Санкције као средство за подстицање економије

Према речима Владимира Путина, време је да се искористи једна од главних конкурентних предности земље – велико унутрашње тржиште. Извор: ИТАР-ТАСС.

Према речима Владимира Путина, време је да се искористи једна од главних конкурентних предности земље – велико унутрашње тржиште. Извор: ИТАР-ТАСС.

Руски председник Владимир Путин предложио је да се време санкција искористи за повећање конкурентности руске економије – у плану је да се за 1,5 до 2 године направи скок у повећању конкурентности реалног сектора. Према подацима руских стручњака, индустрија земље већ одговара порастом на сигнале државе, али тај пораст углавном зависи од јавних набавки.

На заседању Државног савета руски председник Владимир Путин је предложио да се време санкција искористи за повећање конкурентности руске економије. „У току наредних 1,5 до 2 године мора се направити прави скок у повећању конкурентности реалног сектора. Мора се учинити оно за шта би раније биле потребне године“, рекао је шеф државе.

Према његовим речима, сви напори федералних и регионалних органа власти морају бити оријентисани на развој реалног сектора. Према његовим речима, кључни инструменти морају бити доступни кредити и уопште нови конкурентни услови финансирања бизниса.

Главне ставке

У циљу развоја реалног сектора руске власти планирају да искористе унутрашње тржиште. „Конкурентност руских предузећа ће директно зависити од њихове способности да у довољном обиму произведу робу која не заостаје за иностраном по квалитету и цени“, објаснио је Владимир Путин. Према његовим речима, „мора се искористити једна од главних конкурентних предности земље – велико унутрашње тржиште“. Оно се мора попунити квалитетном робом коју производи реални сектор, уз очување стабилности и баланса економије, сматра шеф државе.

Стручњаци су примили председникове речи са опрезом. „Разговори о доступним кредитима се у Русији воде од распада СССР-а, али бизнис их још увек није добио. Штавише, ситуација у Украјини је поново утицала на скок тог индекса, тако да ће у наредним годинама на томе поново морати активно да се ради“, каже Антон Сороко, аналитичар инвестиционог холдинга ФИНАМ. Према његовим речима, непрозирност институционалне средине лако може да неутрализује практично све новчане инфузије у економију.

„Предлози у вези са развојем руске економије који су изнети на заседању Државног савета посвећеном финансијском развоју економије РФ су крајње реалистични“, изјавио је Алексеј Козлов, главни аналитичар UFS IC. Према његовим речима, истакнути циљеви имају максималистички карактер, али мора се разумети да је без истицања тако високих циљева немогуће достићи радикалне позитивне помаке у функционисању руске економије.

„Уопште узев, о задатку смањивања сировинске зависности руске економије говори се већ јако дуго. Услед тренутних околности тај задатак је постао актуелнији и обухватнији“, истиче Козлов. Сада је ситуација таква да не оставља други избор, додаје он.

Реакција тржишта

Уосталом, руска индустријска предузећа настављају да испољавају позитивне економске показатеље. Према резултатима септембарских анкета Института за економску политику „Гајдар“, краткорочна инвестициона очекивања у индустрији остају на рекордно високом нивоу из 2012. Штавише, „индекс индустријског оптимизма“, који је институт израчунао, фактички је достигао трогодишњи максимум у септембру 2014. У институту сматрају да постоји велика вероватноћа да у септембру 2014. буде регистрован пораст индустријске производње.

У првом полугодишту пораст индустријске производње износио је 1,5% у односу на исти период 2013, док је пораст бруто домаћег производа готово дупло мањи – 0,8%. Према истраживању Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ), таква ситуација је последњи пут забележена 2010-2011, у време фазе акумулације резерви. Ипак, пораст у потпуности зависи од јавних набавки.

Према подацима стручњака, у овом тренутку не напредује цела индустрија, већ њен сектор – „производња бродова, летелица, космичких бродова и других транспортних средстава“. У тај сегмент индустрије спада производња железничких вагона, авиона, хеликоптера, подморница и тако даље, дакле у питању је главни део транспортних средстава која откупљују држава и државне компаније, између осталог и војна техника.

Пораст производње у том сектору бележи се од средине 2013, с тим што је у 2014. дошло до његовог наглог убрзања. Док је према подацима из 2013. директан допринос тог сектора износио свега 0,1 процентних поена пораста индекса индустријске производње (од 0,4% раста), у периоду од јануара до августа 2014. та ставка је већ износила 0,7 процентних поена од 1,3%, то јест више од половине. То значи да је пораст индустрије у овој години готово у потпуности обезбеђен потражњом од стране државе, сматрају на ВШЕ.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“