Русија престигла Кину у златним резервама

Куповина злата

Русија је избила на шесто место у свету по златним резервама у свету. Укупни обим износи 1094,7 тона, наводи се у истраживању „World Gold Council“ (WGC). Тако је Русија успела да истисне Кину, чије су златне резерве остале да нивоу претходног квартала – 1054,1 тона.

„Разлози којима се руководи Централна банка Русије када повећава резерве злата сасвим су очигледни – руски регулатор смањује ризик од могућих санкција и диферсификује своје улоге“, каже Павел Симоненко, директор продаје у земљама Заједнице независних држава (ЗНД) „Dukascopy Bank SA“. Према његовим речима, због опасности од могућих санкција на девизне операције у доларима и еврима Централна банка ће наставити са диверсификацијом активе, па би удео злата у укупном обиму резерви већ до краја године могао да порасте на 15%. „Централна банка на тај начин жели да обезбеди резерве за случај да се полиитчка ситуација погорша, а поред тога злато је заштитна актива - у атмосфери све озбиљнијег ишчекивања другог таласа светске кризе улагање средстава у овакве инструменте чини се врло актуелним“, каже експерт.

Русија улази у „златну тројку“
Русија је нагло повећала производњу злата и на крају године може потиснути САД са трећег места у свету по количини извађеног „сунчевог метала“. Експлоатационе резерве злата у Русији износе 12,5 хиљада тона (преко 11% светских резерви).

Према подацима WGC, Русија је за пола године повећала своје резерве за 54 тоне – то је највећи пораст међу свим земљама. Поређења ради, Казахстан је за исто време купио 12 тона злата, Мексико је набавио 0,8 тона, а Филипини 0,2 тоне. С друге стране, лидери у златним резервама (САД, Немачка, Италија, Француска и Шпанија) нису куповали злато. Штавише, Немачка је продала 2,9 тона злата за пола године.

Због свега тога, према званичним подацима руске Централне банке, удео стране валуте у резервама смањен је са 90% на 87,5% за пола године. „Повећање златних резерви Русије је, по нашем мишљењу, повезано са променом структуре девизних резерви. РФ смањује обим улагања у америчке обвезнице, доларе и евре“, слаже се главни аналитичар UFS IC Алексеј Козлов. Према његовом мишљењу, у тренутку када Европска централна банка и Систем федералних резерви САД спроводе изузетно меку монетарну политику, то јест смањују вредност своје валуте, а геополитички ризик је на високом нивоу, логично је да се удео злата у девизним резервама повећава.

Општа тенденција

Уопште узев, према речима експерата, тенденција пораста удела злата у девизним резервама земаља света појачава се током последњих година. „То је повезано са високом волатилношћу на девизним тржиштима и либералном кредитно-новчаном политиком која доминира у водећим земљама које емитују валуту“, каже Дмитриј Беденков, начелник аналитичког одељења ИК „Рус-Инвест“. Према његовим речима, у земљама у развоју са израженом извозном оријентацијом девизне резерве се састоје претежно од девизне активе. На пример, у Кини удео злата чини свега 1%, у Индији 7%, у Русији 10%, у Јапану 3%, у Саудијској Арабији 2%, а у Бразилу мање од 1%. „На другом крају се налазе земље у којима је удео злата велики или доминантан. На пример, у САД удео злата чини 72%, у Немачкој 68%, у Француској 65%“, објашњава Дмитриј Беденков. Зато је, према његовим речима, пораст златних резерви позитиван тренд са становишта веће диверсификације структуре резерви и њихове стабилности.

Осим повећања удела злата у структури резерви земаља у развоју стручњаци истичу општу преоријентацију руске економије са долара на алтернативне активе. „Процес одустајања од америчке валуте у Русији добија на снази – то се види и по политичким одлукама и по потезима највећих економских агената“, каже аналитичар инвестиционог холдинга ФИНАМ Антон Сороко. На пример, према његовим речима, руски мобилни оператер „Мегафон“ и највећи светски произвођач никла „Нориљски никл“ већ су пребацили своја оперативна средства у хонгконшки долар. „Тај процес ће се наставити, а сасвим је вероватно да ће следећи корак руског регулатора бити постепено напуштање америчких државних обвезница и прерасподела ослобођених средстава изван јурисдикције европских земаља“, претпоставља експерт. Ипак, према његовим речима, тај корак ће бити логичан само у случају да садашња криза у Украјини настави да се заоштрава, и да се односи између Русије и Европске уније не побољшају.

Росијскаја газета. Сва права задржана.