Цена повезивања Русије и Кине

У мирнодопским условима преоријентисање Русије на Исток вероватно би се одвијало спорије. Извор: AFP / East News.

У мирнодопским условима преоријентисање Русије на Исток вероватно би се одвијало спорије. Извор: AFP / East News.

Најновији догађаји у Европи само су убрзали зближавање Русије са Кином. Као највећи потрошач енергије на свету Кина је крајње привлачна за извознике енергената. Међутим, у дугорочнијој перспективи окретање Кини може да кошта Русију њене улоге самосталног играча у светској политици.

Почетак изградње гасовода „Снага Сибира“, изјава Владимира Путина да је Русија спремна да пусти кинеске инвеститоре у Ванкорско налазиште, спремност „Гаспрома“ да већ у новембру потпише споразум о извозу гаса у Кину тзв. западном маршрутом – све су то докази нове фазе у преоријентисању руских спољноекономских веза на Исток. Чињеница да је Русија укинула ранија политичка ограничења кинеским инвеститорима у погледу приступа експлоатацији нафте и гаса логична је последица конфронтације са Западом.

Важно је схватити да би Русија у сваком случају предузела већину поменутих корака. Кина је већ сада највећи потрошач енергије на свету, а њен бруто домаћи производ по глави становника још увек је за преко 50% мањи од руског. Дакле, Азија је будућност за извознике енергената, а Европа је већ прошлост, с обзиром на низак темпо њеног економског раста.

Међутим, у мирнодопским условима преоријентисање на Исток одвијало би се спорије и било би праћено сложеном политичком игром уз учешће ЕУ, САД и Јапана, а Русија би покушавала да сачува максималну слободу деловања, ограничавајући присуство кинеског капитала у свом енергетском сектору. Такво преоријентисање би имало другачији карактер и другачије последице.

Исфорсирана изградња скупих цевовода према Кини у комбинацији са дозвољавањем Кинезима да приступе стратешким сировинским активама не спада у домен економије, него у домен глобалне политике и стратегије.

Серија важних руско-кинеских енергетских споразума, који су већ потписани или ће бити потписани током ове године, уствари је ређање фигура пред почетак предстојећег великог окршаја у борби за нови светски поредак.

Стране ће бити везане скупом инфраструктуром цевовода, али то није једини моменат. У контексту раскида веза између Русије и Европе, као и погоршавања кинеско-америчких односа, очигледно предстоји брз развој руско-кинеске индустријске кооперације. Промениће се ланац логистике, тако да после украјинске кризе више неће бити могуће вратити везе са Европом на претходно стање.

Русија ће захваљујући сарадњи са Кином вероватно моћи знатно да смањи економске трошкове новог хладног рата против Запада. Међутим, у дугорочнијој перспективи то може да је кошта улоге самосталног играча у светској политици.

Руски текст на порталу slon.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“