Шта садржи договор Русије и Украјине о испорукама гаса

Током трилатералног сусрета у формату Русија–Украјина–ЕУ одржаног 28. септембра постигнут је договор о поновном успостављању испорука руског гаса Украјини. То је изјавио европски комесар за енергетику Гинтер Етингер, а преноси руска информациона агенција ИТАР-ТАСС. Према његовим речима, Украјина је пристала да плати 3,1 милијарде долара дуга, а Русија да поново успостави испоруке гаса по цени од 385 долара за хиљаду метара кубних. Међутим, договор је временски ограничен и за шест месеци стране ће поново морати да седну за преговарачки сто. Како је објаснио европски комесар, Украјина до краја године треба да плати 3,1 милијарду долара на име отплате дуга „Гаспрому“ за већ испоручени гас.

Руска компанија се, с друге стране, обавезала да ће Украјини испоручити 5 милијарди кубних метара гаса и оставити отворену могућност за испоруку додатних 5 милијарди кубних метара. Плаћање ће бити извршено у две етапе: Украјина ће „Гаспрому“ за испоручени гас уплатити 2 милијарде долара до краја октобра, а до краја 2014. платиће још најмање 1,1 милијарду долара, изјавио је европски комесар.

Позиције супротстављених страна

Према речима стручњака, услови прелиминарног споразума у потпуности одговарају захтевима „Гаспрома“. Између осталог, стране су током преговора разговарале о цени гаса у распону од 258 до 485 долара за хиљаду кубних метара, али су се на крају нашле на 385 долара, јер је „Гаспром“ понудио попуст од 100 долара.

„Договорени услови одговарају ‘Гаспрому’“, сматра Григориј Бирг, аналитичар агенције „Инвесткафе“. Према његовим речима, све стране које учествују у преговорима су заинтересоване да договор успе. Осим тога, „Гаспром“ је заинтересован да настави да продаје гас Украјини, као и да Кијев и Брисел престану да инсистирају на политици смањења енергетске зависности од руског гаса, сматра Григориј Бирг. Украјина је, с друге стране, по мишљењу овог стручњака, заинтересована да и даље реализује стабилан транзит гаса у Европу. „Због тога је земљи потребно да складишти руски гас у подземним резервоарима. То јој омогућава да обезбеди стабилан транзит гаса у Европу, као и довољне количине ‘плавог горива’ за украјинске потрошаче током зимске грејне сезоне“, додаје Бирг.

У јуну ове године „Гаспром“ је за Украјину увео режим авансног плаћања. Од тада се гас Украјини фактички не испоручује због раније нагомиланих дугова. Према проценама „Гаспрома“, укупан дуг компаније „Нафтогас Украјине“ износи 5,3 милијарде долара. „С обзиром да Европска унија сноси ризике, она ће, вероватно, на себе преузети финансијске обавезе Украјине за плаћање испорука, јер је крајње заинтересована да се ово питање реши што пре“, сматра главни аналитичар Инвестиционе компаније UFS Иља Балакирјев.

Могуће перспективе

Више о руско-украјинским односима

Све у свему, према изјави Гинтера Етингера, најраније на лето 2015. требало би да буде извршен коначан обрачун дугова, који ће зависити од одлуке Арбитражног суда у Стокхолму. Ако руска страна добије спор, укупна пресуђена сума ће бити умањена за 3,1 милијарде долара. „Узимајући у обзир да су стране постигле договор, можемо рећи да је он повољан и за Русију и за Украјину и зато је погрешно тврдити да је нека од страна ‘победила’“, каже Дмитриј Баранов, водећи стручњак у компанији за управљање финансијама „Финам Менеџмент“. Према његовим речима, „уопште узев, Русија и Украјина имају шансу да окрену нов лист у односима у сфери гаса и желели бисмо да верујемо да ће тако и бити“. „Засад видимо да је постигнут договор што се тиче општег правца за проналажење компромисног решења, али још треба усагласити доста детаља“, опрезнији је у својим оценама Иља Балакирјев. Између осталог, украјинска страна је, према његовим речима, изјавила да не намерава да плаћа никакав дуг, али је спремна да плати 3,1 милијарде долара као аванс за будуће испоруке.

Према речима Иље Балакирјева, проблем је у томе што је украјинска страна током протеклих шест месеци више пута показала да је склона кршењу склопљених споразума и неиспуњавању обавеза које преузима. „Ако Украјина успе релативно лагодно да презими, велика је вероватноћа да ће се читава ова фарса поновити следеће године. То не би била победа ни за Европу, ни за ‘Гаспром’“, каже Балакирјев. По његовом мишљењу, за „Гаспром“ би победа у преговорима било ако би компанија у пакету са споразумом добила извесне уступке у вези са Јужним и Северним током – алтернативним маршрутама за испоруке гаса Европи. Тренутно „Северни ток“, који по дну Балтичког мора транспортује гас од Русије до Немачке, ради само са пола капацитета, док је реализација „Јужног тока“ по дну Црног мора привремено обустављена. Наиме, европска страна сматра да овај пројекат не задовољава критеријуме Трећег пакета енергетских прописа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.