Зашто Русија врши диверзификацију испорука гаса

Уговор о испорукама гаса Кини западном маршрутом биће потписан у оквиру Самита азијско-тихоокеанске сарадње (АТЕС) који ће се у новембру одржати у Пекингу, најавио је за време Међународног инвестиционог форума у Сочију министар енергетике Русије Александар Новак. Према речима министра, маршрута којом ће се испоручивати гас још увек је предмет преговора, али основна варијанта предвиђа гасовод преко Алтаја. Све у свему, руска делегација планира да потпише уговор за количину од 30 милијарди кубних метара гаса годишње на 30 година, иако је током преговора већ било речи о већим количинама, саопштио је синоћ председник Управног одбора „Гаспрома“ Алексеј Милер Владимиру Путину. Према његовим речима, ради се о 60 милијарди, па чак и 100 милијарди кубних метара. Ради поређења наводимо да је „Гаспром“ Европи испоручио 161,6 милијарди кубних метара гаса током 2013, од којих је 40 милијарди кубних метара отишло за Немачку, највећег потрошача руског гаса на старом континенту. Данас је управо руски гасни гигант највећи снабдевач гаса на европском тржишту и покрива преко четвртине укупне европске потрошње.

Ограничења за Европу

Европско тржиште је, уопште узев, и даље кључно тржиште за „Гаспром“. Количина гаса коју „Гаспром“ испоручује Европи чини око једне трећине његових укупних испорука и обезбеђује преко половине зараде компанији. Поред тога, „Гаспром“ је власник подземних складишта гаса у Европи, која се налазе у Аустрији, Великој Британији, Немачкој и Србији. „Гаспрому“ је доступно 4,5 милијарди кубних метара активних капацитета подземних складишта гаса у Европи. Осим тога, европско тржиште је и са историјске тачке гледишта значајно за „Гаспром“. Прве извозне испоруке гаса из Русије почеле су средином 1940-их у Пољску. Руски гас је 1967. почео да се извози у Чехословачку, а 1968. на основу уговора са аустријском компанијом OMV почеле су прве испоруке у Западну Европу. Тако да су европски потрошачи кључни за „Гаспром“. Међутим, у контексту украјинског конфликта дошло је до погоршања у односима руског гасног гиганта са европским потрошачима.

„Гаспром“ приморао Пољску да обустави испоруку гаса Украјини
Компанија „Гаспром“ је одбила да због јесењег захлађења повећа испоруку гаса пољским потрошачима. Због тога је Пољска била принуђена да обустави реверзибилни извоз руског гаса у Украјину. По мишљењу „Гаспрома“, такав извоз гаса је незаконит и у супротности је са главним тачкама уговора.

Средином септембра 2014. „Гаспром“ је одбио да повећа испоруке европским потрошачима. Између осталог, компанија није реализовала захтев пољске компаније PGNiG за повећање испорука гаса, наводи се у званичном саопштењу пољске компаније. Према њеним подацима, Пољска је добила 20% мање гаса него што је тражила. Услед тога Пољска је 10. септембра била принуђена да обустави повратне испоруке гаса Украјини. Раније је од гаса који је куповала од Русије пољска компанија PGNiG украјинском „Нафтогасу“ препродавала 4,2 милиона кубних метара. Осим тога, „Гаспром“ је последњих дана смањио испоруке природног гаса преко Украјине и Словачке. Док су почетком месеца ове испоруке прелазиле 60 милиона кубних метара, од 12. септембра оне су постепено смањиване до 50-55 милиона кубних метара дневно.

Након што је „Гаспром“ цену гаса за украјински „Нафтогас“ подигао са 268 на 485 долара за 1000 кубних метара, Украјина је поново почела да од Пољске и Мађарске увози тзв. „повратне“ испоруке гаса. У „Гаспрому“ притом сматрају да су ове испоруке противзаконите, јер се гас још на територији Украјине препродаје и испоручује украјинским потрошачима, што значи да је „повратак“ заправо фиктиван. По мишљењу „Гаспрома“, овакав систем је у супротности са одредбама уговора. Притом дуг Украјине за гас који јој је испоручио „Гаспром“ већ премашује 5 милијарди долара.

Како објашњавају у „Гаспрому“, изјаве европских потрошача о мањку испорука гаса односе се само на додатне количине, док своје уговорене обавезе „Гаспром“ испуњава у потпуности. Осим тога, компанија не може да повећа испоруке европским потрошачима због тога што је у току складиштење додатног гаса за потребе Русије, објашњавају у „Гаспрому“. Према прогнози метеоролошких служби, предстојећа зима у Русији ће бити хладнија него иначе. Зато је компанија планиране количине гаса који треба да буде спремљен у руска подземна складишта повећала на 72 милијарде кубних метара. То је највећа количина гаса која ће бити ускладиштена у историји ове индустрије. Пре 20. септембра у складиштима је било 63,5 милијарди кубних метара гаса. Процес складиштења би требало да буде завршен за месец и по дана.

Други уговор

Паралелно с овим процесом „Гаспром“ интензивно ради на повећању испорука руског гаса Кини. Наиме, могућност испорука гаса Кини западном маршрутом почела је да се разматра одмах након што су у мају 2014. „Гаспром“ и кинеска корпорација CNPC потписали уговор вредан 400 милијарди долара за испоруке Кини 38 милијарди кубних метара гаса годишње током 30 година источном маршрутом. За ове испоруке користиће се гасовод „Снага Сибира“, чија је изградња почела у септембру 2014, а ресурсна основа ће бити налазишта у Источном Сибиру.

Међутим, стручњаци су уверени да ће европско тржиште и даље бити кључно за „Гаспром“. „Европско тржиште остаје приоритет за Русију, зато што је у сваком случају оно за ‘Гаспром’ најисплативије и највеће по обиму. Друга ствар је што се данас морају решити неки важни стратешки проблеми на европском тржишту“, каже главни аналитичар Инвестиционе компаније UFS Иља Балакирјев. Према његовим речима, нови уговор о испорукама гаса Кини западном маршрутом фактички поручује Европској унији да је „Гаспром“ спреман да гас који извози у Европу буквално преусмери према Кини. „На тај начин ‘Гаспром’ Европској унији демонстрира сопствену снагу уочи нове етапе преговора о спору са Украјином око гаса и судбини Јужног тока“, објашњава Иља Балакирјев.

„Компанија ‘Гаспром’ је више пута изјавила да, иако ради у целом свету, европско тржиште за њу представља приоритет и она не намерава од њега да одустане. Не постоји чак ни теоријска могућност таквог развоја догађаја“, сматра водећи стручњак компаније за управљање финансијама „Финам Менеџмент“ Дмитриј Баранов. Према његовим речима, када не би испоручивала гас Европи, компанија „Гаспром“ би била принуђена да значајно смањи обим своје делатности. „Компанија има довољно капацитета и резерви гаса како би истовремено радила и на источном и на западном тржишту, тако да се стратегија није променила и тешко да ће се променити у наредним годинама“, додаје Баранов. Према подацима којима он располаже, „ако Европа сама не одустане од руске нафте и гаса, Русија сигурно не намерава да обустави њихову испоруку европским потрошачима“. Осим тога, по мишљењу Иље Балакирјева, „цене гаса за Европу вероватно ће бити снижене, али тек након што ‘Гаспром’ оствари своје принципијелне интересе“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.