерану на заседању међувладине комисије РФ и Ирана (чији су копредседници Новак и Зангане).

Нафта у замену за робу

Ради се пре свега о куповини иранске нафте од стране Русије. Стране су првобитно помињале веома велики обим – до 25 милиона тона годишње, што представља отприлике четвртину укупне иранске производње нафте. Сада је, према подацима листа „Комерсант“, уговорен скромнији обим од 2,5-3 милиона тона годишње. Иран ће продавати нафту по нешто јефтинијој цени од „брента“. Вредност годишњег уговора могла би износити 2,35 милијарди долара.

Велики обим

Стручњаци сматрају да чак и 3 милиона тона годишње, то јест 1,5% производње Ирана, представља велики обим. Како је за „Руску реч“ објаснио аналитичар „Инвесткафеа“ Григориј Бирг, то је 10% од онога што Русија извози у земље азијско-тихоокеанског региона и 2% нафтног извоза наше земље у земље ЕУ. „То је велики обим за нафтно тржиште, нарочито уколико санкције против Русије убудуће буду негативно утицале на ниво домаће производње нафте“, сматра Григориј Бирг. Према речима овог стручњака, Русија може да поново извезе сирову нафту, може и да је прерађује и извози у облику нафтних деривата, а може и да је користи на унутрашњем тржишту.

Главни проблем сарадње у сфери нафте остаје проналажење варијанти реализације испорука које би биле могуће с обзиром на нафтни ембарго против Ирана који је на снази. Раније је разматрана шема испорука у Белорусију и Украјину, где руске компаније имају прерађивачке капацитете. Ипак, та варијанта је одбачена из политичких разлога. Сада се претпоставља да ће главни правци испорука бити Кина и потрошачи у Африци (вероватно Јужноафричка република).

Поред сирове нафте, Иран би Русији могао да испоручује „петрохемијске производе, цемент, тепихе, производе настале прерадом поврћа и воћа“, сматра амбасадор РФ у Техерану Леван Џагарјан. Иран намерава да искористи зараду за куповину производа и услуга од РФ. Како је изјавио амбасадор Ирана у Москви Мехди Санаи, Техеран је заинтересован за куповину руске механизације, шина, теретних камиона, метала и житарица.

Споразуми између двеју земаља подразумевају и учешће руских компанија у пројектима изградње и реконструкције електрана и електричних мрежа на територији Ирана. Према речима амбасадора, Техеран је заинтересован за учешће Русије у електрификацији своје железнице. Иран такође разматра могућност куповине неколико стотина мегавата електричне енергије од Русије. Поред тога, како каже амбасадор, Техеран би поздравио покретање заједничких пројеката изградње мини-рафинерија на територији Ирана и експлоатације налазишта гаса.

Санкције убрзале сарадњу са Ираном

Према проценама експерата, потписивање руско-иранског меморандума управо у овом тренутку умногоме је мотивисано заоштравањем односа између Русије и Запада. „Москва, која је уложила велике напоре у дипломатско решавање иранског нуклеарног питања, била је спремна да се суздржи од потеза који би могли изазвати оштру реакцију САД. Али ситуација се променила“, изјавио је за „Комерсант“ стручњак ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије) Андреј Баклицки и додао: „Русија је сада далеко мање расположена за ослушкивање препорука САД, а Иран, чији је значај за Запад нагло порастао због догађаја у Ираку и трагања за алтернативом руским фосилним горивима, добио је велику слободу за маневрисање. Поред тога, Москва је раније морала да узима у обзир претњу америчких санкција због кршења нафтног ембарга против Ирана, али сада, када су и против нафтног сектора РФ такође уведене санцкије, том фактору се придаје мањи значај.“

Као још један узрок убрзане реализације планова Москве према Техерану стручњаци виде и заоштравање борбе за иранско тржиште. Од краја прошле године, када је започет процес укидања санкција Ирану, у Техерану су већ боравиле репрезентативне бизнис-делегације из Кине, Велике Британије, Немачке, Француске, Италије, Аустрије, Шведске и низа других земаља. Такође, ових дана су „Reuters“ и „The Wall Street Journal“, позивајући се на изворе у немачким индустријским предузећима, пренели да би, услед ситуације око Украјине и увођења санкција Руској Федерацији од стране САД и ЕУ, немачки бизнис могао да преусмери своје инвестиције са руске економије на иранску. Немачка Трговинско-индустријска комора прогнозира да ће након даљег слабљења санкција против Техерана годишњи извоз Немачке у Иран достићи 10 милијарди евра (у 2013. износио је 1,85 милијарди евра).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“