Ембаргом против санкција: ко губи више?

Руски ембарго највише ће погодити земље ЕУ јер су оне главни извозници прехрамбених производа на руско тржиште. Извор: РИА „Новости“.

Руски ембарго највише ће погодити земље ЕУ јер су оне главни извозници прехрамбених производа на руско тржиште. Извор: РИА „Новости“.

Процењује се да ће земље Европске уније изгубити 12 милијарди евра због ембарга на прехрамбене производе који је Русија увела као одговор на санкције ЕУ. Забрана увоза односи се и на низ производа из САД, Канаде, Норвешке и Аустралије. Јапан се није нашао на црној листи иако је такође увео санкције Русији. Постоји могућност да ће неки страни извозници пронаћи начин да робу дистрибуирају упркос санкцијама. Осим тога, Русија ће се ослонити на домаћу производњу и преоријентисати се на увоз из Јужне Америке и Азије.

Ембарго ће бити на снази годину дана. У том периоду забрањен је увоз свих врста говеђег и свињског меса, живине и живинских производа, сухомеснатих производа и месних прерађевина, млека и млечних производа, укључујући и сиреве, рибе, поврћа и воћа, тартуфа и коштуњавог воћа.

Русија неће моћи моментално да надокнади домаћим намирницама. Уз правилну државну политику, за годину дана 15 до 20% производа обухваћених санкцијама може бити замењено домаћим производима.

Алексеј Скопин, НИУ ВШЕ

Руски ембарго највише ће погодити земље ЕУ јер су оне главни извозници прехрамбених производа на руско тржиште. Према подацима Института за комплексна стратешка истраживања (ИКСИ), Русија из Европе увози 31,5% меса, 42,6%млечних производа и 32% воћа и поврћа.

„Процењује се да ЕУ може изгубити чак 12 милијарди евра јер прехрамбени производи чине око 10% нашег целокупног извоза у Русију“, рекао је шеф делегације Европске уније у Москви Вигаудас Ушацкас у интервјуу радио станици „Говори Москва“. Ушацкас напомиње да је то оквирна процена, без анализе конкретних производа чији је увоз забрањен.

Експерти подсећају да руско тржиште доста зависи од увозне робе. Према подацима Федералне царинске службе (ФТС) РФ, током 2013. у РФ је увезено прехрамбених производа у вредности од 43,1 милијарду долара. Према подацима Института за комплексна стратешка истраживања (ИКСИ), РФ из иностранства увози 70% воћа и бобичастих плодова и око 50% сирева и млека у праху.

Последице ембарга пре свега ће осетити Летонија, Литванија, Пољска и Финска као велики извозници прехрамбених производа на руско тржиште. Например, Финска је на руско тржиште испоручивала 77% извозног сира, преко 70% маслаца и 47% смрзнуте рибе. Русији је намењено и 43% укупног извоза сухомеснатих производа из Летоније и Литваније. Пољска и Литванија су више од половине воћа и поврћа намењеног извозу слале на тржиште РФ.

У Немачкој, Италији, Великој Британији и Шпанији руске санкције ће утицати само на извоз појединих производа, сматрају стручњаци Института за комплексна стратешка истраживања. Рецимо, Шпанија у Русију извози 9%, а Италија 6% свог смрзнутог говеђег меса. Немачка на руско тржиште испоручује 6% извозног свињског меса и сувог воћа (статистика ИКСИ).

Када је реч о САД, Канади и Аустралији, Русија из ових земаља увози месо, рибу, поврће и тартуфе, али у знатно мањим количинама. Према подацима ФТС РФ за 2013, живинско месо увезено из САД чинило је свега 5,3% укупног руског увоза меса и месних производа. Количина живинског меса извезеног на руско тржиште чини 6% укупне извозне квоте САД.

Због ембарга све поменуте земље изгубиће једно од перспективних тржишта. Последице ембарга осетиће и грађани Русије.

Да ли ће рафови руских продавница остати празни?

Позивајући се на изворе у влади РФ, лист „Комерсант“ објашњава логику и рокове уведених санкција. Претпоставља се да ће Русија у наредних неколико месеци моћи да обезбеди стабилно снабдевање тржишта домаћим прехрамбеним производима. Томе ће помоћи и намера руске владе да подстакне куповину домаћих производа уместо увозних. Русија такође очекује да ће Светска трговинска организација (СТО) укинути нека од раније уведених ограничења јер РФ намерава да поштује одлуке њене арбитраже. Трговински спорови ће руским пољопривредницима дати времена да попуне празнине на домаћем и пробију се на нова слободна страна тржишта.


Чиме нове санкције ЕУ прете Русији?
Европска унија је званично објавила најновији списак санкција против Русије: активе и рачуни практично свих кримских предузећа у Европи ће бити замрзнути. Међутим, стручњаци сматрају да ће најозбиљније последице изазвати тзв. секторске санкције: државне банке неће моћи у Европи да добију дугорочне кредите, а нафтним компанијама ће бити онемогућена набавка технологије потребне за експлоатацију нафте на арктичком шелфу.

Међутим, експерти процењују да РФ неће моћи довољно брзо да повећа домаћу производњу и да ће зато морати да потражи нове стране добављаче. „Недостатак увозних прехрамбених производа Русија неће моћи моментално да надокнади домаћим намирницама. Уз правилну државну политику, за годину дана 15 до 20% производа обухваћених санкцијама може бити замењено домаћим производима. Дотле их Русија мора набављати из иностранства“, објаснио је за „Руску реч“ професор Алексеј Скопин, шеф катедре за регионалну економију и економску географију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.

Русија ће се највероватније окренути партнерима из Азије и Јужне Америке и тако проширити већ постојећу економску сарадњу.

„Рафови руских продавница ни у ком случају неће бити празни: Турска и земље Латинске Америке су спремне да у потпуности надокнаде недостатак прехрамбених производа из Европе. Једини проблем ће бити већи трошкови транспорта робе што ће неминовно утицати на цене. Осим тога, производи из поменутих земаља могу бити нешто лошијег квалитета од оних из Европе“, каже професор Скопин. По његовом мишљењу, цене пољопривредних производа могу порасти 5 до 10%.

Учесници тржишта за „Руску реч“ су такође потврдили да ће цене прехрамбених производа порасти. Представници малог бизниса очекују да ће, због могућег привременог дефицита, добављачи подићи цене не само страних него и домаћих прехрамбених производа.

Постоје и друге могућности. Прехрамбени производи из Европе на руско тржиште могу стизати преко трећих земаља и тако остати на рафовима руских продавница. Према речима Дмитрија Потапенка из „Management Development Group Inc.“, није искључено да ће прехрамбени производи из европских земаља и даље стизати у Русију преко чланица Царинске уније, Белорусије и Казахстана, које са Русијом имају бесцаринску границу а саме не учествују у ембаргу на западне прехрамбене производе.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“