Русија престигла Кину у златним резервама

Извор: Getty Images / Fotobank.

Извор: Getty Images / Fotobank.

Русија је за пола године купила 54 тоне злата, па је по укупном обиму златних резерви престигла Кину. Према мишљењу аналитичара, руска економија на тај начин смањује своју зависност од долара и евра, који чине већи део девизних резерви земље. Ипак, без обзира на то, злато чини око 10% укупног обима резерви.

Куповина злата

Русија је избила на шесто место у свету по златним резервама у свету. Укупни обим износи 1094,7 тона, наводи се у истраживању „World Gold Council“ (WGC). Тако је Русија успела да истисне Кину, чије су златне резерве остале да нивоу претходног квартала – 1054,1 тона.

„Разлози којима се руководи Централна банка Русије када повећава резерве злата сасвим су очигледни – руски регулатор смањује ризик од могућих санкција и диферсификује своје улоге“, каже Павел Симоненко, директор продаје у земљама Заједнице независних држава (ЗНД) „Dukascopy Bank SA“. Према његовим речима, због опасности од могућих санкција на девизне операције у доларима и еврима Централна банка ће наставити са диверсификацијом активе, па би удео злата у укупном обиму резерви већ до краја године могао да порасте на 15%. „Централна банка на тај начин жели да обезбеди резерве за случај да се полиитчка ситуација погорша, а поред тога злато је заштитна актива - у атмосфери све озбиљнијег ишчекивања другог таласа светске кризе улагање средстава у овакве инструменте чини се врло актуелним“, каже експерт.

Према подацима WGC, Русија је за пола године повећала своје резерве за 54 тоне – то је највећи пораст међу свим земљама. Поређења ради, Казахстан је за исто време купио 12 тона злата, Мексико је набавио 0,8 тона, а Филипини 0,2 тоне. С друге стране, лидери у златним резервама (САД, Немачка, Италија, Француска и Шпанија) нису куповали злато. Штавише, Немачка је продала 2,9 тона злата за пола године.

Због свега тога, према званичним подацима руске Централне банке, удео стране валуте у резервама смањен је са 90% на 87,5% за пола године. „Повећање златних резерви Русије је, по нашем мишљењу, повезано са променом структуре девизних резерви. РФ смањује обим улагања у америчке обвезнице, доларе и евре“, слаже се главни аналитичар UFS IC Алексеј Козлов. Према његовом мишљењу, у тренутку када Европска централна банка и Систем федералних резерви САД спроводе изузетно меку монетарну политику, то јест смањују вредност своје валуте, а геополитички ризик је на високом нивоу, логично је да се удео злата у девизним резервама повећава.

Општа тенденција

Процес [одустајања од америчке валуте у Русији] ће се наставити, а сасвим је вероватно да ће следећи корак руског регулатора бити постепено напуштање америчких државних обвезница.

Антон Сороко, ФИНАМ

Уопште узев, према речима експерата, тенденција пораста удела злата у девизним резервама земаља света појачава се током последњих година. „То је повезано са високом волатилношћу на девизним тржиштима и либералном кредитно-новчаном политиком која доминира у водећим земљама које емитују валуту“, каже Дмитриј Беденков, начелник аналитичког одељења ИК „Рус-Инвест“. Према његовим речима, у земљама у развоју са израженом извозном оријентацијом девизне резерве се састоје претежно од девизне активе. На пример, у Кини удео злата чини свега 1%, у Индији 7%, у Русији 10%, у Јапану 3%, у Саудијској Арабији 2%, а у Бразилу мање од 1%. „На другом крају се налазе земље у којима је удео злата велики или доминантан. На пример, у САД удео злата чини 72%, у Немачкој 68%, у Француској 65%“, објашњава Дмитриј Беденков. Зато је, према његовим речима, пораст златних резерви позитиван тренд са становишта веће диверсификације структуре резерви и њихове стабилности.

Осим повећања удела злата у структури резерви земаља у развоју стручњаци истичу општу преоријентацију руске економије са долара на алтернативне активе. „Процес одустајања од америчке валуте у Русији добија на снази – то се види и по политичким одлукама и по потезима највећих економских агената“, каже аналитичар инвестиционог холдинга ФИНАМ Антон Сороко. На пример, према његовим речима, руски мобилни оператер „Мегафон“ и највећи светски произвођач никла „Нориљски никл“ већ су пребацили своја оперативна средства у хонгконшки долар. „Тај процес ће се наставити, а сасвим је вероватно да ће следећи корак руског регулатора бити постепено напуштање америчких државних обвезница и прерасподела ослобођених средстава изван јурисдикције европских земаља“, претпоставља експерт. Ипак, према његовим речима, тај корак ће бити логичан само у случају да садашња криза у Украјини настави да се заоштрава, и да се односи између Русије и Европске уније не побољшају.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“